Intimne istorije

Evropu danas s razlogom zovu Stari kontinent civilizacija i kultura koja se kroz istoriju širila ka svim krajevima sveta potiče upravo odavde. Mnogobrojne književne forme i postupci takođe su se prvo razvili u različitim evropskim književnim tradicijama. Otuda pojam evropske književnosti, o kojem se ovih dana govori na drugom Beogradskom festivalu evropske književnosti u Domu omladine Beograda, postavlja dva pitanja: šta ovaj pojam tačno obuhvata i šta tačno podrazumevamo pod Evropom?

Jedan od učesnika festivala je i Goce Smilevski, rado čitani makedonski pisac, čiji je roman Sestra Sigmunda Frojda preveden na preko 30 jezika i koji je 2010. ovenčan Nagradom za književnost Evropske unije. Nimalo slučajno reč je o stvaraocu kojeg podjednako fascinira i lokalno i evropsko, i lično i kolektivno nasleđe.

U romanima Razgovor sa Spinozom i Sestra Sigmunda Frojda mirite duboko lično i duhovnoistorijsko, evropsko. Verujete li da je ova dihotomija neizbežna i da je istorija Evrope ujedno i istorija ličnih istorija?

Pre 13 godina sam objavio svoj prvi roman Planeta neiskustva, koji se, u najvećem delu, događa u Makedoniji na samom kraju 20. veka. Nakon toga sam napisao dva romana smeštena u prošlost. Verujem da je svaka lična istorija deo istorije čovečanstva. I da svaka životna istorija, bez obzira na to da li se događa u rodnom gradu autora, ili hiljade kilometara daleko, može postati bliska onome koji piše, ako na neki način dotiče naš lični život, ako prepoznamo sebe, ili nama draga bića, u radostima i patnjama onih drugih, bez obzira gde i u koje vreme živeli.

Kakva je generalno pozicija ovdašnjih književnosti u odnosu na evropski kontekst?

Postoji konstantno zanimanje za nekoliko autora, koji su na taj način deo evropskog književnog konteksta, a nadam se da će se to zanimanje, u budućnosti, proširiti i povećati. Ujedno, verujem da je vreme najbolji prijatelj dobre književnosti, te da će neki ovdašnji autori, koje smo i mi pomalo zaboravili, u neka druga vremena dobiti svoje zasluženo mesto u evropskom kontekstu.

Da li smatrate da je evropski kontekst kulturni ili društveni konstrukt?

Kada se govori o Evropi, sada, u 21. veku, sve se manje misli na Evropu kao na kulturni ili društveni kontekst, pa makar to bio i konstrukt, a sve više na Evropsku uniju, čiji su temelji, nažalost, ne u tradiciji, ne u kulturi, ne u umetnosti, već u materijalnom interesu. Mislim da smo na nekoj stranputici, što je osećao i 1935. godine Edmund Huserl, kada je održao svoje predavanje Filosofija i kriza evropskog čoveka, ali se nadam da ćemo odabrati onaj put iz krize evropske egzistencije koji će voditi izbavljenju, a ne propasti, put preporoda evropskog duha, što je propovedao i sam Huserl.

Kakvi su odnosi nadnacionalne evropske književnosti i pojedinačnih nacionalnih književnosti u današnjem, globalizovanom svetu?

Globalizovan svet je nametnuo dominaciju tržišne vrednosti i u izdavaštvu, ali potrebno je shvatiti da je sve to stvar trenutka. Ta logika tržišta neće trajati večito, pa i mnogi autori, koji svoju globalnu vidljivost duguju jedino svojim tiražima, a ne i književnoj vrednosti, nestaće, a neki drugi koji sada nisu prisutni na toj globalnoj sceni, dobiće svoje mesto u evropskoj književnoj tradiciji.