Ne praviti sukobe tamo gde ih nema

Počelo je dolaskom nove vlasti u Novom Sadu i hitrom smenom direktora Kulturnog centra Lasla Blaškovića, jer je naziv ove ustanove bio ispisan latinicom, a u Srbiji je u zvaničnoj upotrebi ćiriličko pismo. Bila je to akcija Dveri, da bi se završilo akcijom Srpskog narodnog pokreta Naši koji je organizovao spaljivanje vojvođanske zastave ispred stranačkih prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine. Zvanično, vlast je ovih dana aktuelizovala upotrebu ćirilice kao zvaničnog pisma od strane vlasti. Imena ulica, displej u vozilima gradskog prevoza sve samo ćirilicom. Zamenik gradonačelnika Novog Sada Borko Ilić je objasnio da nema zakonskog osnova da se pored ćiriličkih naziva delova grada na displejima gradskih autobusa postave i nazivi na manjinskim jezicima koji su u službenoj upotrebi.

Šta kaže na ovo velika glumica Mira Banjac koja se posle završene karijere u Ateljeu 212 vratila u grad svoje mladosti, Novi Sad:
Ćirilica je naše sveto pismo, ona se mora čuvati. Međutim, u ovoj sredini takve odluke o isključivoj upotrebi ćirilice jednostavno nisu na mestu i one ovoj sredini teško padaju. Nema sumnje i to je svima jasno da su u zvaničnoj, službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilica. Međutim, mi ovde živimo u višenacionalnoj sredini i vlast mora da se ponaša u skladu sa tom činjenicom. Ovde su najave tih promena napravile dosta uzbune i pokrenule su neke neželjene nacionalističke parole.

Zapaljena je zastava AP Vojvodine ispred prostorija LSV, uz objašnjenje da je spaljena Čankova krpa. Šta dalje?

To su veoma neprijatne stvari i svaki čovek u ovako višenacionalnoj sredini se ozbiljno pribojava onoga što bi moglo da usledi. Ovakva klima pogoduje da se pojave razne grupe koje izazivaju strah od novih nacionalističkih ispada, koji su u ovoj sredini posebno opasni. Želimo da uđemo u EU a nećemo da priznamo da je i latinica pismo kojim se mnogi stanovnici Srbije služe i da bi i ono trebalo da bude ravnopravno sa ćirilicom. Kako možemo zvanično pismo koje treba da ide u svet da pišemo samo ćirilicom?

Koliko je, ovakvo ponašanje samo stvar pojedinih grupa? Kolika je odgovornost za to zvaničnih vlasti?

Politika koja se vodi u jednoj zemlji, u jednoj sredini, jeste apsolutni krivac za loše pojave koje uznemiruju ljude. Politika je ono što mi živimo, nije politika nešto van života. Mi živimo u skladu sa politikom koja se vodi u našoj zemlji i van toga ne možemo. I utoliko pre, politika koja se vodi u ovoj zemlji mora da ima širinu i razumevanje za različitost koja nam je data i kojom bi trebalo da se ponosimo. Politika je ta koja treba da pokaže više tolerancije za ono što je drugačije od većine. Ako hoćemo da budemo pravna, demokratska država, moramo se u skladu sa tim i ponašati.

Znači li to da verujete kako se ova vrsta problema mora rešavati pre svega u okviru političkih odluka?

Naravno. Politika i zakon treba da služe ljudima da budu ravnopravni, da bolje žive i da bude što manje razloga za sukobe i nerazumevanja. Treba početi od škole i kod dece stvoriti svest o tome da ćirilica jeste naše zvanično pismo, ali da postoji i latinica kojom se služe mnogi Srbi i nesrbi pa da deca budu u skladu sa tim vaspitana i obrazovana. Postoji i mađarski jezik kojim se govori u Vojvodini i ako je tako vekovima, treba poštovati tu činjenicu a ne izmišljati sukobe tamo gde ih, inače, nema.