Budžet kipi od kredita

Biće da su i najveći rasipnici državnog novca u januaru spojili praznike. To bi moglo da bude jedno od objašnjenja kako je u prvom mesecu 2013. država uspela da smanji javni dug za 125 miliona evra i zadrži manjak u budžetu na sedam milijardi dinara, što je za skoro devet milijardi dinara manje od prosečnog mesečnog deficita u 2012.

Nažalost, već u februaru sve se vratilo u kolotečinu. Vlada se uoči Sretenja zadužila za milijardu i po dolara, uz kamatu od 5,15 odsto godišnje. Time je javni dug skočio na novi rekord od 18,7 milijardi evra.
Jedino što bi moglo biti pozitivno u vesti o novom zaduživanju jeste da se ispune obećanja ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića i da se deo novih kredita iskoristiti za prevremenu otplatu nekih starih dugova.

Analizom obaveza NIN je utvrdio da su za Srbiju ubedljivo najnepovoljniji dugovi prema Londonskom klubu poverilaca. Te obaveze nastale su još pre nekoliko decenija, a posle 5. oktobra 2000. tadašnja vlada uspela je u pregovorima sa kreditorima da izdejstvuje otpis dela tog dug, a ostatak je reprogramiran i poslednja rata dospeva za naplatu 1. novembra 2024. U međuvremenu, već više od tri godine, na glavnicu, koja je trenutno oko 693 miliona evra, obračunava se kamata po fiksnoj stopi od 6,75 odsto godišnje.

U strukturi srpskog duga ima još sličnih, za trenutne uslove na svetskom finansijskom tržištu, veoma nepovoljnih kredita, na koje se plaća kamatna stopa veća od one po kojoj bi Srbija sada mogla da se zaduži. To važi i za prve srpske evroobveznice, na koje se plaća kamata od 7,5 odsto. Tim pre što je od njihove emisije, u septembru 2011. vrednost dolara porasla sa 74 na 83 dinara, pa su samo po tom osnovu za 12,2 odsto povećane i dinarske obaveze za otplatu tog duga!

STRATEGIJA
U tom smislu strategija da se uzmu novi krediti i njima vrate stari, nepovoljni, deluje sasvim prihvatljivo. Poenta je samo da se novac upotrebi za te stvari, a ne za tekuću potrošnju, kao što je to bilo u prethodne četiri i po godine, tokom kojih je javni dug povećan za skoro 10 milijardi evra, sa 8,8 na 18,7 milijardi. S obzirom na to da je u istom periodu broj zaposlenih, prema zvaničnim statističkim podacima, smanjen sa oko dva miliona na 1,72 miliona, smanjen je i kapacitet za vraćanje duga. Krajem 2008. svaki zaposleni bio je u proseku dužan oko 4.390 evra, a sada je ta obaveza povećana na oko 10.810 evra. Uz to, pre četiri godine za prevremenu otplatu celokupnog javnog duga svaki zaposleni je morao da se odrekne 12,5 mesečnih plata, a danas bi za to bilo neophodno 26,7 mesečnih zarada. Ovakav trend mora se najpre zaustaviti, a potom i preokrenuti, jer u suprotnom Srbija neće moći da izbegne dužničku krizu.

Upravo zbog toga je veoma važno da Ministarstvo finansija što pre vrati najnepovoljnije stare kredite. U suprotnom, neko bi trebalo da odgovori zašto je država pozajmila još milijardu i po dolara, iako je početkom ove godine na svom računu kod NBS imala čak 173,7 milijardi dinara, od čega blizu milijardu evra u devizama? Zar to nije bilo dovoljno za pokriće budžetskog deficita i plaćanje dospelih dugova bar do polovine godine? Ili je, možda, sada već svima postalo jasno da će ove godine biti prevremenih izbora, pa na vreme treba obezbediti novac za nesmetano funkcionisanje države do izbora nove vlade?

DEFICITI
Za neke je odluka o novom zaduživanju dokaz da ni zvaničnici nisu poverovali u optimizam koji su pokušali da plasiraju u javnost svođenjem bilansa za januar. Pre samo nekoliko dana slavodobitno je saopšteno da je januarski manjak u budžetu bio samo sedam milijardi dinara, ili duplo manje od planiranog. U Ministarstvu finansija podsećaju i da je deficit u januaru 2013. bio za 3,4 milijarde dinara manji nego u istom mesecu 2012. Nije, međutim, sve ni izbliza tako ružičasto. Ukoliko bi i u narednih 11 meseci prosečni prihodi bili 66,4 milijarde dinara, kao u januaru, u celoj 2013. bi se u državnu kasu slilo tek 796,8 milijardi dinara. To je za čak milijardu i po evra manje od prihoda koji su planirani usvojenim Zakonom o budžetu. Drugim rečima, prosečan mesečni priliv u budžet moraće u narednom periodu da bude za skoro 150 miliona evra veći nego u januaru.

Drugi problem je što se planira rast prihoda za 22,5 odsto, sa prošlogodišnjih 788,5 na 965,7 milijardi dinara, a u januaru je taj rast bio tri puta skromniji, svega 8,3 odsto. Taj podbačaj bio bi još veći da prihodi od PDV-a nisu porasli za 23,4 odsto, taman koliko su povećane cene (12,2 odsto) i stopa PDV-a (za 11,1 procentni poen, odnosno sa 18 na 20 odsto), dok se priliv od akciza čak smanjio, sa 17,7 na 16,4 milijarde dinara.
Oluja, dakle, nije prošla i najgore je ako nadležni nastave da varaju ne samo građane, već i sami sebe. Onda im ni MMF u maju neće moći pomoći.

Administracija jača od inflacije

Iako su rashodi budžeta u januaru 2013. bili za samo 2,2 odsto veći nego pre 12 meseci, izdaci za plate povećani su sa 18,7 na 21,4 milijarde dinara ili za 14,4 odsto, tako da rast cena od 12,2 odsto nije smanjio standard zaposlenima u državnoj upravi. U celoj 2012. budžetska potrošnja bila je manja nego u januaru 2013. još samo u maju, posle parlamentarnih izbora i avgustu, tek nakon što je formirana nova vlada. U odnosu na prosečno planiranu za 2013, budžetska potrošnja u januaru bila je manja za čak 150 miliona evra i niko ne veruje da će taj trend moći da se održi i u narednom periodu.