Mala kasa za veliku rupu

Dijagnoza srpske ekonomije manje-više je dobro poznata, ali apotekari iz Nemanjine 11 još nisu pronašli lek koji deluje. Vlada Srbije jednostavno nema dobro rešenje za probleme sa kojima se zemlja suočava, tako da većina građana sa opravdanom strepnjom očekuje ishod pregovora vladajuće koalicije o novom paketu ekonomskih mera. NJima bi trebalo da se smanji opasno narasli manjak u državnoj kasi, koji preti da Srbiju gurne još korak bliže ivici ambisa. Još veći problem je što te mere ne bi smele da zaustave ionako tromi oporavak privrede, koja je prošlu godinu završila u recesiji, sa padom bruto domaćeg proizvoda za 1,7 odsto, uz rekordan rast potrošačkih cena u Evropi od 12,8 procenata, s tim što ni posle pet meseci ove godine inflacija nije oborena na jednocifreni nivo.

Dodatnu nervozu izaziva to što je evro poslednjih nekoliko dana stalno rastao u odnosu na dinar, uprkos tome što je Narodna banka Srbije za relativno kratko vreme prodala nekoliko desetina miliona evra u nastojanju da spreči brže obezvređivanje domaće valute.
Još se definitivno ne zna kakve će se sve mere naći u novom paketu, o kojem su u nedelju razgovarali lideri vladajućih stranaka, premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a u četvrtak, kada ovaj broj NIN-a već bude u rukama čitalaca, o merama će raspravljati i Vlada.

Neki potezi, međutim, već se mogu naslutiti, a izvori NIN-a bliski Vladi navode da je sasvim izvesna neka vrsta kontrole plata u javnom sektoru i penzija. Ostaje da se vidi samo da li će plate u javnom sektoru biti zamrznute, hoće li i na koji način pratiti kretanja zarada u privatnom sektoru ili će većina podržati Dinkićev predlog da se zaposlenima u administraciji plate čak i smanje za 10 odsto.

NEPRAVDA
No, čak i ako se smanje plate oko 30.000 službenika u republičkoj administraciji i bar još toliko u lokalnim administracijama, na taj način se do kraja godine ne može bitnije smanjiti ogromni jaz između prihoda i rashoda budžeta, koji bi ove godine mogao da premaši i dve milijarde evra. NIN-ova računica pokazuje da bi do kraja godine, smanjenjem zarada svim zaposlenima u administraciji za 10 odsto, moglo da se uštedi najviše 2,9 milijardi dinara, što je samo kap u moru u odnosu na manjak u državnoj kasi, koji se procenjuje na bar 200 milijardi dinara. Prosečna neto plata činovnika u Srbiji u prva tri meseca ove godine bila je, naime, 49.928 dinara, a sa porezima i doprinosima 69.812 dinara. Posle eventualnog smanjenja bruto plate za 10 odsto, u proseku bi svaki činovnik koštao poreske obveznike manje za 6.981 dinar, pa bi mesečno na taj način moglo da se uštedi oko 420 miliona dinara, a do kraja godine, za preostalih sedam meseci ne više od 2,9 milijardi dinara.

Smanjenjem plata zaposlenima u administraciji, dakle, ne rešava se problem budžetskog manjka. No, to bi bar donekle ispravilo veliku nepravdu, s obzirom na to da je prosečna plata svih zaposlenih u javnom sektoru za petinu veća od proseka u privatnom sektoru.
Interesantno je, međutim, da beli okovratnici nemaju najveće plate. Više i od njih zarađuju zaposleni u javnim preduzećima, čiji je osnivač država Srbija. Svakome od njih je u prva tri meseca na račun u proseku legala uplata od 59.598 dinara, dok im je bruto plata čak 83.676 dinara. U isto vreme, prosečna neto plata u privatnom sektoru bila je samo 37.107 dinara. Trenutno, dakle, zaposleni u javnom preduzeću zarađuju čak 60 odsto više od radnika privatnih firmi! Pri tome se na prste jedne ruke mogu nabrojati javna preduzeća koja su prošlu godinu završila u plusu, a većina gubitke izražava u desetinama, pa i stotinama miliona evra.

RAMPA
O rampi za plate ekonomisti su počeli da razmišljaju mnogo pre nego što su svima u Vladi postale jasne razmere budžetskih problema. Uostalom, na plate i penzije odlazi najveći deo novca iz državne kase. U prva četiri meseca zaposlenima, koji plate primaju iz budžeta, isplaćeno je 83,5 milijardi dinara, dok je za pokriće minusa u fondovima obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta dotirano 96,4 milijarde dinara. Samo za plate i penzije, dakle, otišlo je 179,9 od ukupno 316,1 milijarda dinara, ili čak 56,9 odsto svih budžetskih rashoda.

Dodatni problem je što samo rashodi za plate i penzije koliko-toliko drže tempo, koji je i predviđen Zakonom o budžetu za 2013. Do početka maja je za te namene već isplaćeno više od 31 odsto ukupno planiranog novca za ovu godinu, s tim što je poslednja korekcija plata i penzija usledila početkom aprila. Tako bi bez i jednog dinara povećanja plata rashodi za zaposlene u 2013. dostigli planiranih 266,2 milijarde dinara, a transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 302,9 milijardi.

Otuda je sasvim izvesno da će biti predložene i skore izmene zakonske odredbe, po kojoj bi 1. oktobra penzije trebalo da se uvećaju za šestomesečni rast potrošačkih cena i polovinu rasta BDP-a iz prošle godine, kojeg nije ni bilo. Ta odredba bila bi problem čak i da je sve ostalo bilo u redu, jer u budžetu za ovu godinu ne bi bilo novca za povišicu veću od 0,5 odsto, a cene će u međuvremenu porasti mnogo više. Konačno, ako bi penzije sutra bile zamrznute, na taj način u narednih 12 meseci (mesečno se iz budžeta dotira oko 25 milijardi dinara) ne bi moglo da se uštedi više od milijardu i po dinara, što je manje od jedan odsto budžetskog deficita.

Za razliku od plata i dotacija Fondu PIO, svi ostali rashodi bili su mnogo manji od projektovanih, a najdrastičnije su smanjeni kapitalni izdaci. Od 46,8 milijardi dinara, koliko je planirano, za kapitalne investicije je do sada potrošeno samo 11 odsto. Da je, kojim slučajem i za te namene u prva četiri meseca potrošena trećina planiranog novca za 2013. deficit budžeta bi umesto 75,9 bio 86 milijardi dinara! I upravo zbog sve većeg manjka u budžetu sasvim je izvesno da će država u sklopu najavljenih mera štednje odustati od nekih investicija, iako je izgradnja infrastrukture jedan od načina da se privuku novi domaći i strani investitori.

Ono na šta Vlada neće moći da utiče, čak i kada bi htela, jesu rashodi za otplatu dospelih kredita. Ti izdaci su i najviše porasli. Do početka maja za kamate je plaćeno 33,9 milijardi dinara, od čega samo u aprilu 16,16 milijardi dinara, a procenjuje se da bi već naredne godine servisiranje spoljnog duga Srbiju moglo da košta više od milijardu evra.

POREZI
Druga opcija o kojoj se, takođe, razmišlja jeste kako povećati prihode budžeta. U toj grupi, pored boljeg obuhvata sive i crne ekonomije i jačanja fiskalne discipline je i uvođenje novog, kriznog poreza na zarade u javnom sektoru iznad 40.000 dinara. Veći prosek od tog limita imaju svi, osim zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, koji u proseku primaju po 37.171 dinar. Slične mere preduzela je i Vlada Crne Gore, koja je zbog problema sa budžetskim deficitom povećala PDV sa 17 na 19 odsto, uvela krizne poreze na mobilne telefone, strujna brojila i kablovsku televiziju, povećala poreze na plate veće od 482 evra, dok se penzije više neće usklađivati sa rastom cena u prethodnom periodu.

NIN saznaje da će se pred Vladom narednih dana naći i predlog odluke da se zabrani zapošljavanje u javnom sektoru, jer je od izbijanja globalne krize u jesen 2008. bez posla u privatnom sektoru ostalo skoro 400.000 ljudi, dok je broj zaposlenih u nekim javnim službama, državnim i lokalnim preduzećima i opštinama u međuvremenu čak i povećan.

Sastavni deo paketa trebalo bi da bude i rešavanje sudbine 175 preduzeća u restrukturiranju, u kojima je zaposleno skoro 100.000 ljudi, a zahtev MMF-a je i da se ukinu brojne direktne i indirektne subvencije, na koje je u prva četiri meseca iz budžeta potrošeno 19 milijardi dinara, a do kraja godine je za te namene predviđeno skoro 92 milijarde.

Ubuduće će, sasvim izvesno, Vlada mnogo teže odobravati garancije za zaduživanje javnih preduzeća. Ne samo zato što MMF državne garancije tretira kao sastavni deo javnog duga, već i zbog činjenice da će, saznaje NIN u izvorima bliskim Ministarstvu finansija i privrede, do kraja ove godine iz budžeta morati da se izdvoji oko tri milijarde dinara za otplatu dospelih obaveza Srbijagasa prema bankama, jer ta kompanija sama neće moći bankama da plati dospele kamate i deo glavnice ranije odobrenih kredita.
Ekonomisti upozoravaju da se, paralelno sa merama štednje, koje zbog smanjenja državne potrošnje za posledicu mogu imati pad tražnje i povratak u recesiju, moraju podstaći nove investicije i brži oporavak. Sama štednja, bez neophodnih sistemskih reformi, mogla bi, dakle, dovesti do još većih problema.

A da li će reformi biti ili ne? To zavisi od strategije ključnih političkih igrača, pre svega Vučića i naprednjaka i od njihove procene da li im se više isplati da na jesen organizuju izbore ili da se bez oklevanja krene u radikalne ekonomske reforme. Sve će se, dakle, znati i pre 28. juna. Najdalje za desetak dana. Ako Vlada, posle najavljenih konsultacija sa članovima Fiskalnog saveta i Saveta za privredni oporavak, stisne petlju i zamrzne plate bar dela zaposlenih u javnom sektoru, onda su male šanse za vanredne izbore, bar do kraja godine. U suprotnom, poruke kakve je ovih dana slao premijer Dačić da Vlada neće dozvoliti da se štedi preko leđa građana biće samo novi predizborni slogan. A ceh će u svakom slučaju platiti građani. Oni bez čijeg je pitanja, navodno za njihovo dobro, za samo četiri i po godine javni dug, koji će oni morati da vraćaju, povećan za više od 10,5 milijardi evra!


Jovan Krkobabić potpredsednik vlade

Ne dam penzije, izbori u oktobru

Država u kojoj ljudi nisu srećni nije nikakva država. Kad se o tome ne vodi računa, to je znak da je rasulo na pragu. I zato, nema smanjenja i zamrzavanja penzija. To se desiti neće! Može se ta rupa ili deficit zatvoriti dobrom fiskalnom politikom i poreskim zahvatanjem svih korisnika i suzbijanjem sive ekonomije!

Ovo je u utorak, pozivajući članove PUPS-a na pripremu za nove izbore koje je najavio za oktobar, poručio potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić, na skupu kojem je prisustvovao novinar NIN-a.
Naveo je da Srbija ima 1.750.000 penzionera sa prosečnom penzijom od 23.500 dinara. Trenutno se vodi rasprava i jedni traže da se penzije smanje i usvoji predlog Fiskalnog saveta i MMF-a, koji to isto traže, a ima i partija i pojedinaca koji takođe to traže, jer, računa se na teoriju velikih brojeva. I to je tačno. Kada bi svakom penzioneru uzeli po 5.000 dinara, od nas 1.700.000 zakrpili bi nekako tu rupu u budžetu. Ali, istovremeno bi time izazvali i pomor ovog naroda. A kakva mi je to država u kojoj narod umire od gladi, poručio je Krkobabić.
On je potvrdio da će do kraja nedelje biti održan sastanak koalicionih partnera kada će zauzeti stav kako da se reši problem nedostatka sredstava i smanji manjak u državnoj kasi a da se pritom ne dirne u najosetljiviji deo stanovništva, u najsiromašnije.
A, ako budu izbori, a biće u oktobru, i bude neka druga koalicija, neko drugo ustrojstvo vlasti, moguće je da nam se desi i tako nešto, rekao je Krkobabić, tražeći od svojih ljudi da se bolje organizuju i više angažuju pred nove izbore.

Vlada se dogovarala oko zamrzavanja plata i penzija i otpuštanja onih koji rade u državnim preduzećima?

Bilo je u medijima koliko god hoćete tih reči. To nije tačno. Vlada Srbije traži najbolja rešenja, da se u ovoj situaciji sa što manje bola, sa što manje pritiska na siromašne slojeve društva pronađe gde god je to moguće koji dinar da bi se manje udarilo na ljude i njihov standard. To je put kojim Vlada traži rešenje. U toku ove nedelje imaćemo sastanak na kojem ćemo se dogovoriti koja su to prioritetna pitanja koja treba rešavati, kao što su poreska politika, ukupna fiskalna politika, siva ekonomija, sve one rupe i ćoškovi odakle se može prikupiti nešto sredstava. A tek onda ćemo, ako ne može ništa da se nađe, ako moramo nešto da uzmemo i od svih slojeva društva, najpre ćemo poći od nas odozgo, pa ćemo videti dokle moramo.

Spremni ste da u krajnjoj instanci pristanete na zahteve MMF-a kada je reč o zamrzavanju plata i penzija?

Nemamo mi zahteve MMF-a, jednostavno hoćemo da napravimo pozitivnim bilans u našem budžetu, da se ta rupa zatvori. A da bi se rupa zatvorila, trebaju nam dodatna sredstva. Rekao sam puteve kako će se ona pribaviti, a ako baš budemo priterani, ako ne budemo imali druge izvore, ako se ispostavi da moramo ići na lično odricanje, ići ćemo najpre na one koji to mogu lakše da podnesu. Eto.

Rekli ste da bi funkcioneri trebalo da budu ti kojima bi se smanjile plate?

To govorim. Zašto dirati penzionere koji imaju prosečnu penziju 23.000 dinara?! Prema tome, to nije kategorija od koje se bilo šta može uzeti.

Ne odustajete

Ne dolazi u obzir da se penzionerima bilo šta uzme i da se smanje penzije! Niko neće smanjiti penzije!

Iz Vlade se čuju disonantni tonovi, ona je disfunkcionalna kada je reč o pitanju smanjenja i zamrzavanja plata i penzija?

Nije tačno.

I Vučić je rekao da je to pitanje koje treba razmatrati?

Nije to rekao. Opet kažem da nije tačno. I Vučić i ja i svi zajedno tražimo rešenja koja su najpodnošljivija u ovoj teškoj situaciji i gledaćemo da ona direktno ne ugroze egzistenciju ljudi.

Ako ste Vučić i vi na istoj liniji, zašto su vaši ljudi danas na Skupštini penzionera prozivali Vučića?

Otkud ja znam! Svako ima pravo da diskutuje šta želi. Vučić i ja nemamo nikakav spor oko ovog pitanja.

Na Skupštini penzionera rekli ste - izbori u oktobru?

To znači, mogući su izbori u oktobru, na jesen, i da se ljudi ovde pripremaju. Ovo je mesto na kome treba reći ljudima da se pripremaju, da se organizuju da bismo što jači i organizovaniji izašli na izbore.

To znači da ste u Vladi razgovarali o vanrednim parlamentarnim izborima?

Ne.

Da li ste o tome razgovarali sa koalicionim partnerima?

Svako ima neke svoje ideje, a što se mene tiče, niti mi smetaju izbori, niti su mi potrebni. U situaciji kada treba štedeti svaki dinar, smatram da nije pametno raspisivati izbore. Ali ako većina odluči, nemam ništa protiv da idemo na izbore.

S obzirom na to da kosovsko pitanje postaje sekundarno, socijalna i ekonomska politika dolaze na red. Zato SNS planira nove izbore, dok je u zamahu popularnosti?

Ne želim o tome da govorim. Sve sam rekao.

Ako MMF i Fiskalni savet insistiraju na zamrzavanju ili smanjenju plata i penzija?

Ko kaže?! Pa, nije Fiskalni savet Vlada, nije Skupština, nije partija Prema tome, Fiskalni savet ima pravo da predlaže šta želi, šta hoće. A naše je da uradimo šta mislimo.

Koje je moguće rešenje s kojim će Vlada izaći pred MMF?

Rekao sam da tražimo rešenja.

To je prodaja Telekoma? Iznajmljivanje Aerodroma Nikola Tesla? Na sednici Vlade ste razgovarali o tome?

Za rešenjima se još traga.