Zemlja srećnih ljudi

Znao sam da nesreća nikada ne ide sama. Nisam, međutim, ni sanjao da u Srbiji i sreća dolazi u talasima. Skoro kao epidemija za koju nema leka, a i da ga ima u ovom slučaju za detaljnije uputstvo i kontraindikacije ne biste morali da se savetujete ni sa lekarom, ni sa farmaceutom. Ne verujete? Pa, pođimo redom. Zar nije državni vrh Srbije nedavno rešio najteži, kosovski problem, koji je čitavo srpsko društvo, a posebno političku elitu, pritiskao kao kamen za kiseli kupus u julu ili avgustu, na plus 40 Celzijusovih? I to u hladu. To što se Srbi sa severa Kosova ne slažu sa onim što je dogovoreno u Briselu nije dovoljno da pomuti opštenarodnu sreću, toliko veliku da ni eventualni referendum ne bi mogao da je zaseni. I zašto onda trošiti pare na referendum kada su protiv samo oni koji bi trebalo na terenu da omoguće primenu tog sporazuma? Zar razlog za sreću nije i to što je 7.000 doktora nauka iz Srbije zaposleno u poslednjih desetak godina? Hej, bre, 700 naučnika godišnje! Ima li zemlje koja je uspela da otvori toliko novih radnih mesta za najobrazovanije kadrove i to bez subvencija kakve traže razni domaći i strani investitori, koji bi ovde da grade neku fabriku. Ih, da ti doktori nauka još rade u Srbiji, pa Bog da nas vidi. S druge strane, ruku na srce, bar nisu na evidenciji Zavoda za tržište rada i ne mora država da im plaća socijalnu pomoć. Snalaze se po belom svetu i doprinose svojim znanjem napretku mnogih zemalja. A, ko zna, možda će jednom da svrate i do Srbije, onako u prolazu, da obiđu rodbinu ili da na Kopaoniku, na nekom splavu na Dunavu i Savi, vojvođanskom salašu ili u Skadarliji potroše koji dolar ili evro, što će zvanična statistika odmah registrovati kao dinamičan rast naših prihoda od turizma. Kud ćeš više? Konačno, ko sme da bude i sumnjičav, a kamoli nezadovoljan u zemlji u kojoj je ovih dana i zvanično, slavodobitno obelodanjeno da je izašla iz recesije, jer je u prvom tromesečju ove godine imala rast bruto domaćeg proizvoda. Čak i industrijske proizvodnje i izvoza. I ko je kriv onoj manjini koja je i u eri ekonomskog prosperiteta uspela da ostane bez posla? Sreći, dakle, nikad kraja. Moram, ipak, da priznam da me zbog ovakvih i sličnih vesti Vlada Srbije s vremena na vreme podseća na bivšu mis Rusije Inu Žirkov. I ona je bila veoma srećna sve dok nije morala da vrati titulu, koja joj je oduzeta zato što nije znala da li se naša planeta okreće oko Sunca ili obrnuto. „Kad bolje promislim, mislim da se možda i Zemlja okreće oko Sunca, ali ne znam, nemam pojma koji je tačan odgovor“, iskreno je priznala supruga 29-godišnjeg fudbalera. I šta je dobila za iskrenost? Uzeli su joj titulu. Pa ko će od sada da bude iskren i da prizna da „nema pojma koji je tačan odgovor“? Možda i zato naši političari uvek imaju spreman odgovor. Na bilo koje pitanje. Uostalom, oni sigurno znaju da se Sunce ne okreće oko Zemlje. Ali, neki od njih, ophrvani stalnom medijskom pažnjom, verovatno bar ponekad pomisle da se ni Zemlja ne okreće oko Sunca, već da se - sve okreće oko njih. I ko je, onda, kriv za to? Oni ili mi?