Ne plašim se hapšenja

Foto Aleksandar Dimitrijević

Pola godine nakon silaska s vlasti, bivši premijer Mirko Cvetković sasvim se povukao iz politike, vratio je poslanički mandat DS-u i radi kao samostalni konsultant, a potencijalni klijenti su mu isključivo stranci. Kao politički penzioner ne želi da komentariše zbivanja u DS-u, izbacivanje iz stranke Dušana Petrovića i Vuka Jeremića i tvrdi da je sam vratio mandat jer se ranije o tome dogovorio sa Draganom Đilasom.

Vodio je Vladu, za koju se veruje da je pala na dve velike teme - korupciji i ekonomiji, a zbog brojnih afera trenutno je bivši ministar Saša Dragin u zatvoru, protiv Olivera Dulića je podignuta optužnica, a još nekoliko ministara bilo je na informativnim razgovorima.

Jel ima neko optužen, a da nije iz DS-a? Realna je opasnost da se borba protiv korupcije pretvori, a delom se već pretvorila, u obračun sa političkim neistomišljenicima. Nije tačno da je prethodna vlada bila gluva na korupciju. Najveći broj tih procesa, pa i najmarkantniji, poput Agrobanke i Šarića, bili su pokrenuti još u vreme moje vlade. Zato sada imam neku vrstu problema u odnosu između ljudskih prava i činjenja države. Mislim da će biti jako ružno za ovu državu ako se ispostavi da Dulić nije kriv, a optužen je, pitanje je i šta će biti s Draginom, a njima su životi upropašćeni, tvrdi Cvetković u razgovoru za NIN, napominjući da je i sam angažovao advokata.

I za vas se vezuje više afera. Ona koja vam trenutno najviše stoji nad glavom jeste slučaj Azotare i nezakonite prodaje đubriva zbog koje su uhapšeni Dragin i Zvonimir Nikezić, vlasnik Ces Mekona. Da li je tačno da je Vladimir Cvijan, visoki funkcioner SNS-a, vršio pritisak na Dragina da vas optuži u zamenu za slobodu?

Pročitao sam to u medijima i ne mogu da isključim mogućnost da je to tačno. Tim povodom nedavno sam uputio pismo Aleksandru Vučiću i tražio da se proveri da li je bilo pritisaka na Dragina.

Šta ste mu tačno napisali?

Da se u jednom dnevnom listu pojavila takva informacija i zamolio ga da ispita taj slučaj. Ako je to tačno, to je katastrofa za državu, tu nema pravne države, nema ljudskih prava, nema ničega.

Jeste li dobili odgovor od Vučića?

Odgovorio mi je preko medija da će nadležni to ispitati.

Imate li poverenja u te nadležne organe?

Ajde da vidim, čekam, jer će od toga zavisiti da li živimo u pravnoj državi ili ne, da li je to progon ili nije.

Čiji progon - od Vučića, SNS-a, Dinkića?

Ne bih da optužujem nikoga.

Mislite li da je moguće da je Dragin svalio krivicu na vas?

Ne isključujem ni to, ali ne znam. Zato sam i tražio da se to ispita.

Pa da li je Dragin radio po vašim nalozima, ima li šta da svali na vas?

Ne, nisam davao nikakve instrukcije u vezi sa Azotarom.

Ali Vlada je menjala Uredbu o regresiranom đubrivu kako bi se omogućilo da se ono daje i privrednim društvima? U tome ste sigurno učestvovali, a time je potpomognuta korupcija.

Uredba je menjana kao rezultat koalicionog dogovora i ona sama po sebi uopšte nije protivzakonita, a drugo je pitanje da li je neko iskoristio tu uredbu da bi muvao.

Dakle, vi kao premijer niste imali pojma o višemilionskim malverzacijama, za koje je optužen i vaš prijatelj Zvonimir Nikezić, inače savetnik Azotare?

Azotara je prodala đubrivo nekim kombinatima koji su ga navodno preprodavali i kriminal je, ako ga je bilo, bio na relaciji poljoprivredni kombinati - finalni kupac. Ono čime se Vlada zanimala jeste da pomogne Azotari, a ne šta je kome ko preprodavao. Zvonimir Nikezić mi je prijatelj i mogu da kažem samo da je pošten čovek i da ni u kakvom kriminalu ne bi učestvovao. Ali neka se utvrdi.

Isti taj Nikezić je sedeo i u UO Agrobanke, koja je oštetila državu za 300 miliona evra. Ni za to niste znali?

On je medijski linčovan. Svi pričaju samo o njemu, kao da je bio jedini član UO. Pri tome država nije bila većinski vlasnik Agrobanke. Čak 80 odsto akcija držali su privatni vlasnici, tako da šteta za državu nije 300 već 60 miliona evra. Svejedno, čim smo 2011. saznali za probleme osnovali smo Novu Agrobanku i pokušali da to saniramo.

Zašto niste pre nekoliko godina kao ministar finansija prodali državne akcije po ceni od 42.000 dinara, jer ste imali tu mogućnost po ugovoru sa upravom Agrobanke?

Da smo naterali banku da otkupi akcije države, oterali bismo je u bankrot. To je sistemska banka i nismo mogli to da dozvolimo.

Zašto niste mogli? Manja bi bila šteta za državu.

Ne možete oterati u bankrot sistemsku banku. Da je ta logika bila prisutna, rekli bismo, pa dobro izgubili smo 20 odsto, baš nas briga, nek ide u stečaj. To je bila opcija, ali ne dobra.

Ko je onda odgovoran za gubitke od 300 miliona evra, NBS, neko treći? Nemoguće je da krivca nema.

Istraga će pokazati, nemojte da ja pre suda i pre sudije kažem da su rukovodstvo i Antonić krivi. Neću to da kažem.



Nisu ovo jedine afere koje se vezuju za vašu vladu. Oliver Dulić je optužen u aferi Nuba oko optičkih kablova. Zašto ste mu dali blanko podršku i pre istrage?

Ta afera je bila jako podgrejana u javnosti, a ja nisam mogao da zaključim u čemu je problem. Osim toga i Tužilaštvo je još za našeg mandata to ispitivalo i reklo da nema nezakonitosti.

Ali je ta odluka revidirana i pokrenut je nov postupak Tužilaštva.

To je tačno, ali sačekajmo epilog.

Možete li danas da stavite ruku u vatru za bilo kog ministra svoje vlade da nije učestvovao u korupciji?

Ne mogu ni za koga da stavim ruku u vatru, ali ne mogu nikog ni unapred da optužim.

Od 2005. do 2008. godine imali ste zajedničku firmu BRG sa Vladislavom Tamburkovskim, bugarskim biznismenom, koji je na Interpolovoj poternici. Kako je moguće da poslujete sa tako sumnjivim čovekom?

Vladislav Tamburkovski je radio u Makedoniji neke poslove za Svetsku banku. I ovde je radio neke poslove za njih, pa sam ga tako upoznao. On mi je predložio, pošto sam tada već izašao iz Agencije za privatizaciju i bio privatnik, da napravimo zajedničku firmu koja će se baviti stečajem. To smo i učinili, on i ja smo imali po 25 odsto, a Stipe Lovreta 50 odsto udela. Firma je krenula da radi, ali sam brzo dobio informaciju da on ima problema u Makedoniji, da ga jure zbog nekog stečaja i tražili smo od njega da se povuče. On je zvanično podneo zahtev da izađe iz firme 2007, a ona je ugašena kasnije. Dakle, od momenta kad smo saznali da on ima problem sa zakonom, praktično smo obustavili taj posao.

S obzirom na to da ste i vi poslovali sa nekim iz kriminalnog miljea, da li imate onda razumevanja za Ivicu Dačića koji se susretao sa Rodoljubom Radulovićem - Mišom Bananom iz Šarićevog klana?

Ne možete moj slučaj da poredite s Dačićem. Ja sam u taj posao ušao kao privatnik, a ne sa državne funkcije. To nije isto. Dačićeva pozicija danas je vrlo neprijatna i da sam na njegovom mestu, uradio bih nešto što on verovatno neće da uradi. Zamrznuo bih funkciju premijera na, recimo, dva-tri meseca dok se ne završi istraga i postavio nekog drugog iz SPS-a na to mesto. Jednostavno nije moguća nepristrasna istraga nad nekim ko je i dalje na funkciji premijera. Postavlja se i pitanje kako se protiv korupcije bori Vlada čiji je premijer pod sumnjom, ne za neku ljubavnu aferu, nego za veze sa kriminalnim klanom. Ako bi rezultati istrage bili kakvi on tvrdi da jesu, neka se vrati na položaj, a u suprotnom trebalo bi da trajno ode s mesta premijera.

Da li ste u vreme dok ste bili premijer znali za Dačićeve kontakte sa Radulovićem, kao što su znali Miki Rakić i Boris Tadić?

Ne, saznao sam to iz medija. Tačno je da sam bio u Savetu za nacionalnu bezbednost, ali on ima 10-15 članova, a takvi operativni podaci nisu saopštavani na sastancima.

Niste li strogi prema Dačiću više nego prema sebi, jer se za vreme vašeg mandata spominjalo više afera, od Agrobanke, Azotare, pa nadalje, a niste zamrzavali mandat?

Ne, Agrobanka se pominjala tek kada sam otišao, a sve prethodno iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije prosleđivao sam Tužilaštvu. Nije bio moj posao da vršim istrage.

Može li se desiti da nakon ove priče sa Dačićem, Srbija dobije dva Sanadera odnosno uhapšena dva bivša premijera?

Ne mislim da sam ja srpski Sanader. Ali ako se traži krv, onda može da bude sve. Oni pričaju o milionima evra, a ja nisam bogat čovek. Otkupio sam svojevremeno društveni stan za dve-tri hiljade maraka, stan od oko 40 kvadrata su mi poklonili roditelji i u njemu stanuje moja majka, a imam i porodičnu kuću u kojoj živim sa ženom. To je sve što imam.

Ipak, uzeli ste advokata. Jeste li do sada saslušavani ili bili na informativnom razgovoru po bilo kom predmetu?

Ne, nisam.

Plašite li se hapšenja?

Ne plašim se hapšenja zato što znam da nisam kriv.

A da li ga očekujete?

Ako imamo pravnu državu, ne očekujem. Ali nikad se ne zna, kada gledate koje su mi sve afere zalepili , očigledno sam ja meta. Pominju me kao krivca za Sartid, koji uopšte nije prodavala Agencija za privatizaciju, zatim za Jugoremediju, koja je privatizovana 2002, a ja sam došao na čelo Agencije 2003. To znači da se ne istražuje slučaj pa utvrđuje krivac, nego se istražuje ličnost pa se pokušava toj osobi da se napakuje slučaj.

Ono što nije novo pakovanje, kako kažete, jeste vaša veza sa Ces Mekonom. Da li ni danas ne vidite nikakav sukob interesa u činjenici da ste došli na čelo Agencije iz Ces Mekona, da je ova firma kao konsultant od Agencije zaradila pet miliona evra, a Nikezićev sin bio kod vas izvršni direktor Agencije, a kasnije državni sekretar u Ministarstvu finansija?

Tu sukoba interesa nije bilo. Nije tačno da sam imao dve funkcije jer sam formalno razrešen bilo kakve funkcije u Ces Mekonu dve-tri godine pre nego što sam došao u Agenciju. Što se tiče Dušana Nikezića, on je jedan od naših najboljih mladih ekonomista, završio je fakultet u Bostonu i poveo bih ga svuda sa sobom zato što je sposoban, a ne zato što je Zvonkov sin. Dok sam bio direktor, bila su možda samo tri-četiri ugovora sa Ces Mekonom i svaki je prošao rigoroznu proceduru javnih nabavki. A njihov prihod je za vreme mog mandata bio višestruko manji od cifre koju vi pominjete.

Koliko je od sporne 24 privatizacije bilo za vreme vašeg mandata?

To nije lako objasniti jer nisu sporne uvek prodaje već i kasnije ispunjenje ugovora. Putnik je na primer privatizovan u moje vreme, ali problem je nastao tek posle 3-4 godine jer Srba Ilić nije ispunjavao ugovorne obaveze. Većina spornih privatizacija tiče se neispunjavanja obaveza, do koga je uglavnom došlo 2005, 2006. i kasnije. Dakle, ono za šta ja mogu najviše da budem doveden u neku sumnju jeste sama prodaja, transakcija. Kada pogledate sporne privatizacije , njih 6-7 se odnosi na transakcije, a mislim da nema nijedne gde sam ja. Transakcije za Luku Beograd, Ce market i Novosti su obavljene posle mog odlaska iz Agencije i to po Zakonu o preuzimanju, a ne po Zakonu o privatizaciji.

Zašto vaša vlada nije istraživala sporne privatizacije kada je to i EU tražila?

Bilo je istraga, čak i nekih presuda, ali je javnost očekivala krupne ribe, a njih nije bilo u onome što smo imali.

Pa, koliko ste slučajeva rešili?

Dva, od kojih je jedan Nuba, ali se i oni sada ponovo otvaraju.

To znači da ih niste dobro uradili?

Pa možda, ili sada važe drugi kriterijumi.

Ako za novu vlast možemo sumnjati da vrši progon, teško da to možemo reći i za EU, a upravo se tamo najviše insistira na rešenju 24 slučaja?

Nije EU insistirala na tome. Ona je prosto bila zapanjena činjenicom da kod nas postoje afere koje se ne zatvaraju i tražila je da se ta 24 slučaja iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije zatvore.

Pa što niste, zato što biste naišli na nekog iz svojih redova ili je bilo prečeg posla?

Ma ne, radilo se nekim tempom, a videćemo i sada da li će doći do osuđujućih presuda.

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je istragu protiv vas i zbog toga što nakon silaska s vlasti niste tražili dozvolu za privatni biznis u inostranstvu, a po zakonu ste obavezni na to. Jeste li prekršili zakon?

Niko me iz Agencije nije obavestio da je pokrenuta istraga. Ako jeste, to je nastavak političkog progona jer trenutno imam samo pozive i predloge iz inostranstva, a nijedan dogovor. Dobio sam poziv od Banke federalnih rezervi iz Čikaga da održim kod njih predavanje u aprilu i verovatno ću ga odbiti. Dakle, takve optužbe su besmislene.

Kada ste pravili rekonstrukciju vlade da biste iz nje isterali Dinkića, izbacili ste i Dianu Dragutinović, a u njoj su ostali svi za koje su se vezivale afere. Jeste li pogrešili?

Dinkića sam izbacio zato što je svojim ponašanjem praktično doveo do apsurda postojanje vlade. Počeo je da kritikuje vladu za stvari za koje je on najviše kriv. Kaže, vlada je izazvala nezaposlenost, a on vodi resor zapošljavanja. Dinkić je morao da se odstrani ili bi se vlada raspala. Diana je, pak, dobro radila, ali je bio veliki pritisak javnosti da je vlada glomazna i da bi trebalo smanjiti broj ministara.

Boris Tadić je nedavno u NIN-u rekao da su mu svi oni koji su bili umešani u korupciju pucali u leđa. Mislite li da ste i vi pucali Tadiću u leđa svojim radom ili time što niste izbacili iz vlade ljude osumnjičene za korupciju?

Ne mislim da sam bilo čime pucao Tadiću u leđa. Ali to je pitanje za njega, možda on tako misli. Ne prepoznajem se u tim njegovim rečima ni kod rekonstrukcije vlade jer smo to zajednički dogovorili. Ona je dogovorena i u koaliciji, a ja sam uvek u vladi osećao težinu činjenice da nisam član stranke u smislu da bi neke moje ideje mogle da nanesu strankama štetu.

Javnost je često imala sličan utisak - da nemate pun premijerski kapacitet. Ko je bio pravi premijer - vi ili Dušan Petrović, kako se to pričalo?

Naravno da Dušan Petrović nije bio premijer, niti se on tu nešto i gurao da bude. Međutim, kad god je bilo nekih problema na stranačkom nivou, ja sam onda tražio da se to raspravi u koaliciji. Verujem da bi to uradio i premijer koji je iz stranke.

Kako gledate na rad nove vlade posle šest meseci?

Kada sam slušao ekspoze premijera Dačića, video sam da je najavljena politika kontinuiteta i bio sam zadovoljan. Sada imam kritičkih osvrta pre svega na oblast ekonomije jer se prikazuje da je urađeno mnogo toga, a kada pogledate cifre, to baš ne stoji tako.
Dinkić je preduzeo neke mere, poput poreske reforme, čiji bismo jedan deo sigurno i mi uradili nakon izbora. Međutim cifre pokazuju da te mere ne daju dobre rezultate. U januaru 2013. prihodi budžeta su veći samo za pet milijardi nego istog meseca 2012. To je slab rezultat, jer smo imali inflaciju od 12 odsto, a u međuvremenu su povećani i PDV i akcize. Takve cifre su već znak za uzbunu. Po pitanju evropskih integracija rade dobro, ali ni tu ne zavisi sve od njih. Što se tiče Kosova, sada se rade mnoge stvari koje zadiru praktično u pitanje priznavanja suvereniteta Kosova, poput oficira za vezu ili stvaranja novih institucija koje će biti prihvatljive za obe strane, što mislim da nije moguće. Moja vlada je radila samo u okviru datog mandata i onoga što je otvoreno rečeno u ekspozeu, a sada mi se čini da postoji ogromna razlika između onoga što je obećano i onoga što se radi. Možda je to politički mudrije.

Kritikujete ekonomiju, a upravo vama zameraju da ste nas zadužili za sedam milijardi evra za četiri godine, da ste ostavili praznu kasu, državu doveli na ivicu bankrota i prekinuli sporazum sa MMF-om. Kako na to reagujete?

Moja vlada je vodila zemlju u teškom periodu, baš kao da je neko na početku mandata opalio pištoljem za start svetske krize. Pokušavali smo da prođemo sa što manje oštećenja. Izabrali smo da u krizi idemo na veći budžetski deficit, a nije bilo rezervi iz kojih bi se on finansirao pa smo morali da se zadužujemo. Svi makroekonomski pokazatelji govore da smo tokom krize bili uspešni. Nismo imali obećani rast BDP-a, bili smo uglavnom na nuli, ali smo bili bolji od proseka u okruženju.



Ali taj vaš rezultat nije uočio MMF koji je prekinuo aranžman?

Oko MMF-a se stvara fama jer smo od četiri godine mandata, u tri imali aranžman. Sporna je samo ta 2012.

U kojoj smo dospeli do ivice bankrotstva?

To nije tačno. Za 2012. su podjednako odgovorne i bivša i nova vlada, s tim što je moja vlada imala ograničeni kapacitet zbog izbora. Uz to, više je trošeno od avgusta do decembra nego u prvoj polovini 2012. Mi smo, naime, trošili mesečno 10 odsto manje nego nova vlada! Zato nismo bili neuspešni.

Uprkos tome što je za te četiri godine bez posla ostalo 400.000 ljudi, što je standard dramatično smanjen, a privreda propala?

Znam da se teško živi. Da li mislim da smo uradili sve što je bilo u našoj moći? Da. Da li je to bilo uspešno ili ne? Verovatno je za mnoge ljude to bilo neuspešno, ali je na izborima većina u suštini podržala vladu, jer su stranke iz naše koalicije dobile više mandata nego pre.

Dakle, ne mislite da ste mogli bolje?

Ne, nisam mogao bolje. Da sam mogao, ja bih učinio. Ne kažem da je to dovoljno, ali učinio sam najviše što sam mogao.

Dinkić vas je optužio da ste prikrili milijardu evra javnog duga. Jeste li ga zbog toga tužili, kako ste najavljivali?

I ta njegova izjava je dokaz političkog progona. Iako sam formalno bio ministar finansija, obračun javnog duga je stručna stvar u nadležnosti Uprave za javni dug. Nijednom nisam stigao da odem u tu upravu, a kamoli da sam nešto falsifikovao ili naređivao nekom da falsifikuje.

Hoćete da kažete da je neko drugi falsifikovao?

Ne, to je Dinkićeva manipulacija. Radi se o različitim metodologijama računanja, a uz to je statistika u martu 2012. korigovala BDP nadole, tako da smo i mi, već u aprilu, korigovali visinu javnog duga sa 45 na 48 odsto BDP-a. Ali je Dinkić to zaboravio da kaže. Neću ga tužiti, završio sam s politikom.

U knjizi Argumenti i predrasude dosta polemišete sa medijima i Savetom za borbu protiv korupcije. Nije li to prebacivanje odgovornosti na druge?

Ne, već prosto ukazivanje da moja vlada nije naišla na razumevanje javnosti i da je taj rat sa javnošću izgubila. I kad nije bila kriva.

Javnost vas doživljava kao slabog premijera, a neki vas nazivaju i premijerom korupcije. Kako biste voleli da vas istorija zapamti?

Želeo bih da me istorija zapamti upravo onakvim kakve sam rezultate postigao, a da li su ti rezultati dobri ili loši biće moguće oceniti tek za 10 godina.