19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
U Kruševcu 10.01 2013: Danijelu Milićević i njenu šestogodišnju ćerku pištoljem ubija njen odbačeni ljubavnik Radoslav Marinković
Od Nove godine naovamo nije prošao nijedan dan bez teškog nasilja, skoro uvek sa smrtnim ishodom, a poslednja vest iz crne hronike glasi u Novom Sadu je iska-sapljen Nenad Tomović koga je ubica najmanje 20 puta probo nožem, a zatim je više puta pucao u njegovo telo. Dan ranije je Vladan J. zaklao svoju devojku Marinu u Resniku, nanevši joj višestruke ubode po vratu, a ono što povezuje oba ubistva je motiv ljubomora. U njih bi trebalo svrstati i tragediju u Kruševcu u kojoj je odbačeni ljubavnik ubio Danijelu Milićević, ali i njenu šestogodišnju ćerku.
Prevara je samo jedan od motiva. Ubijene su i dve majke od strane sinova, jedna kuhinjskim nožem u Sremskoj Mitrovici, druga sekirom u naselju Kaluđerica. U Leskovcu je sin ubio oca, a u Kruševcu je muškarac posle svađe ubio prijatelja tako što ga je udarao flašom po glavi dok mu nisu popucale sve kosti lobanje. Pokušaj psihologa da objasne kako u vreme praznika svuda raste nasilje, možda ima neko uporište. Ali, već smo se odvojili od praznika, a broj monstruoznih ubistava se ne smanjuje.
U Resniku 10.01 2013: Vladan J. ubija svoju devojku nožem nanevši joj višestruke ubode na vratu
GRANICE
Ovo zaista prelazi sve granice. Smatram da je nasilja oduvek bilo jednako, samo je postalo brutalnije i smrtonosnije i sada ga više primećujemo. Takođe, promenilo se nešto i u ljudima, koji lakše priznaju da doživljavaju nasilje jer su ranije uvek pokušavali da porodicu predstave kao nešto idealno. Zbog toga mislim da nasilja ima isto, ali je brutalnije i češće sa smrtnim ishodom, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća i Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Interesantno je da zemlja u kojoj caruje kriminal (ma šta o tome pričale nove vlasti) ne predstavlja pozornicu za takva ubistva (dešavaju se ali ne svakodnevno), već su ona mnogo češće posledica porodičnih i ličnih odnosa. Ako pogledamo prošlogodišnju statistiku, izvršeno je 51 porodično ubistvo i teško ubistvo, u kojima je stradalo 57 osoba, od kojih samo jedna nije bila član porodice. Pretprošle godine je broj žrtava bio manji, u 40 porodičnih ubistava stradale su 43 osobe od kojih dve nisu bile članovi porodice.
Zašto je baš porodica mesto na kome su počele da bujaju ubilačke strasti? Veliki pritisak na porodicu doveo je do toga da je porodica prestala da bude podrška i baza koja emocionalno stabilizuje njene članove, a sve više se konflikti između najbližih rešavaju na brutalan način. Naravno, bila je prisutna i agresija u društvu, u kojoj su stasavale mlade generacije i velika neizvesnost sa kojom se porodica suočavala. Roditelji su izgubili autoritet jer su i sami bili zabrinuti za sebe i nesigurni u vrednosti koje treba prenositi. Usled neke čudne i neprimerene demokratičnosti ukinule su se generacijske razlike između roditelja i dece, pa i deca sve češće nasrću na roditelje. Došlo je do sve veće pojave alkoholizma, kod starijih, i narkomanije kod mlađih, koji su u značajnom procentu prisutni u činu nasilja. Mnoge su porodice nasilno iščupane iz svoje sredine i preseljene u novu i nepoznatu sa kojom nisu imale dodirnu tačku (izbeglice), objašnjava Zoran Musterović, psiholog.
Zaječar 09.01. 2013: nepoznati muškarac drogaira roditelje i siluje njihovu teško pokretnu i bolesne ćerku
I dok su ranije porodična ubistva uglavnom bila vezana za supružnike, u poslednje vreme je primetno da su roditelji postali mete. Uostalom, tri ubistva i to veoma zverska (masakriranje hladnim oružjem) obeležila su ovu godinu, a nije se dogodilo nijedno ubistvo supruge. Prošle godine, prema podacima Savetovališta za nasilje, ubijeno je čak 29 žena u porodičnim svađama. Po mišljenju jednih, do toga je došlo ili zbog razmaženosti dece koja su odrasla bez ikakvog autoriteta ili zbog brutalnosti roditelja prema detetu i modela nasilništva koji mu je nametnut. Po mišljenju drugih, problem nije tako jednostavan, a nije ni nov. Najčešće se radi o mentalno poremećenim osobama i roditeljima koji kriju stanje svoje dece. Uostalom, kod ubice iz Sremske Mitrovice je mentalna bolest bila potvrđena, dok kod ubice iz Kaluđerice baš i nije, ali je kao razlog naveo to što je majka bacila čini na njega.
ZLOČINI
Međutim, u udruženjima koja se brinu o starim kažu da nisu sigurni da je nasilje prema roditeljima u porastu, da su mnogi već dugo žrtva torture ali da o tome ćute jer se boje ko će se brinuti o njima. Ali ono što je problem jeste što i tu, baš kao u svim drugim odnosima, nasilje postaje krvavije, brutalnije i često sa smrtnim ishodom.
Zašto su ubistva sve krvavija, a monstruoznosti sve prisutnije? Kako je, recimo, moglo da se dogodi da u Zaječaru čovek siluje teško pokretnu devojku koja je u invalidskim kolicima, a da je policija tek dva meseca posle prijave odvede na ginekološki pregled? I može li se takav odnos prema zločinu pravdati ratom, trusnim područjem i siromaštvom?
Donekle, ali nikako u potpunosti, slažu se naši sagovornici.
U Kruševcu 15. 01. 2013: Vladica Ilić udarcima flašom u glavu usmrćuje svog prijatelja Miodraga Gulanovića
Savremena kultura neguje popustljivost i da je sve manje ili više dozvoljeno, bez dovoljno obuzdavanja i potrebe za samokontrolom. Iz ova dva prethodna razloga se i dešavaju ekstremna agresija i ubistva. Apatičnost u našem društvu je nešto što pogoduje agresiji, jer je ona posledica manjeg vrednovanja sebe i života. Siromaštvo nije samo po sebi stimulans za agresiju, ali pad u siromaštvo se pokazao kao vrlo značajan za pojavu nasilja jer se pojavljuje osećanje ugroženosti, potreba za prekomponovanjem aktivnosti i života, aktiviraju se nagoni za preživljavanjem, borbenost kao zdrav način a nasilje i brutalnost kao disfunkcionalan obrazac. Otud u ovakvoj atmosferi previše strasti u svakodnevnom životu i prejakog reagovanja na uobičajene nesporazume, frustracije i konflikte, kaže Musterović.
Sremska Mitrovica 09.01. 2013: Dane Bićanović nožem ubija majku, a zatim kolje i sebe
Rat, sankcije i navedena opravdanja su za Vesnu Stanojević nešto što je bilo suviše davno da bi u ovom trenutku moglo da se smatra inicijalnom kapislom. Po njenom mišljenju, ni beznađe i siromaštvo ne stvaraju nasilje jer da je tako u nekim siromašnim sredinama i zemljama bi bilo daleko više ubistava. Lično mislim da ovde postoji nešto što nam svima daje impuls da je nasilje normalno. Kada razgovaram sa žrtvama, primetno je da se svaka sitnica u poremećaju odnosa rešava batinama. To je naučeno ponašanje, a mi smo na neki način prihvatili da se tako izlazi iz problema, kaže Stanojevićeva.
Ali u jednom se naši sagovornici slažu, a teško bi bilo da se iko ne složi svi živimo u zemlji koja nema rešenja koja bi pomogla da se ta količina nasilja smanji. A moguće je, posebno ako imamo u vidu da retko ko bez istorije nasilnika izvrši surovo ubistvo.
