Ko je ovde lud

Foto: Aleksandar Dimitrijević

Svako ko hoće skup i valjan dokaz o sprezi kriminala i politike, lako će znati gde da traži. U Kolubari uvek ima šta da se nađe. Iznajmljivanje skupih mašina, precenjivanje vrednosti imovine koja će se naći na putu kopova, i još ko zna koliko načina da se dokaže kako se ovaj rudnik crpe za potrebe pojedinaca bliskih vlastima, a ne za dobrobit društva.

Nakon afere o eksproprijaciji zemljišta u Vreocima, naselju u blizini kopova, ko bi razuman u Srbiji danas još mogao da se nada poštenju i da ne poželi da makar na jedan dan bude Kene? Radosav Savatijević, simbol malverzacija u vezi sa otkupom imovine u Kolubari, kome je država isplatila trećinu od tričavih 3,4 miliona evra, koliko navodno vrede njegova kuća i okućnica, najpreciznija je ilustracija vladarskih manira i bezakonja u Srbiji. I najbolji primer kako se ovde putuje do uspeha. Crtica o Savatijeviću iz velike afere o precenjenim imecima u blizini kolubarskog basena toliko je važna da se može imenovati paradigmom srpskog društva nad kojom bi i Nušiću zadrhtalo pero.

Ovdašnja vlada, nošena željom da uništi korupciju, razotkrila je prethodnu koja je 2010. napravila nerealnu procenu, a na osnovu tri godine starije odluke Koštuničine vlade o eksproprijaciji, i isplatila 1,2 miliona evra čoveku čije domaćinstvo nije ni blizu budućih kopova. Dalje, glavni argument odbrane bivšeg direktora Kolubare Nebojše Ćerana, vrlog kadra DS-a, danas situiranog u beogradskoj upravi, biće da je za svog vakta sprečio pljačku od 100 miliona evra iz ralja DSS-a u pokušaju da manevrišu sa iznajmljivanjem mašina od privatnika.

I nije Kene tu paradigma samo zato što mu je kuća tobož okružena žardinjerama od 10.000 evra, nego i zbog niza činjenica koje ga povezuju sa svim spornim upraviteljima Kolubare, time i svim vladama, od Koštunice do danas. U UO EPS-a sedeo je 2010, pa ne čudi što se samo dva dana pre donošenja konačne odluke prijavio na vreočkoj adresi. Za sumnjive poslove u Putevima Srbije od 2005. do 2008. optužen je 2011, a za malverzacije u Kolubari 2012. Dok se ortačio sa demokratama, kauciju su mu, kako piše Politika, platili ljudi bliski Draganu Markoviću Palmi, jednom od koalicionih partnera u današnjoj vladi.

Zato svako kome siromaštvo nije nagrizlo poštenje u zemlji korupcionaških običaja neće biti nadahnut razotkrivanjem još jedne afere u Kolubari, nego očajan što se srpske kolubare kopaju za savatijeviće. I što se o bogaćenju pojedinaca uvezanih sa politikom saznaje samo onda kad jedna afera prikriva drugu. Kao što ispada da je vest o spornom iznajmljivanju mašina, kojom nas je šokirala deesovska vlada, bila maska za velikodušne isplate Nebojše Ćerana.

Otkup imovine u Vreocima nezaustavljiv je, sem ako država ne odustane od širenja kopova. Iseljavanje 1.800 domaćinstava i 5.000 grobnih mesta procenjeno je na 150 do 200 miliona evra. U sprezi kriminala, upravitelja nad javnim dobrima i političke vrhuške, kuće se na brzinu pretvaraju u fabrike, dvorišta u poljoprivredna dobra, garaže u restorane, a iz deficitarnog budžeta leteće milioni. Dočim nas ništa ne uverava da kolubarske afere neće nastaviti da se ponavljaju samo kad se za to steknu neophodni uslovi - promena vlasti, sledstvena potreba da se obračuna s prethodnom i poentira na poverenju beznadežnih birača.