Tragični nemar

Poslednje što je Kris Stivens izgovorio u telefonskom razgovoru sa ambasadom u Tripoliju bile su reči: Napadnuti smo. Veza je zatim prekinuta. Nekoliko sati kasnije, ambasador Stivens i još troje zaposlenih koji su se u trenutku napada nalazili u američkom konzulatu u Bengaziju bili su mrtvi.

Komisija za ispitivanje odgovornosti, osnovana na inicijativu odlazeće državne sekretarke Hilari Klinton, upravo je izašla sa izveštajem koji treba da objasni šta se tog 11. septembra dogodilo u američkom konzulatu u Bengaziju i ko je za to odgovoran; nekoliko sati pošto je objavljen izveštaj u kome se navodi da je u sistemu obezbeđenja bilo ozbiljnih propusta, da su zanemarena upozorenja i da nisu pojačane mere bezbednosti, četvoro zvaničnika Stejt departmenta podnelo je ostavke.

Propuste nisu napravili ljudi u konzulatu zaduženi za bezbednost ambasadora Stivensa; naprotiv, oni su pokazali hrabrost i učinili sve što je bilo u njihovoj moći, ali nisu uspeli da se odbrane pred masom koja je nadirala. Najveću odgovornost snosi Stejt department, koji nije reagovao na vreme i nije preduzeo potrebne mere; uprkos događajima koji su prethodili i koji su ukazivali da bi trebalo povećati mere obezbeđenja, i uprkos zahtevima samog Stivensa da se te mere unaprede, konzulat nije bio dovoljno zaštićen.

UPOZORENJA
Nekoliko meseci ranije, u junu, dogodila su se dva incidenta. Prvo je ispred hotela u Tripoliju u kome se nalazio Stivens eksplodirala bomba, a nekoliko dana kasnije isto se ponovilo i pred konzulatom u Bengaziju. Ambasador je posle tih incidenata tražio bolju zaštitu, ali reagovanja na njegove zahteve nije bilo.

Tri meseca kasnije, na datum koji po svemu sudeći nije slučajno izabran, usledio je napad na američku misiju koji se nastavio upadom u ambasadu, paljenjem zgrade i pokušajem osoblja da se skloni u zgradu koja je trebalo da bude bezbedna zona. Napadači su polili naftom deo koji su zauzeli, požar se brzo širio, u haosu koji je nastao život je izgubilo četvoro ljudi, uključujući i Stivensa.

Izveštaj sada navodi da su sistematski propusti i nedostaci u rukovođenju na višim nivoima u dve kancelarije Stejt departmenta doveli do toga da misija u Bengaziju ne bude spremna za napad koji se dogodio; kao najodgovornije za propuste navedene su Kancelarija za diplomatsku bezbednost i Kancelarija za Bliski istok.

Šarlin Lemb, zadužena za obezbeđenje ambasade, svedočila je pred komisijom i pokušala da opravda mere Stejt departmenta. Donela sam najbolju odluku koju sam mogla, u skladu s informacijama kojima sam raspolagala, rekla je ona. Zahtev za povećanje broja pripadnika obezbeđenja konzulata u Bengaziju je odbijen, ali je odobreno obučavanje lokalnog stanovništva u tu svrhu, što je praksa koje se SAD drže širom sveta. Upravo ta praksa, međutim, kaže se u izveštaju, dovela je do toga da konzulat ne bude dovoljno zaštićen: libijska policija nije bila dovoljno obučena, a nije sigurno ni na čijoj su strani njeni pripadnici u Bengaziju bili tokom napada.

Kopredsedavajući komisije, admiral Majk Mulen, izjavio je kako nije ustanovljeno da je bilo ko od zvaničnika svesno ignorisao svoje dužnosti. Ali, neki zvaničnici su pokazali nedostatak liderskih sposobnosti koje treba da poseduju u trenucima kada odlučuju o bezbednosnim problemima, rekao je on, dodavši da je do propusta došlo i zbog toga što je zgrada u kojoj je bio smešten konzulat smatrana privremenim rešenjem. Osim toga, izveštaj navodi i da su budžetska ograničenja naterala neke zvaničnike da više brinu o uštedi nego o bezbednosti.

Administracija predsednika Baraka Obame našla se zbog svega ovoga na udaru republikanaca, od kojih se moglo čuti da je odgovorna jer nije shvatila stepen opasnosti, procenila situaciju i obezbedila konzulat; da je dozvolila da joj promaknu znaci upozorenja i da je zaštita konzulata bila žalosno neadekvatna. Republikanski senator Bob Korker primetio je da su u Stejt departmentu zaglavljeni u prošlosti, da ne shvataju da se okolnosti menjaju, ne koriste izvore koje imaju i da, sve u svemu, u toj instituciji pate od skleroze.
Vlada je sada odlučila da pojača mere obezbeđenja. Hiljadu marinaca biće poslato širom sveta da osiguraju diplomatske misije. Klintonova je zatražila veći budžet za poboljšanje bezbednosti i odlučila da imenuje zvaničnika koji će biti posebno zadužen za nadzor diplomatskih misija u zemljama visokog rizika. Prihvatila je i 29 novih preporuka za unapređenje bezbednosti misija.



ODGOVORNOST
Dodatnu političku dimenziju slučaj ima zbog toga što je u prvom trenutku posle napada stiglo zvanično objašnjenje da je napad povezan sa protestima isprovociranim provokativnim antiislamskim filmom snimljenim u Americi i postavljenim na Jutjub, koji je uznemirio islamski svet, posebno Bliski istok. Američka ambasadorka u UN Suzan Rajs pojavila se tada više puta u medijima tvrdeći da nije reč o terorističkom napadu i da je u pitanju spontani protest zbog filma, i da na to ukazuju podaci obaveštajnih službi. Ovi nastupi koštali su je mesta državnog sekretara u Obaminoj novoj administraciji, jer se ispostavilo da se u vreme kad je ona upad u konzulat povezivala s protestima zbog filma, već znalo da je reč o napadu koji ima sasvim druge motive i pozadinu.

Ipak, ko je i zašto zapalio konzulat još nije razrešeno. Sada se ispostavilo da je Stivens obavestio nadređene da stižu pretnje od grupa koje se protive američkoj politici u Libiji - ali ni to, kao ni njegov zahtev da se stepen bezbednosti povisi, u Vašingtonu nije ozbiljno shvaćeno. Istraga nije završena, komisija tek treba da utvrdi kako je došlo do toga da administracija tvrdi da je reč o spontanim demonstracijama i da li je reč o nameri da se obmane javnost ili su, kako se tvrdi, na to zaista ukazivali prvi izveštaji. Kad god i ako uopšte to bude ustanovljeno, za Stivensa - prvog američkog diplomatu ubijenog na dužnosti u poslednje 33 godine - i njegove kolege odavno je kasno.