Rupe u zakonu

Prvi put od kada postoji CeSID dogodilo se da RIK odbije njihov zahtev za praćenje izbora i pošalje ga na dopunu. Uoči predsedničkih izbora to je uznemirilo javnost. O razlozima koji su do toga doveli, ali i o izbornim pravilima i novim zakonskim rešenjima, govori Marko Blagojević iz CeSID-a.

Kada se pogleda broj onih koji pretenduju na predsedničku funkciju, stičete li utisak da je trebalo pooštriti uslove kandidature? Predlog CeSID-a bio je veći broj potpisa...

- Kandidovanje, u principu, ne bi trebalo da bude teško i ne bi smelo da bude teško, jer bi građani Srbije bili ograničeni u mogućnosti da koriste i taj deo biračkog prava. Biračko pravo ima dve strane, jedno je aktivno biračko pravo, to jest pravo građanina da bira, a drugo je pasivno biračko pravo, odnosno pravo da građanin može da bude biran ako ispunjava uslove postavljene Ustavom i zakonom.

Nametanje teških uslova za kandidovanje bilo bi, u stvari, ograničavanje građana u korišćenju te druge mogućnosti. Ali ti uslovi ne smeju da budu ni laki.

Mi smo našli nekakvu sredinu u izbornom zakonu, po kojem bi za kandidovanje trebalo prikupiti 50 000 potpisa. To bi donekle ograničilo broj ljudi koji bi se kandidovali, jer bi ih ti u startu mnogo koštalo - neophodno je platiti overu svakog potpisa. Ipak, nisam ubeđen da je samo broj od 10 000 potrebnih potpisa razlog što imamo mnogo veći broj kandidata nego što je to bio slučaj na prethodnim predsedničkim izborima.

A koji je onda razlog pojačanog interesovanja za ovu funkciju, čak i kada su u pitanju kandidati koji nemaju nikakve šanse?

- Postoje veoma različiti razlozi zbog kojih se ljudi kandiduju. Jedan je lična promocija, drugi je promocija nove stranke, zatim održavanje popularnosti već postojeće stranke. Ali imamo i ljude koji se kandiduju iako ne pretenduju da zaista budu izabrani za Predsednika Republike. Oni na izborima učestvuju, na primer, zbog lične promocije, promocije u lokalnoj zajednici u kojoj žive ili promocije biznisa koji predstavljaju.

Činjenica je i to da je za finansiranje predsedničkih kampanja prema novom Zakonu o finansiranju političkih stranaka odvojeno više novca nego što je to bio slučaj ranije. Na prethodnim izborima kandidatima je pripadalo oko 15 000 evra za kampanju, a sada, prema najavljenim kandidaturama, ta suma će biti oko 30 000 evra. Preliminarna suma odvojena za kampanju je 220 miliona dinara, od toga se dvadeset posto deli kandidatima pred izbore, a ostatak od 175 miliona koristiće se za nadoknađivanje troškova pobednika na izborima ukoliko ti troškovi prevazilaze onu sumu koja je preliminarno dodeljena. Ako bude dvadeset kandidata, svaki će dobiti 2,2 miliona za predizbornu kampanju. To jeste prilika da kandidati koji ne pretenduju na mesto predsednika mogu da se promovišu lično, da promovišu svoju novu stranku ili svoj biznis i to o trošku države. Mislim da je to dovoljno jaka motivacija.

Može li, recimo, pet odsto glasova osvojenih na predsedničkim izborima da bude dovoljno za promociju neke stranke?

- Dobiti pet posto na izborima za republičku Skupštinu znači preći cenzus, znači biti u Skupštini i ostvariti svojevrsnu pobedu - niste stranka koja ima većinu, nećete moći da formirate vladu ali imate svoju poslaničku grupu i možda ćete moći da pomognete pri formiranju vlade ili ćete, jednostavno, učestvovati u radu Skupštine.

Osvojiti pet posto na predsedničkim izborima jeste mač sa dve oštrice. Ukoliko ste predstavnik male stranke ili nove stranke, osvojiti pet posto je dokaz da imate snage da uđete i u skupštinu ali u isto vreme znači i biti poražen na predsedničkim izborima.

Međutim, stranka da bi opstala, mora da učestvuje na izborima i kod mnogih stranaka u statutu stoji obaveza učestvovanja na izborima. Ukoliko ne učestvuje, praktično se hibernira infrastruktura stranke, u najintenzivnijem delu kampanje stranka nije prisutna u javnosti, i ljudi polako počinju da zaboravljaju na nju. Stranke su jednostavno naterane da učestvuju na izborima svesne da nemaju ozbiljne šanse ako to ne urade.

Da li je za našu malu zemlju prepunu funkcija (tri predsednika, dva premijera) neophodno da troši toliki novac za neposredne izbore za predsednika, kada se zna da su mu ovlašćenja veoma mala?

- Mi ne možemo da razmišljamo da li je to nama potrebno ili nije, ili da biramo da li će izbora biti ili neće, ukoliko u Ustavu stoji da se predsednik bira na neposrednim izborima. To su pitanja o kojima treba da razmišlja Ustavna komisija kada bude pravila novi nacrt ustava i tek tada se može naći predlog izbora predsednika posrednim putem, preko poslanika u republičkoj Skupštini.

S obzirom na okolnost, da li se požurilo sa davanjem prava glasa u dijaspori?

- Mislim da jeste, ali ni tu nije bilo izbora. Zakon je promenjen, predviđeno je pravo dijaspore da glasa u državama u kojima živi i RIK nije imao izbora nego da organizuje glasanje van granica Srbije. Može se postaviti pitanje da li je trebalo u zoru, u stvari veče pred predsedničke izbore menjati zakon i to na ovaj način.

Pa, da li je?

- Pre svega, trebalo je utvrditi dobar osnov za organizovanje kvalitetnih izbora i van granica ove zemlje, pa tek onda da se Skupština upusti u razmatranje tih predloga. Izborni zakon ima dosta manjkavosti, nedorečen je, ima dosta propusta i rupa. Glasanje dijaspore nije bilo najpreče rešavati, mnogo je važnije bilo rešiti pitanja glasanja ljudi koji zbog bolesti ne mogu da dođu na biračko mesto. To nije urađeno, tako da sada imamo situaciju da u granicama zemlje imamo veliki broj ljudi koji su diskriminisani.

A reč je o sledećim kategorijama ljudi: bolesni i koji fizički ne mogu da izađu iz kuće, ljudi koji su u bolnicama i oni koji su u zatvorskim i pritvorskim jedinicama. Takođe, biračka mesta nisu prilagođena hendikepiranim ljudima i ponekada se nalaze na prvom ili drugom spratu. Svim tim ljudima nije obezbeđen mehanizam da glasaju, a to je bilo lako organizovati. Skupština se nije odlučila na taj korak i očigledno im je bilo daleko interesantije da u toj prvoj reviziji izbornog zakona omogući dijaspori da glasa, što je daleko teže sprovesti u delo.

Kako će se odvijata glasanje na Kosovu posle martovskih događaja?

- Isto onako kako smo navikli od 2000. godine do danas: na jednom ograničenom broju biračkih mesta i na jednom ograničenom delu teritorije. Tako mora da bude, ne može drugačije. Tim ljudima ne možemo da oduzmemo pravo glasa jer Kosovo je, bar zvanično, još uvek deo teritorije Srbije.

A da li međunarodne snage razmišljaju o tome da im pruže dodatnu zaštitu?

- Do sada je KFOR imao veoma pasivan odnos prema izborima u Srbiji. Nisu se ni na koji način i ni u jednom trenutku aktivno angažovali u sprovođenju izbora za organe Republike Srbije na teritoriji Kosova. Najave su bile da čak neće obezbediti ni zaštitu izbornih mesta, jer su izbori nešto što ih se ne tiče. Ne znam da li je tako bilo, jer iskreno verujem da su nekakvo obezbeđenje davali, ali da nisu želeli da to bude javno. Tako je bilo do 17. marta.

Da li će sada doći do nekog zaokreta, ne znam. Izvesno je da njihovo mešanje nije potrebno, njihovu ulogu u izborima ne vidim, ali je njihova obaveza da biračka mesta obezbede i da osiguraju delove teritorije Kosova gde su izbori, da se u tim enklavama, na dan glasanja, ne bi dogodili ozbiljniji incidenti.

Senku na predsedničke izbore bacilo je i to što je, valjda prvi put, odbijena CeSID-ova prijava za praćenje izbora. Zbog čega je do toga došlo?

- Iz dva razloga. Prvi, jer u naslovu prijave nismo napisali za koje se izbore prijavljujemo, a sastavljali smo je na osnovu uputstva koje je izdala Republička izborna komisija i u kome ne stoji da moramo da napišemo za koje se izbore prijavljujemo. Drugi, to što nismo dostavili rešenje o registraciji CeSID-a u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Tačno je da ga nismo dostavili, jer rešenje već postoji, nisu nam ovo prvi izbori koje posmatramo. Ali, dostavili smo izmenu rešenja sa pečatom i potpisom. Predsednica CeSID-a je umrla, posle toga je bilo promena koje smo registrovali kod nadležnog ministarstva i to rešenje o promenama smo podneli uz našu prijavu, uz uverenje da rešenje o registraciji već postoji. To nije bilo dovoljno i naša prijava je odbijena iz formalno-birokratskih razloga. Meni izgleda kao da se radilo o traženju dlake u jajetu.

Koja je motivacija za to?

- Nemam tu vrstu informacija, ali mi je bio interesantan jedan članak u kome se tvrdi iz “dobro obaveštenih neimenovanih izvora” da je to politička odluka DSS-a i DSS ne vidi mesto CeSID-a na izborima. To mi je bilo čudno jer znam da DSS vidi mesto CeSID-a u izborima i imao je koristi od CeSID-a na izborima 2000. godine, ali i u nekim stvarima koje smo radili za ovih sedam godina. Podsetiću na aferu oduzimanja mandata DSS-u, kada se CeSID stavio u odbranu DSS-a i založio za vraćanje mandata, ne zbog DSS-a već zbog prava, zakona, demokratije i principa. Mi nismo radili u korist njih, već u korist sebe: za vladavinu prava, ali je igrom slučaja naša akcija išla njima u prilog.

Zbog toga nisam želeo da verujem da je to politička odluka DSS-a. Ali, onda se javio njihov zvaničnik Nebojša Bakarec koji je rekao da CeSID uopšte ne bi trebalo da posmatra izbore. A ako želi da ih posmatra, onda može da kandiduje svog predstavnika, da on učestvuje u izborima kao kandidat za predsednika, i da će u tom slučaju svakako CeSID-ovi ljudi moći da budu na biračkim mestima kao predstavnici tog kandidata. Ta izjava je u najmanju ruku nedobronamerna. Takvo ponašanje, na koje on poziva, nezakonito je i shodno tome kažnjivo. U pravilima koja regulišu izbore piše da domaće organizacije registrovane za posmatranje izbora imaju pravo da se prijave i posmatraju izbore. CeSID je domaća organizacija, prijavljena u nadležnom ministarstvu kao organizacija za posmatranje izbora i u potpunosti odgovara pravilima na koja upućuje RIK.

Mi smo dobili akreditaciju, problem je sada saniran i mi ćemo posmatrati izbore. Građani su navikli da mi to radimo, i to je ono što je u ovom trenutku bitno. Mada je sve što se dogodilo bilo vrlo zabrinjavajuće, ne samo nama već i predstavnicima OEBS-a.

Da li je zabrinjavajuće i to što se čuje da bi na udaru mogao da se nađe ceo nevladin sektor?

- Ne znam u kojoj meri je i na koji način ceo nevladin sektor pod napadom, mada su bile nekakve najave kontrole rada i finansijskog poslovanja nevladinih organizacija. Sasvim je moguće da se nevladin sektor nalazi pred napadom, ali mi u CeSID-u nemamo šta da krijemo. U svakom trenutku svako ko je nadležan može da dođe ovde i sve proveri. Mi se u onome što radimo, kao i u onome što govorimo, zalažemo za poštovanje zakona. Ali, takvo ponašanje očekujemo i od drugih. A naročito od države i predstavnika države.