Slabosti prejake valute

Utopljenik se i za slamku hvata, pa se u našoj čemernoj svakodnevici pojavilo nešto nalik uslovnom refleksu. U svakoj političkoj promeni i svakom pomeranju u spoljnim odnosima neizbežno se upuštamo u traganje za nekim znacima bilo kakvog ekonomskog boljitka. Slične nade zasvetlucale su povodom i nakon parafiranja sporazuma sa Prištinom, za koji je već izvesno da će biti i potpisan. A to baš i nije bila krupna transakcija. Evropska unija nije dobila oficijelno priznanje kosovske države, što bi ublažilo neugodnu mrlju izvesnih postupaka suprotnih međunarodnim pravilima. Silno osetljivi na ta ogrešenja o higijenu međunarodnih odnosa, zadržali su dobar arsenal instrumenata kojima će moći na Srbiju da vrše pritisak i ubuduće. Srbi su, s druge strane, uglavnom sačuvali svoju teritorijalnu autonomiju, ali je ta prednost razvodnjena obaveznim uklapanjem u zakonski okvir tamošnje državne organizacije. U odnosu na ono što su imali to i nije dobitak, ali jeste dobitak u odnosu na ono što je moglo da se dogodi. Dobili su i neformalno obećanje famoznog datuma početka pregovora, ali to obećanje može a ne mora da bude povod za neko osobito radovanje. Od datuma do eventualnog prijema teći će vrlo dug i veoma neizvestan period. Neizvesnost obara vrednost svega što treba da usledi, a ekonomisti znaju da se i stopa po kojoj se ima diskontovati buduća korist zbog neizvesnosti jako povećava. Primenjena na duge intervale čekanja na sve što će uslediti, daje rezultat blizak beznačajnom. U tom tante za kukuriku nije se ovajdila nijedna strana. Iz Rumunije i Bugarske, koje su već tamo, ne stižu pisma sa izrazima ushićenja. Baš kao i ljudi, zemlje ne mogu pobeći od sebe samih. Među važnija pitanja mogućih učinaka ovog sporazuma spada i uticaj na devizni kurs. Prvi korak u poštenom odgovoru jeste da je taj uticaj neizvestan i teško odrediv. Drugi bi bio u konstataciji da ovaj novi pomak u odnosima sa Zapadom zasigurno neće uticati na slabljenje dinara. Smirivanje neuralgičnog žarišta na jugu Srbije, smanjiće političke napetosti i poboljšati investicionu klimu. To će biti jedan od povoljnih uticaja na strane direktne investicije (SDI), a time uslovljen priliv kapitala – ako ga bude – doprineće jačanju dinara. Blago će se poboljšati i ocena zemlje u međunarodnoj finansijskoj javnosti – famozni rejting – pa će se olakšati dalje spoljno zaduživanje, uz eventualno niže kamatne stope. Kad dođe voda do poda, pa zapnemo u otplati dobrano nagomilanih inostranih kredita, biće lakše izvesti neizbežno reprogramiranje, uz pomeranje otplata u (što!) dalju budućnost. Izgleda da je teorija da najviše volimo svoje vremenski bliske rođake, pa teret otplata prebacujemo na one što dalje, na praunuke radije nego na sinove i unuke. Dogovor bi mogao donekle da popravi poverenje domaćih držalaca stranog novca, pa bi se nešto od tih sredstava moglo prebaciti sa stranih računa i izvući iz slamarica i položiti u naše banke. I to bi doprinelo jačanju dinara. Ako sporazum doprinese boljem formalizovanju inače delikatnih finansijskih odnosa sa Kosovom, moglo bi i dinarski i devizno da se uštedi ako bude manje potkradanja i zloupotreba, pa bi i to moglo doprineti izvesnoj aprecijaciji. Napred su sistematski korišćene reči blago, eventualno, moguće...Time se htelo reći da će nekih podsticaja jačanju dinara biti, ali da ne može da se očekuje ništa spektakularno. Sasvim je drugo pitanje da li je i ekonomski poželjno jačanje dinara po bilo kom osnovu. U meri u kojoj će podstaći SDI, to će za rast, zapošljavanje i spoljne bilanse zemlje biti dobro. Biće dobro i u meri u kojoj olakšava složeno i mučno upravljanje postojećim dugom čiji je nivo na granici nepodnošljivosti. Posebno je prevelik spoljni dug s obzirom na zanemoćalu izvoznu privredu koja je prejakim dinarom osakaćena a zadugo neće dostići nivo kakav priliči maloj zemlji. To će reći da jačanje dinara nije dobro jer je on ionako žestoko apreciran. Jak dinar ne samo da obeshrabruje izvoz, nego neodmerenim uvozom silno ugrožava mnogo od onoga što je u ovoj privredi preživelo razorne turbulencije drugih spoljnih udara. Uz sve, prava razvojna ograničenja su u samoj Srbiji: institucije, zakoni, zaštita svojine, sprovođenje ugovora, finansijska disciplina... Ni Srbija ne može pobeći od sebe same.