Sve je O.K.

Predsednik Nikolić može da prizna da protežira svoje rođake i prijatelje i da njegov kabinet pošalje pismo vladi sa zahtevom da se svaki molilac proveri, pa ako ga nisu uputili on ili supruga mu Dragica, da se usluga odbije. Ako jesu, molim lepo, da se izađe u susret. Nema veze, pa zna se da se tako radi.

Može šeik da ukrsti oči i priča o bliskosti dva naroda, koja se ogleda u tome što i Arapi i mi ustajemo kad služimo goste. Druge sličnosti nije mogao da se seti. Nema veze što deluje tako kako deluje, on će napraviti fabriku čipova, kupiti rakete koje još ne proizvodimo, izgraditi hotele na mestu generalštaba, rasploditi vojvođanske njive, Zvezdi obezbediti titulu u Kupu šampiona i ko zna šta još, sve sa onim karakterističnim osmehom koji izgleda kao da je pod dejstvom nečeg baš dobrog.

Nema veze što niko ne veruje u priču o ugroženosti Dačićevog aviona, njegovo je da proba da malo popravi kredibilitet. Svejedno nije mogao da ga ugrozi, gori ni ne može biti. Može da prođe i Dinkićeva priča da nije važno što Rusi, izgleda, neće da kupe smederevski železaru ima on, kaže, neko drugo rešenje. Može i Đilas da izbacuje iz stranke, nema veze, nije to zato što su u pitanju njegovi oponenti, već iz demokratskog principa uzimanja mandata poslanicima koji su njihovi vlasnici, može i Jeremić da se predstavlja kao predsednik sveta, sa svojom ulogom moderatora rasprava u Ujedinjenim nacijama, može Bačević da kopa kanal koji, po jednodušnoj oceni stručnjaka, nema nikakvog smisla, mogu Atelje i JDP da budu nebitni za kulturu, može mleko da bude otrovano i da može, može, ma može, odavno znamo, šta god nekom padne na pamet, samo ako je taj neko dovoljno važan i uticajan svaka glupost, svaka laž, svaki spin, jednostavno prolaze.

Naravno da onda to i rade. I radiće, dokle god se pravimo da je sve to u redu. Štaviše, onda i postane u redu. Mora biti da je O.K. i što je devojka umrla čekajući 130 hiljada evra za transplantaciju srca. Ima toliko važnijih stvari na koje treba država da troši.