Privlačnost večnog života

Iako na svetu postoji 5,8 milijardi vernika, a svaka od religija podrazumeva neki vid besmrtnosti, stiče se utisak da to ljudima jednostavno nije dovoljno. Živeti večno i imati opipljiv dokaz da će se to stvarno dogoditi je san na kom naučnici širom sveta rade. Da bi se sve teorije i studije objedinile, Kalifornijski univerzitet je prošlog leta namenio pet miliona dolara za projekat besmrtnosti, koji će trajati do 2015. Pozvani su istraživači iz celog sveta da konkurišu sa svojim teorijama, a za dva do tri meseca će se obaviti najuži izbor i proglasiti projekti u koje će biti uložen novac.

Ali, s obzirom na to da naučnici veruju da je sve moguće, pa čak i da imaju metode da ostvare večiti život, inicijatori konkursa su osim teorija koje eliminišu smrt zatražili i teorije koje bi razjasnile da li bi tako nešto bilo dobro po psihu ljudi i koliko bi se njihovo ponašanje promenilo kada bi se životni vek produžio značajno ili čak neograničeno. Zbog toga su na mesto rukovodioca projekta imenovali filozofa DŽona Martina Fišera, sa zadatkom da projekat koordiniše u etičkom smislu.

Tim pitanjem su se bavili brojni filozofi, čak je češći odgovor bio da nisu za besmrtnost, jer nam smrt predstavlja granicu i ograničenje koje pruža smisao našem životu. Ako bismo večno živeli, izgubili bismo tu dragocenost, a moglo bi se dogoditi da postanemo otuđeni ili da nam bude dosadno. To je pesimistička verzija, a na isto se svodi i ako veruješ u zagrobni život. Ali ja sam optimista. Ako moje telo ne propada i imam dovoljno materijalnih sredstava da živim udobno, ne mora to biti bogatstvo, samo mogućnost da zadovoljim određene potrebe recimo da se krećem po svetu, ne vidim zašto ne bih uživao u ličnim projektima, međuljudskim odnosima i svim stvarima kojima bih mogao da se bavim, kaže Fišer.

BESMRTNOST
Do sada je na konkurs stigao veći broj radova od kojih su mnogi vezani za proučavanje neurofiziologije i iskustva bliskih smrti, ali je najveću pažnju izazvao predlog da se izučava polipna meduza Turritopsis nutricula, čije ćelije mogu neograničeno da se dele a da ne propadaju. NJu je još 1988. godine otkrio Kristijan Samer, nemački student biologije, ali, do sada, njena besmrtnost nije mogla da se dokaže. To je nedavno učinio Šin Kubo, japanski naučnik sa Univerziteta Kjoto, koji je istraživanje bazirao na činjenici da ta vrsta meduza nakon postizanja polne zrelosti može svoj ciklus da vrati unazad i da postane polip. U laboratorijskim uslovima 100 odsto meduza je prošlo kroz ovu promenu i potvrdilo teoriju da ne doživljavaju biološku smrt. Teoretski, ona se održava u životu na neodređeno vreme, ciklusi se mogu stalno ponavljati, dokle god je njen nervni sistem neoštećen. Sposobnost podmlađivanja vezuje se za proces transdiferencijacije tokom koga se ćelija koja nije matična (stem ćelija) pretvara u neki drugi tip ćelije. Koji, još uvek se ne zna, ali profesor Kubo smatra da u ovoj meduzi leži lek za besmrtnost i da bi na osnovu njega ljudski život mogao da se produži za nekoliko hiljada godina.

Ali, dok se ne otkrije kako bi ćelije iz meduze mogle da se primene na produženje ljudskog veka, za nestrpljive, naučnici su predložili dve teorije po kojima smo već besmrtni: biocentrizam i kvantnu teoriju.
Zagovornici biocentrizma su se pozvali na Ajnštajna i njegove reči: Moj stari prijatelj napustio je ovaj čudan svet ispred mene. To ne znači ništa. LJudi poput nas znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo tvrdoglavo uporna iluzija. A onda je Robert Lanca, stručnjak za naprednu tehnologiju ćelija, otišao korak dalje i saopštio nam da postoji beskonačan broj univerzuma, i sve što verovatno može da se desi, dešava se u njima.

MOZAK
Zbog toga smrt može da se dogodi samo u jednom vremenu i prostoru, ali ne i u svim univerzumima. Naravno, telo je predodređeno da bude uništeno, osećaj života je fontana energije od 20 vati koja kontroliše mozak i koja ne nestaje nakon smrti. Ona ostaje, a ima mogućnost da se prenosi sa sveta na svet zahvaljujući biocentričnosti prostora.

Oni koji su pobornici kvantne teorije u ponudi osim očuvane energije imaju i besmrtnost duše. Američki anesteziolog dr Stjuart Hamerof i britanski fizičar Roger Penrose su, nakon petogodišnjeg rada, predočili teoriju koja počiva na ideji mozga kao biološkog kompjutera, sa 100 milijardi neurona, odnosno nervnih ćelija, i specijalnih, takozvanih aksonalnih varnica i sinaptičkih veza, koje se ponašaju kao informacione računarske mreže. Zahvaljujući tome, kada dođe do fizičke smrti, informacija koja se čuva u velikom mozgu ne nestaje, već nastavlja da se širi u kosmosu. Dokaz da je tako naučnici vide u činjenici da su ljudi koji su preživeli kliničku smrt u većini slučajeva spominjali belo svetlo ili tunel kojim su prolazili.

Ukoliko nakon kliničke smrti lekari uspeju da ožive pacijenta, sve kvantne informacije vraćaju se u mikrocevčice, a osoba koja je bila na samoj ivici života tvrdi da ima osećaj kao da zamalo nije umrla. Tako je moguće da, kada osoba zaista umre, njegove kvantne informacije potpuno napuštaju telo u vidu duše i nastavljaju da postoje u vantelesnom obliku negde u univerzumu, kaže dr Hamerof.

Većina ovih teorija je zanimljiva za Kalifornijski univerzitet, ali bogatašima koji bi voleli da žive večno, potrebno je nešto brže i opipljivije. Jedini koji im to nudi je mladi Rus Dmitrij Ickov, koji je najavio da će njegov rad na besmrtnosti biti gotov do 2045, ukoliko dobije nekoliko milijardi dolara. Projekat je zasnovan na filmu Avatar, a osnovna ideja je da se stvore roboti ljudi i roboti mozgovi u koje bi bila preneta nečija ličnost, sa ciljem da ljudi hodaju preko holografskih avatara večno, bez straha od smrti. Zato je zatražio od najbogatijih ljudi na svetu da mu pomognu, u zamenu za to da oni budu prvi kojima će omogućiti besmrtnost. Koliko se njih odazvalo, to je tajna.

RAČUNICA
I dok se jedan veliki deo javnosti sa skepsom odnosi prema svim projektima, a posebno prema avatarskom, naučnici u svetu tvrde da je besmrtnost mnogo bliža nego što izgleda. Nanotehnologija će nam omogućiti da živimo zauvek. Naposletku, nanoroboti će zameniti krvne ćelije i hiljadu puta efikasnije će obavljati njihov posao, kaže Rej Kerzvejl, naučnik i autor dela Singularitet je blizu.

Za naučnike je to dobra vest, za ekonomiste, koji je očigledno takođe ozbiljno shvataju, baš i nije. To pitanje se našlo i na dnevnom redu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, održanom u januaru ove godine, kada su, osim ekonomskih, razmatrane i teme poput nekontrolisanog korišćenje tehnologija genetskog inženjeringa, medicinskog intervenisanja u ljudskom mozgu i veštačkom produžavanju ljudskog života. Sve to je prouzrokovalo da se ljudski vek već sada produži za 35 odsto i da nanese veliku štetu ekonomiji - povećani su troškovi za socijalne isplate i planeta je postala prenaseljena. Zbog toga je istaknuto da smo u situaciji da čak i najslabiji i najbolesniji ljudi mogu da žive 90-100 godina, što protivreči zakonu prirode, gde preživljavaju najjači.

Problem bi bio daleko manji ukoliko bi profesor Kubo uspeo da dešifruje ćelijski kod meduza i omogući čoveku da se regeneriše i ponovo postane mlad i radno sposoban, ali bi prenaseljenost i dalje egzistirala. Zbog toga bi besmrtnost, koja nam je trenuto u ponudi, mogla da se ostvari samo pod uslovom da i Robert Lanca potvrdi postojanje beskonačnog broja univerzuma i počne da nas raseljava po njima.