Monopol bez monopoliste

Foto Dimitrije Goll

Za razliku od Hrvatske gde je, barem ako je verovati medijima, tamošnja Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja Ivici Todoriću dala do znanja da će morati da proda ili zatvori neke prodavnice Konzuma, pogotovo u području Zagreba, ovde se ne očekuju takva uslovljavanja. Iako za to nemamo zvaničnu potvrdu Komisije za zaštitu konkurencije, jer je postupak odobravanja koncentracije na tržištu u toku, nezvanično se može čuti, a to potvrđuju i izvori NIN-a, tržišni udeo Idee i Merkatora nije toliki da bi komisija morala da strahuje od narušavanja konkurencije.

Konkurencija, ruku na srce, nikada i nije snažno pokucala na vrata srpskog tržišta, ali zakonski posmatrano, Agrokor Ivice Todorića, očigledno ima pravo da pripoji slovenački Merkator. Mala je verovatnoća da će prepreka ovom spajanju biti na srpskom tržištu. Udeo ova dva lanca, dakle Idee i Merkatora, nije ni blizu 40 odsto da bi Komisija mogla da zabrani pripajanje Merkatora Agrokoru. Ipak, ne bi trebalo isključiti mogućnost da Agrokor dobije neka ograničenja u pogledu daljeg širenja na našem tržištu, ne na teritoriji cele Srbije, ali u pojedinim regionima i gradovima svakako, kaže dobro obavešteni izvor NIN-a.

TEORIJA
Sa druge strane, u Komisiji za zaštitu konkurencije odgovaraju da je rano govoriti o konačnom ishodu. Oni za NIN potvrđuju da je Agrokor krajem juna podneo prijavu koncentracije pošto je prethodno između akcionara Merkatora i Agrokora sklopljen ugovor o kupovini 53,12 odsto akcija Merkatora i to po ceni od 120 evra po akciji, odnosno 240 miliona evra za kupovinu većinskog paketa.

Komisija u ovom trenutku ne može dati konkretan odgovor. Svako eventualno prognoziranje ishoda moglo bi se tumačiti kao prejudiciranje odluke u ovoj nesumnjivo složenoj upravnoj stvari, što bi bilo neprofesionalno ponašanje organa koji je donosilac odluke. Ukazujemo da je osnovna svrha sprovođenja kontrola koncentracije utvrđivanje i realno prognoziranje budućih efekata ove poslovne transakcije, kako na same učesnike koncentracije, tako i na ostale tržišne učesnike - konkurente i kupce, kao i njen uticaj na tehnički i ekonomski razvoj tržišta na kojem nastupaju i deluju. Značajan analitičan elemenat, svakako, jeste i sagledavanje eventualnog postojanja barijera za ulazak na relevantno tržište, analiza budućih poslovnih planova učesnika, procena efekata na samu strukturu tržišta, na tokove cena, kvalitet proizvoda...odgovaraju u Komisiji za zaštitu konkurencije.

Oni potvrđuju da bi teoretski moglo doći do zabrane regionalnog ili lokalnog integrisanja ovih dveju kompanija - Agrokora i Merkatora, što praktično znači da bi Komisija odlučila o uslovnom odobravanju koncentracije.
Ukazujemo da će u predstojećem postupku osim situacije na tržištu relevantne maloprodaje, Komisija ocenjivati efekte sprovođenja ove poslovne transakcije, i u sektoru veleprodaje, kažu u antimonopolskoj komisiji Srbije.

Ni Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija ne sumnja da će Agrokor dobiti dozvolu da na srpskom tržištu postane većinski vlasnik slovenačkog Merkatora. Ostaje naravno dilema da li je naša zakonska prepreka za koncentraciju od 40 odsto udela u tržištu dobra ili ne. Za mene je to previsok prag, ali zakonski je to dozvoljeno. Što će to spajanje evidentno dovesti do duopola Deleza i Agrokora to je očigledno drugo pitanje, kaže Milićević za NIN. Cenu mogućeg duopola, o čemu je NIN već pisao, lako bi mogli da plate potrošači. Naime, veliko tržišno učešće dva najveća trgovinska lanca moglo bi značiti ili njihovu oštru borbu za potrošače, a time i snižavanje trgovačkih marži, ali bi pre moglo dovesti do prećutnog dogovora o cenama, što se potrošačima nikako ne bi svidelo. Nema nikave sumnje da visoko koncentrisano tržište, kakvo ćemo imati po okončanju ove transakcije, ovim lancima pruža mogućnost da lakše zloupotrebe svoj položaj i ugroze konkurenciju na tržištu, objašnjava izvor NIN-a.

SPEKULACIJE
I dok je u Srbiji stvar izgleda već rešena, slovenački mediji uveliko spekulišu da bi Ivica Todorić mogao doći u situaciju da proda neku od svojih kompanija u toj zemlji, ali i da dobije naredbu od Agencije za zaštitu tržišnog natjecanja da zatvori neke objekte Konzuma, najpre u okolini Zagreba. Tamošnji analitičari procenjuju i da će se u Sloveniji antimonopolska komisija baviti pre svega uticajem ovog spajanja na položaj dobavljača Merkatora, pošto Agrokor svejedno u toj zemlji nema maloprodajne objekte. Sa druge strane, u matičnoj zemlji Hrvatskoj poseduje nezanemarljiv deo prehrambene industrije pa je ključno pitanje hoće li se kupovinom Merkatora dodatno promeniti odnos snaga. A trn u oku je izgleda industrija vode, pošto bi zbog kupovine Merkatora mogli nastradati slovenački dobavljači vode, poput Radenske, jer bi se doveli u neravnopravan položaj sa konkurentskom vodom Jamnica čiji je vlasnik Ivica Todorić. Ako antimonopolska agencija Slovenije utvrdi da je konkurencija ugrožena, Agrokoru može naložiti strukturne mere, kao što su, na primer, prodaja Jamnice, pišu slovenački mediji.

Iz kompanije Agrokor do zaključenja ovog broja NIN-a nismo dobili odgovore šta je njihov plan ukoliko u nekoj od zemalja bivše Jugoslavije nadležne komisije utvrde da postoji nezakonita koncentracija, odnosno da li su tačne spekulacije da bi u tom slučaju Todorić prodao delove svog postojećeg biznisa. Jedino što se za sada zna je da Todorić planira da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nastavi da promoviše svoj brend Konzum, dok u Srbiji i Crnoj Gori planira da nauštrb Idee forsira novu kompaniju pod svojim okriljem - Merkator.

Moramo znati da su Slovenija i sad Hrvatska deo Evropske unije, a u EU je omogućavanje konkurencije na tržištima jedan od prioriteta. Slovenija i Hrvatska su različite od drugih zemalja i zbog toga što u njima skoro da i nema malih igrača. Zato se nameće zaključak da je najvažnije kako će odlučiti antimonopolska agencija Hrvatske. Pritom moramo znati da ako antimonopolska agencija u Hrvatskoj kaže ne, još uvek postoji mogućnost da se Merkatorove trgovine u toj zemlji prodaju nekom trećem, objašnjava za NIN Zenel Batagelj, partner u društvu za tržišno savetovanje i istraživanje Valikon u LJubljani.

ROKOVI
Sa druge strane, kaže on, BiH i Srbija još uvek imaju veliki tržišni udeo malih trgovina. Za obe zemlje je značajno što pored malih radnji u svakom regionu imaju i jednog ili dva jaka igrača. Na primer u Vojvodini Roda i Univereksport, u Sarajevu DP i Amko. Svaki od tih regionalaca je u fazi širenja na nacionalni nivo, a najbolji primer je DIS u Srbiji. Pored toga, u Srbiji postoje trgovine-kiosci u kojima se može kupiti skoro sve osim hleba. Dakle i posle spajanja Merkatora i Idee Srbija ostaje visokokonkurentno tržište na području trgovine sa puno mogućnosti za rast postojećih i ulazak novih. Pogledajte samo Beograd - još uvek postoje lokacije sa puno stanovništva bez moderne trgovine većeg formata, kaže ovaj slovenački analitičar tržišta.
Ni u Merkatoru izgleda ne razmišljaju o negativnom odgovoru Komisije. Kažu za NIN da prema dostupnim podacima istraživačke kompanije GFK tržišni udeo Idee, Merkatora i Rode u Srbiji nije prelazio krajem prošle godine 13 odsto (Merkator 1,3 odsto, Roda 6,6 i Idea 5 odsto), što je daleko od dozvoljenog praga.

Brz odgovor nadležnih komisija kompanija Ivice Todorića izgleda i ne očekuje. Prema njihovim očekivanjima zvanično preuzimanje Merkatora moglo bi se desiti krajem ove godine, a jedan od bitnih uslova za to je i rešavanje Merkatorovih dugova.
Zakonski rokovi u kojima će Komisija odlučiti po ovoj prijavi zavise od toga da li će se odlučivati u skraćenom postupku ili ne. Za skraćeni postupak rok je mesec dana od dana u kojem Agrokor podnese kompletnu prijavu. Započeti postupak može biti nastavljen kao postupak po službenoj dužnosti o čemu odlučuje Komisija nakon što proceni složenost konkretnog predmeta i ukoliko konstatuje potrebu za tim. U tom slučaju donosi se zaključak o postupku po službenoj dužnosti, i Komisija mora odlučiti u roku od tri meseca računato od dana donošenja zaključka, objašnjavaju u Komisiji za zaštitu konkurencije Srbije. A kako je dokumentacija koju je podneo Agrokor nekompletna, postupak zvanično nije ni počeo, te je sigurno da će potrošači iz država nekadašnje Jugoslavije još nekoliko meseci sačekati na eventualne promene na maloprodajnom tržištu, pre svega promene cena. Još samo da im se te promene i svide. 

Dugovi kao uslov

Izuzev dozvola koje bi trebalo da dobije od antimonopolskih komisija zemalja u kojima posluju Agrokor i Merkator, uslov da kompanija Ivice Todorića kupi većinski udeo Merkatora je i restr2ukturiranje duga koji ima ovaj slovenački lanac. U Merkatoru za NIN kažu da su bez obzira na akviziciju želeli da poprave svoje poslovanje i krenu u restrukturiranje duga, ali nam ipak nisu otkrili o kom iznosu se radi. Cilj restrukturiranja je stabilnije poslovanje. Merkator tokom aranžmana sa bankama otplaćuje kamate na uzete kredite, a sa njima je postigao i moratorijum na isplatu glavnice kredita do kraja godine, kažu za NIN u Merkatoru.
I dok oni tvrde da je iznos duga poslovna tajna, hrvatski mediji nagađaju da je reč o milijardi evra dugovanja bankama koje Merkator mora rešiti ako želi da dobije novog većinskog vlasnika.