Bogati na čekanju

Kažu da za one koji su se obogatili preko noći nema veće kazne od oduzimanja imovine koju su stekli na privilegovan i nedozvoljen način. Kad im se uzme imovina onda ne moraju ni da leže u zatvoru. Iako dugo očekivan, mnogi su bili zatečeni izjavom prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da će nacrt zakona biti pred poslanicima već 15. juna, uprkos tome što još nije formirana ni radna grupa za izradu zakona, niti je razjašnjeno da li će se izradom tog propisa baviti Ministarstvo pravde ili Ministarstvo finansija.

Zakon o poreklu imovine Vlada Srbije najavljuje od početka svog mandata, a rokovi za formiranje radne grupe pomeraju se iz dana u dan. Razvijale su se prave male rasprave o zakonskom aktu koji svoje korene vuče još iz socijalističke Jugoslavije, ali i kasnijih zakonskih rešenja sa sličnom namenom Poznati zakon iz sedamdesetih godina prošlog veka poslužio je za obračun sa privatnim preduzetnicima, a primena mu je bila selektivna i, umesto da otkloni posledice eventualnih zloupotreba, takav zakon je predstavljao samo dopunski izvor korupcije.

Selektivna i nedovoljno efikasna primena karakteriše i Zakon o ekstraprofitu iz 2001. godine. Bio je neka vrsta pogodbe ili ciljanog revanša, tako da nije ostavio dobre rezultate. Čak nije ni primenjivan do kraja.S toga i sumnja u naglu brzinu najave zakona o poreklu imovine jer, kako kaže programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, nije realno da će se Nacrt zakona o poreklu imovine naći pred poslanicima 15. juna, kako je bilo najavljeno, jer postoji obaveza organizovanja javne rasprave, koja mora trajati makar 20 dana.

NEPOZNANICE
Zabrinjava to što još uvek nije poznato šta se planira rešiti novim zakonom, rekao je Nenadić i dodao da se ne zna ni na koji način će on stajati u vezi sa postojećim propisima.
Nigde u javnosti nisam mogao da pročitam ideje o sadržini tog zakona, kao i o njegovom odnosu s drugim već postojećim srodnim propisima, poput zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje se odnose na prihode i imovinu funkcionera.Nenadić je objasnio da trenutno postoji obaveza Agencije za borbu protiv korupcije da proverava da li su funkcioneri tačno prijavili svoju imovinu i prihode i naglasio da je potrebno da se povećaju ovlašćenja i obaveze Agencije.

Imamo i u poreskim propisima mogućnost da Poreska uprava proveri tačnost podataka za svakog građanina i tu postoji mogućnost unakrsne provere, ali za sada nema dovoljno informacija o rezultatima primena tih mera, to je nepoznanica koju treba rešiti pre pisanja zakona, rekao je Nenadić.
Pojašnjenje nije mogao da da ni ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Odgovarajući u Skupštini Srbije na pitanje poslanika Aleksandra Jugovića (SPO) šta taj predlog zakona predviđa i na koji način će se oduzimati imovina, Dinkić je rekao da je Ministarstvo pravde to koje radi na zakonu o poreklu imovine. Mi imamo samo članove u toj komisiji i još uvek ne znam rezultate rada.

Po sadašnjem zakonu, ako funkcioneri prikriju ili prijave lažnu imovinu, podležu krivičnom gonjenju, a kazna je od šest meseci do pet godina zatvora. Zakonom o poreklu imovine, koji se smatra za prvi sistemski antikorupcijski zakon u svakoj državi, ne bi se pratila samo imovina funkcionera i političara, već i svih onih na koje funkcioneri mogu imovinu da prepišu.

Takođe, ovim zakonom se prate sve vrste nelegalnosti u svim oblastima privređivanja, ali i imovina stečena na kriminalan način.U savremenim parlamentarnim demokratijama, ovakvi zakoni su najbolji mehanizam kontrole koji preventivno deluje na nezakonito bogaćenje.
Kao primer najčešće se pominju Hongkong i Brazil. U Hongkongu je 2002. godine uspostavljena Nezavisna komisija protiv korupcije i u okviru nje Odeljenje za operacije sa četiri istražna ogranka i hiljadu istražitelja. Oni su za šest godina izuzetno korumpirani Hongkong izvukli i uspeli da uključe u grupu 20 zemalja u svetu u kojima se korupcija javlja kao redak slučaj. Slično se desilo u Brazilu, posle izbora Lule da Silve za predsednika. Taj nekadašnji levičarski sindikalni vođa zaustavio je korupciju u Brazilu. Zaustavljanjem korupcije i socijalnim programima izvukao je najmanje 20 miliona Brazilaca iz siromaštva i pokrenuo privredni razvoj ove zemlje.
Brazil se posle njegova dva mandata, od 2002. do kraja 2010. godine, ne samo iščupao iz ekonomskih i socijalnih problema, nego i čvrsto pozicionirao među 10 najrazvijenijih zemalja sveta.

NESPORAZUMI
Pre svega, po ovom zakonu bi se prvo ispitala imovina svih organa uključenih u borbu protiv korupcije: policije, tužilaštva, sudstva, poreskih organa, carinske službe i inspekcijskih službi.
Formirala bi se posebna odeljenja u okviru policije, tužilaštva i sudova. Svima njima bila bi proverena imovina u prvih šest meseci primene zakona.

Neki stručnjaci čak predlažu da u sledećoj fazi, koja bi trajala još šest meseci, bude ispitana imovina 600 ljudi sa spiska koji su 1999. sačinile zapadne zemlje, među kojima se nalaze mnogi koji su devedesetih godina stekli ogromno bogatstvo, kada je većina stanovništva živela u siromaštvu.
Direktor Transparentnosti Srbija se zalaže za uvođenje i člana 20 Konvencije UN za borbu protiv korupcije koji predviđa uvođenje krivičnog dela nezakonitog bogaćenja.

To znači da, u slučaju da je neko obavljao javnu funkciju, ili odlučivao o pitanjima od javnog interesa kao javni službenik i mogao da dođe u priliku da zloupotrebi položaj, da se tada uvede taj obrnuti teret dokazivanja, odnosno da mora da se dokaže da je imovina stečena na legalan način, obrazložio je Nenadić.

U Ministarstvu pravde za NIN kažu da se radi o malom nesporazumu i da je do najave zakona došlo nenamernom greškom. Oni su se u dosadašnjem periodu bavili izmenama i dopunama više od 10 postojećih zakona, kao i drugim zakonodavnim aktivnostima koje su morale biti sprovedene zbog potreba pravosuđa i usklađivanja naše i evropske pravne normative, u cilju dobijanja datuma početka pregovora o pristupanju EU.

Pored zakona, Ministarstvo pravde i državne samouprave završilo je rad na izradi tri strategije nacionalne strategije za reformu pravosuđa, za borbu protiv korupcije i nacionalne strategije reforme sistema javne uprave.
Ministarstvo, kako kažu, želi da ukaže na činjenicu da je za izradu dobrog, kvalitetnog i upotrebljivog zakona, koji sutra neće biti mrtvo slovo na papiru, potrebna detaljna analiza stanja, kao i uključivanje svih relevantnih ministarstava, institucija i organizacija u njegovu izradu, a to važi i za zakon o poreklu imovine. Ministarstvo će pristupiti pisanju ovog zakona čim se steknu svi navedeni, gorepomenuti uslovi, stoji u odgovoru Ministarstva pravde.
Već je krajnje vreme da se ispuni jedno od prvih obećanja ove vlade, ali bez zbrzavanja, kako bi njegova primena u potpunosti bila neselektivna.

Polovična reformska agenda

Vlada Srbije i ministarstva u potpunosti su realizovali 20 odsto zadataka iz Akcionog plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, planiranih da budu završene do 1. aprila. Kako je saopštila Kancelarija za evropske integracije, od 61 preporuke, koje je trebalo ostvariti u prvom kvartalu ove godine, u potpunosti je realizovano njih 12 (20 odsto), delimično 35 (57 odsto), a nije ispunjeno 14 preporuka (23 odsto). Kada se u obzir uzmu potpuno i delimično ispunjene obaveze, Vlada i ministarstva su ispunili 77 odsto planiranog.