Opozvan iz ličnih razloga

Foto Željko Šafar

Smena nekoliko meseci pre isteka mandata jednog od ambasadora opozvanih u velikom talasu promena u diplomatsko-konzularnoj mreži Srbije izazvala je posebnu pažnju javnosti. Ne zato što dr Uglješa Zvekić, doskorašnji ambasador Srbije pri Misiji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi, nije bio stranačka ličnost, pa nije bilo govora o stranačkom revanšizmu, nego i zato što je na toj dužnosti, kao predstavnik Srbije, izabran na još dve važne međunarodne funkcije - predsednika generalne skupštine Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) i predsedavajućeg Regionalne ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE). Ali i zato što se tokom prepiske sa Ministarstvom spoljnih poslova, u kojoj je molio da mu se da obrazloženje smene, a potom i produžetak boravka za nekoliko dana zbog hitne operacije kičme, u javnosti pojavila vest da je na prevaru produžio diplomatska dokumenta ne bi li u Ženevi ostao duže. Uprkos molbama predstavnika WIPO i UNECE da mu se omogući da završi predsedavanje, MSP nije uvažilo zahteve. Po napuštanju misije, Zvekić za NIN kaže da je dobio samo rešenje o raskidu radnog odnosa u kome piše da mu funkcija ambasadora prestaje, ali ne i zašto.

Apsolutno su neistinite informacije koje su se pojavile u Kuriru. Komunikacija koja je data tim novinama bila je zatvorena. Što znači da se iz samog Ministarstva šifrovane komunikacije daju medijima. Kao i svaki diplomata, po Bečkoj konvenciji, trebalo je da imam takozvani kurtoazni period da odem, koji zavisi od države, ali nije manji od mesec dana. Prema tome, tu nije bilo nikakvog prekršaja, a kamoli krivičnog dela, kako se pričalo. Nisam mogao da se vratim bez isprava. To su međunarodni propisi. Situacija u koju sam doveden za mene je dokaz da je do opoziva došlo iz ličnih, a ne iz institucionalnih razloga.

Mislite da se informacije iz MSP koriste da bi se ličnosti diskreditovale?

Meni je jasno da je neko iz Ministarstva pustio Kuriru informaciju. Taj nivo nije u redu. I žurba da se što pre neko skloni, veoma je nepristojna. I zbog toga je potrebno da takve informacije budu javne.

I izveštaji o radu ambasadora treba da budu javni?

Mislim da treba da postoji javni kriterij za izbor i postavljenja ambasadora, kao i za njihov opoziv. Neko može da se opozove zato što je istekao mandat, zato što nije dobro obavljao svoju dužnost ili zato što je pronađen bolji profil za to mesto. To su sve razlozi koji stoje i koji pružaju mogućnost da se ima uvid u javnost rada. Danas su smešne situacije u kojima se dobijaju zatvoreni telegrami o opozivu. Reč je o običnom povlačenju sa dužnosti, tu nema ničega tajnog, nema ničega što bi se povlačilo po novinama. Sistem komunikacija u MSP je zastareo. Ne samo tehnološki, nego i metodološki i sadržajno. Uglavnom je reč o jednosmernim komunikacijama bez redovnih konsultacija o problemima. Mislim, takođe, da koncentracija moći u kabinetu nije dobra stvar. Modernizacija celokupnog menadžmenta i metoda komunikacija u tom ministarstvu je neophodna.

Da li ste slutili opoziv?

Ceo postupak tog opoziva je rađen, po meni, na jednom dosta niskom kulturnom nivou. Za te tri godine i nekoliko meseci nisam imao nikakve indicije iz Beograda da ne zadovoljavam zahteve. Nikada nisam video nijednu moju ocenu, ali nisam imao nijednu primedbu napisanu ili usmenu na ono što sam radio. Bilo je veliko iznenađenje što se to desilo, ali pre svega zbog ove dve funkcije. A zbog kojih je, zapravo, naneta šteta Srbiji. Mi imamo jednu od najdužih tradicija prisustva u Ženevi, od 1921. Onda naša prošlost preko nesvrstane politike i situacija u kojoj smo na putu ka EU, a u dobrim odnosima sa Moskvom i sa Pekingom i, na kraju, moje 25-godišnje iskustvo rada za UN, dovele su Srbiju u situaciju igrača koji treba da posreduje u tenzijama između različitih interesa. Naš osnovni politički posao u toj multilateralnoj diplomatiji, na obe moje funkcije, bio je da pomognem da se prevaziđu političke tenzije koje postoje između određenih grupa zemalja, a to je za Srbiju bila važna uloga.

Kakve koristi Srbija ima od ta dva predsedavanja?

U okviru UNECE, tenzije između EU i Ruske Federacije su vrlo izražene po pitanjima energetike, životne sredine, saobraćaja, trgovine. Srbija je mogla, verovalo se, da ih umiruje i usmeri u pozitivnom pravcu. I stvarno, posle godinu i po dana intenzivnog rada uspeli smo da postignemo dogovor između EU i Rusije, o prioritetima te organizacije u UN. Vrlo slična situacija je u WIPO, organizaciji koja simboliše modernitet. Srbija, ako hoće da bude moderna zemlja, mora da bude prisutna u novom metodu i novom modelu razvoja, koji nije više zasnovan samo na resursima, nego pre svega na znanju i inovacijama. U tom smislu su velike tenzije između klasičnih industrijski razvijenih zemalja spram nerazvijenog sveta i zemalja u tranziciji. Naša uloga je bila da posredujemo u tim napetostima i da pokušavamo da dođemo do određenih konvencija, što smo i uspeli.

Neke vaše kolege se žale na pritisak pre samog opoziva, kao što je oduzimanje vozača, saradnika. Da li ste bili izloženi tome?

Nisam imao to iskustvo. Jednostavno, nisam znao da će mi se to desiti, jer nisam imao nikakve indicije. Znam da neke zloupotrebe postoje, da to može da se obrazlaže uštedom, ali način da se one spreče jesu dobar menadžment i javnost rada. Problem koji sam ja osetio je nedostatak kapaciteta u resornim ministarstvima, ne samo u MSP, da prate ono što smo mi radili u Ženevi.

Zbog čega mislite da država nije zainteresovana za rad agencija UN?

Smatram velikim uspehom to što smo za vreme mog mandata, ponovo postali pridruženi član CERN-a. Ali tog trenutka nismo imali strateško opredeljenje da to ozbiljno shvatimo. Pa smo onda kasnili sa uplatom za budžet, a to je kao da hoćete da igrate lutriju, a ne kupite loz. Sad smo platili članarinu za 2012. godinu i dali obećanja za 2013.

Kako koristimo članstvo u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje?

Nismo ga iskoristili apsolutno. Prošla godina nam je propala. Sa stanovišta institucionog kontinuiteta, ako smem da kažem, isti ministar iz prethodne vlasti ostao je u tom resoru, što je za CERN dobro, i mislim da je ministar (Žarko) Obradović shvatio značaj CERN-a. Skoro je bio u Ženevi, potvrdio posvećenost i obećao da ćemo redovno plaćati članarinu. Založio se i za to da se popravi položaj naših ljudi koji tamo rade. Mi imamo izvanredne ljude koji rade u CERN-u. Uspešne naučnike, koji su fantastičan potencijali za razvoj nauke.

Dolaze li naši ministri na sastanke resornih agencija UN u Ženevu?

Nažalost, vrlo malo. Iz obe vlasti. Čini mi se da Srbija nije iskoristila sve te potencijale. Ali sam vrlo ponosan što je bivši predsednik Tadić to učinio. To je za svaku misiju ili ambasadora vrlo važno. Čudim se i smatram da treba da bude redovnije prisustvo naših ministara na godišnjim konferencijama i sastancima i da uopšte iz našeg ministarstva moramo da šaljemo kvalitetne ljude, koji će tamo mnogo toga naučiti, ali takođe i predstaviti. Uvek me je bolelo kad su naši ljudi pasivni učesnici.

Da li ste imali instrukcije u vezi sa sprečavanjem članstva Kosova u tim telima?

Uputili smo protestnu notu i zamolili Međunarodnu organizaciju telekomunikacija da se založi kod određenih organa UN da se ne dozvoli da Kosovo koristi albanski broj. Uspeli smo diplomatskim angažovanjem da sprečimo učlanjenje Kosova u Svetsku zdravstvenu organizaciju. Specijalizovane agencije UN imaju svoje statute i generalne skupštine. To su sistemi UN koji su slabe karike na kojima se može očekivati da će Kosovo pokušati da se probije. Prema tome, iako je u Ženevi koncentracija specijalizovanih agencija, tu ima mnogo politike. Drugo, tu se otvaraju mogućnosti za Kosovo i za druge teritorije koje još nisu punopravne članice UN. U tom pogledu smo imali odličnu koordinaciju sa MSP.

Može li misija da funkcioniše po istom tom principu bez ambasadora?

Može kratko vreme, jer ambasadori imaju posebnu ulogu. Znate, da biste stupili u kontakt sa odgovarajućim predstavnicima drugih zemalja, protokol nalaže da budete hijerarhijski na istom nivou. Prema tome, treba što pre poslati ambasadora. Tamo rade sjajni ljudi, na čiji izbor nisam imao uticaja. Nisam ni znao ko mi dolazi, kada bi nekoga poslali. I to što su privrženi poslu, više je stvar slučaja nego dobre kadrovske politike.

Da li ste dobili ministrovo pismo u kome, kako tvrde vaše kolege, poziva diplomate na promociju novih vlasti?

Dobio sam, ali ga nisam tako interpretirao. Po meni, ono je značilo da bez obzira na to da li su ljudi karijerne diplomate ili su politički postavljeni od strane bivše vlasti, oni moraju profesionalno da se odnose i da rade svoj posao iako je došlo do promene vlasti. A to je ispravan stav.

Pošto verujete da su vam neka prava ugrožena prema Bečkoj konvenciji, hoćete li se žaliti na rad MSP?

Čuo sam da neke kolege idu na sudske sporove, ali nemam tu namere. Radio sam ovu dužnost iz rodoljublja. Nisam bio član niti DS niti neke druge stranke i spreman sam i da svoje kapacitete stavim na uslugu svojoj državi. Ali ne znam koliko je moja država u stanju da iskoristi kapacitete koje ima. Kao mlad čovek, bio sam proglašen za moralno-politički nepodobnu ličnost i to je uticalo na moj odlazak na rad u UN. Sada, pri kraju karijere, posle ovakvog samovoljnog opoziva sa dužnosti ambasadora, opet sam u situaciji da razmišljam da li za mene ima mesta u Srbiji.To je, čini mi se, tužan bilans za moju zemlju.