1. maj

U Rusiji se sad zove Dan proleća i rada. Sve neka dovijanja da se nađe kopča sa radnicima, ali da ne bude aluzija na proletere iz doba Lenjina i Staljina.
Dakle, i neokapitalizam smatra da treba lepo sa radničkom klasom i njenim tradicionalnim praznikom, tim sećanjem na pobunu radnika 1886. godine u Čikagu u osvitu buđenja svesti radničke klase.

Slavi se rad, a svi se raduju kada je kao ove godine državni praznik Prvi maj blizu Uskrsa, te se ta dva praznika bez zazora spajaju da bi što više dana i noći prolazilo u krkanju i premeštanju sa kreveta na kanabe, a sa kanabea u fotelju. I tako sve ukrug...

To spajanje fiksnog majskog praznika sa svake godine drugim uskršnjim datumom nije neki naš specijalitet. Kad sam negde početkom osamdesetih godina 20. veka bio selektor festivala u Nansiju, Francuzi su, sećam se veoma dobro, bili majstori spajanja praznika. Ispostavilo se da jedna od francuskih saradnica, šarmantna minjon-Parižanka na privremenom radu u provinciji, nije bila sa nama tih dana između dva praznika. Jedna njena koleginica po imenu, koliko se sećam, Monik, izgovorila je u francuskom stilu mantru na tu temu: Ona je napravila most, ili u lepšem nebukvalnom prevodu Ona je premostila praznike. Kako je samo njena koleginica, takođe Monik, tu rečenicu izgovorila lepršavo, slatko, milo, da onu prvu Monik prosto poljubiš u onaj njen nosić, napuderisan najboljom pariskom šminkom, kad u ponedeljak bude dolepršala na posao, kao da ti čini neku veliku uslugu.