Igrokaz

Evo pregršt takvih primera: „Premijer u našoj vladi samo glumi demokratu, a zapravo je potencijalni diktator.“ „Naše kolege iz opozicije u poslaničkim klupama izveli su neozbiljnu komediju nedostojnu ove ozbiljne institucije.“ „Ceo niz poteza najjače stranke u opoziciji samo je nevešto izrežiran i providan scenario.“ Ta poređenja mogla bi da budu uvredljiva, možda su čak namerno vređanje pozorišne i filmske umetnosti, međutim, čini mi se da je reč samo o retoričnom prenošenju termina iz jedne sfere u drugu. Igrokaz je kalk ili direktna prevedenica nemačke imenice Schauspiel, nastala u Hrvata u 19. veku, koju su Srbi nakon toga u velikoj meri koristili. Kako se najčešće čula u sintagmi „pučki igrokaz“, često se, i bez tog pridevskog određenja, upotrebljava u tom užem smislu, kao termin za pučki komad. U 7. tomu Rečnika srpskohrvatskog jezika SANU (1971) igrokaz se definiše kao pozorišna igra, drama; predstava, priredba. Kako se u našoj i svetskoj istoriji pozorište obilato narugalo političarima, od Aristofana, preko Gogoljevog „Revizora“, Sterijinih „Rodoljubaca“ i nekoliko Nušićevih nešto blažih komedija, sve do Simovićevog Vilotijevića, čoveka sa govornice, vraćanje lopte na pozorišni teren od strane jednog savremenog političara mala je podsvesna osveta u odnosu na to kako je i koliko tokom svoje povesti teatar ismevao političare.