Uzbuna na vrhu

Da li su to problemi u poslovanju tri najveća državna preduzeća - Elektroprivredi Srbije, Srbijagasu i Telekomu narasli toliko da njihovo rešenje postane nacionalni interes broj jedan? Pa im se pridaje isti, ako ne i veći značaj nego platformi države za pregovore sa vlastima u Prištini. U to bi se opravdano moglo posumnjati nakon večernjeg sastanka najvećeg državnog vrha u vili Bokeljka prošle nedelje, koji je mnoge podsetio na nekadašnje sastanke lidera DOS-a, jer su baš na taj način oni rešavali svaki nastali problem i u državi i u koaliciji. Na iznenađenje javnosti, na sastanak posvećen, verovalo se do tada, rešenjima predsednika Srbije Tomislava Nikolića za najveći državni i nacionalni problem - Kosovo, odjednom su pozvani i Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a i Predrag Ćulibrk, v.d. direktora Telekoma. Očigledno, ne da bi dali doprinos i svoje viđenje budućih pregovara Beograda i Prištine, nego da bi se sa njima razgovaralo o poslovanju državnih sistema kojima rukovode. Biće da su poteškoće u poslovanju tih preduzeća ozbiljna pretnja i državnim finansijama, koje je Mlađan Dinkić jedva nekako uspeo da skrpi po meri prihvatljivoj i državi, i korisnicima budžeta i stručnoj javnosti. Izgleda da je baš zato Dinkić i prvi insistirao da od Dušana Bajatovića, visokog funkcionera SPS-a, dobije odgovor kako će ubuduće ovo preduzeće poslovati, a da mu država ne garantuje uzimanje kredita za likvidnost. Jer dugovanja Srbijagasa u kome se država pojavljuje kao žirant i koji će kad-tad postati državni dug pa će ih vraćati poreski obveznici, dostigli su 750 miliona evra. Ako se uskoro nešto ne promeni ovo preduzeće i dalje će praviti gubitke, koje će plaćati i oni koji gas nikada nisu koristili, osim u upaljačima. I ne bi bilo prvi put u Srbiji da država kažnjava nedužne, a redovnim platišama poručuje da su - budale. Situacija, ako ćemo verovati najavama, ali i prisustvu na ponoćnom sastanku državnog vrha, nije sjajna ni u preostala dva preduzeća, EPS-u i Telekomu. Telekom, kako je NIN već pisao, beleži drastičan pad profita i pojedini stručnjaci sve glasnije upozoravaju da je prodaja verovatno jedino rešenje da se izbavi iz problema sa vraćanjem nagomilanih dugova. Sve je ovo, naravno, posledica nedomaćinskog upravljanja u javnim preduzećima, koja su partijama na vlasti vazda služila kao deo izbornog plena neophodnog da se zaposle partijski kadrovi, finansiraju izborne kampanje, sklapaju neisplativi poslovi i čuva socijalni mir. Ni nova vlast ih se ne odriče lako. Iako bi, kako stoje finansije u ovim preduzećima, logično bilo pretpostaviti da su im ona pre omča oko vrata, nego plen za koji se vredi boriti, činjenica je da su ova preduzeća zapravo omča poreskim obveznicima preko čijih leđa će se vraćati nastali dugovi, dok će se partije i kadrovi koji su ih i doveli na ivicu ponora već nekako snaći.