Dragan Maršićanin

Sva istraživanja javnog mnjenja sugerisala su isto: najveće šanse da na predsedničkim izborima pobedi ima Vojislav Koštunica, a sledeći kandidat koji bi mogao da izađe “na crtu” Tomislavu Nikoliću je Miroljub Labus. Ipak, vladajuća koalicija se odlučila za Dragana Maršićanina, dobrog reprezenta politike DSS-a ali i čoveka koga su svi okarakterisali kao “političara bez harizme”.

Po svemu sudeći, ocenjeno je da je harizma postala nepotrebna kategorija i da pretendent na mesto predsednika ima veće šanse ako istupi kao predstavnik zvanične politike vlasti, njenih uspeha, analize neuspeha prethodnih, nego kao vatreni individualni govornik koji će birače skupiti na trgovima punim uzavrelih strasti.

Poruka koju je Maršićanin počeo da prenosi tokom svoje kampanje je u skladu sa iznetom pretpostavkom: Srbija je stabilna zahvaljujući angažovanju republičke vlade i parlamenta, a “izbor bilo kog kandidata opozicionih stranaka” tu bi stabilnost ugrozio. Takođe, Dragan Maršićanin je izneo podatak da legitimne institucije funkcionišu, da je privreda zabeležila rast od 11,7 i da samo izbor kandidata vladajuće koalicije garantuje nastavak te stabilnosti, dok izbor opozicionog dovodi do institucionalne i političke krize.

Takav nastup Dragana Maršićanina najavio je i premijer Vojislav Koštunica u ekspozeu povodom promocije predsedničkog kandidata vladajuće koalicije, kada je istakao da Maršićanin personifikuje jasno definisanu politiku koja je sve njih okupila oko ovog predsedničkog kandidata. Stranke koje podržavaju Maršićaninovu kandidaturu su zastupljene u Skupštini Srbije i imaju zajedničku politiku i zajednički program, sa kojim izlaze na predstojeće predsedničke izbore. Taj program predstavlja istovremeno i izbornu opciju i program Dragana Maršićanina.

Vojislav Koštunica, u obrazloženju predloga dalje ističe da su rezultati koje je Vlada Srbije postigla u toku dvomesečnog mandata, dobri, ali da bi bili još bolji, potrebno je da se u Srbiju uvede red i formiraju sve institucije. Jedna od njih je i institucija predsednika države, koju Srbija već dugo nema. Sada, kad je izborni zakon promenjen, ukidanjem cenzusa otklonjena je i mogućnost da izbori ne uspeju, pa će Srbija uskoro dobiti predsednika. Koštunica je uveren da će to biti Dragan Maršićanin. Iza njegove kandidature stoji nepokolebljiva nacionalna i demokratska politika, politika jačanja institucija - zaključuje u svom tekstu Vojislav Koštunica. A to znači da će imati veliku obavezu da iznese golemi teret u kampanji za politiku koju u Srbiji personalizuje Vojislav Koštunica. “Ni većeg tereta, ni veće časti” - reči su predsednika DSS-a o svom predsedničkom kandidatu.

Kolike su mu šanse, još uvek je u domenu nagađanja i sondaža javnog mnjenja. Od trenutka kada se kandidovao i kada su analitičari izjavili da se on u anketama pojavljuje samo “u tragovima”, u veoma kratkom roku je prošao put do trećeplasiranog (iza Nikolića i Tadića) i na tom mestu se zadržao do trenutka zaključenja ovog broja. Ne bi se moglo reći da je malo, jer se stalno mora imati u vidu da se ne radi o čoveku sa “prve političke linije”, čak ni lideru jedne od stranaka koje čine vladajuću koaliciju. To znači da je početna taktika uspela: Dragan Maršićanin je u javnosti identifikovan kao reprezent aktuelne vlasti i mogao bi da očekuje oko 700.000 glasova od DSS-a, 400.000 G17 plus i 300.000 glasova od koalicije SPO-NS. Trebalo bi pomenuti da će zaslugom aktuelne vlasti i prvi put dijaspora moći da učestvuje na izborima, što bi, takođe, moglo da doprinese većem broju glasova, mada su trenutne procene da će odziv biti izuzetno mali. Ipak, to bi Maršićaninu bilo sasvim dovoljno da prvorangiranog Tomislava Nikolića pretekne još u prvom krugu (procenjuje se da mu je 1.200.000 gornja granica), da ne postoji bojazan od dve kategorije birača: iznenadnih apstinenata i onih (pre svega iz G17 plus) kojima se Tadić može učiniti bližim.

Dragan Maršićanin ne veruje da bi tako nešto moglo da se dogodi i najavljuje da će drugog kruga biti, ali da će on sigurno izaći kao pobednik. Jer “Tomislav Nikolić i Srpska radikalna stranka nikada nisu bili pobednici, uvek su bili gubitnici, dobijaju manje ili više glasova, i to je jednostavno, realnost”, kaže Maršićanin.

Na početku kampanje, tačnije, u vreme kada je saznao da je izbor pao na njega, nije imao toliko samopouzdanja, pre bi se moglo reći da je izgledao kao čovek sa tremom.

A onda se sve promenilo.

“Osećam se dobro, borba je počela i osećam se pobednički. Kada sam rekao da osećam strah, to sam izgovorio misleći ne na strah od javnosti, niti strah od rezultata izbora, već misleći na određenu strepnju koju osećam prema obavezama koje kandidatura nameće predsedničkom kandidatu. Treba odgovoriti svojoj obavezi i potpuno je prirodno da osećam tu strepnju, koju oseća svaki odgovorni čovek prema obavezama pred kojima stoji”, rekao je Maršićanin na početku kampanje u Kruševcu.

Tom prilikom je obećao: “Mi se nećemo menjati, ali ćemo menjati život u Srbiji, u skladu sa politikom koju smo definisali pre dva meseca.” A to znači da je u tako kratkom vremenu “Srbiji vraćena stabilnost; da su zaustavljeni zločini na Kosovu i Metohiji, dobijena podrška Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija”.

Putujući po Srbiji Maršićanin uvek insistira na tome da je politika koju on zastupa neizmenjena već dugi niz godina i da se nalazi između svih krajnosti: levih i desnih. Dakle - u centar, Srbijo!

Kao što se očekivalo (a i politikolozi su savetovali), Maršićanin se pozabavio greškama prethodne vlasti koje su izazvale najveće nezadovoljstvo među građanima. Na listi prioriteta svakako je privatizacija. Zato je prilikom posete jugu Srbije najavio reviziju svih spornih privatizacija u Srbiji, koje u svom kratkom mandatu ministra nije stigao da obavi. A boraveći u Vojvodini obećao je poboljšanje stanja u oblasti poljoprivrede uz izdvajanje tri puta više sredstava u odnosu na prethodnu godinu.

Na dosta diskretan način je u kampanju uveo i hapšenje Miodraga Lukovića Legije (ili su ga na to prisilili mediji). “Važno je da je uspostavljena stabilnost, da je država stabilna i da su institucije počele da funkcionišu. Utoliko će taj događaj posredno uticati na opredeljenje birača, koji će shvatiti koliki je značaj jedne demokratske opcije koja se, u punom smislu te reči, zalaže za uspostavljanje reda u državi.” Ali je ipak stavio do znanja da izbori i hapšenje Ulemeka nemaju nikakve međusobne veze: “Mene ne plaši svedočenje Milorada Ulemeka Legije. Centralna figura ove priče su oni koji se plaše svedočenja i pokušavaju da ovu temu stave u kontekst predstojećih izbora. Izbori za predsednika su priča o budućnosti Srbije. Suđenje koje je u toku je u cilju utvrđivanja istine.”

Sumnje da vladajuća koalicija ne shvata ozbiljno predsedničke izbore (teza više puta izneta u medijima), skoro svakodnevno demantuje Vojislav Koštunica, ali i svi lideri vladajuće koalicije, koji u najvećem broju nastupa svog kandidata lično učestvuju - kad god im to dozvole državnički poslovi.

A koliko je Dragan Maršićanin ozbiljan, jasno govori to što je podneo ostavku na mesto ministra privrede.