Čujte,Srbi!

Srbija je ponovo na raskršću. Ništa novo. Samo se iznova otvaraju sva stara pitanja i nude se poznati odgovori na njih. Naša istorija previše liči na pokvarenu gramofonsku ploču. Opet je aktuelno pitanje: ko ubija novinare? Bolje rečeno: ko vlada? Nova manjinska koaliciona vlada desničarskih stranaka uz podršku Miloševićevih socijalista, ili se povampirila “Hobotnica”, kako ekspert iz Crne Gore Nebojša Medojević nazva spregu “krupnog kriminala sa krupnim kapitalom i krupnom politikom”? To je ista pojava koju sam, svojevremeno, nazvao “nasleđenom kriminalnom piramidom koja može da ugrozi proces tranzicije”. Ona nam ovih dana sprema novu lutkarsku predstavu. U medijima se vrši priprema javnosti i iznose delovi scenarija. Sve više građana instinktivno oseća da je ulazak u zajedničku evropsku kuću najefikasnija odbrana od negativnog raspleta događaja koji se “iza brda valja”. Preko 80 odsto izjašnjava se za Srbiju na Zapadu!

Ali, o tome su sanjale mnoge generacije Srba proteklih 200 godina moderne srpske državnosti. Mnogo puta je, sa različitim dometima, započinjan proces modernizacije Srbije.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka imali smo najveću šansu da taj proces dovedemo do njegovog prirodnog kraja, a to je uključivanje u sve evropske i evroatlantske integracije. Nažalost, tadašnja politička elita nije razumela poruke rušenja Berlinskog zida. Zato smo i doživeli tragediju koja nas je civilizacijski vratila na same početke.

Građani su nam obezbedili “popravni” ispit veličanstvenom demokratskom revolucijom od 5. oktobra 2000. godine. Sada je jasno da i politička elita, koju je ona izbacila na scenu, nije imala snage, mudrosti i hrabrosti da iskoristi tu jedinstvenu istorijsku šansu. Umesto da predvodi proces civilizacijske obnove i kolektivnog preumljenja, politička elita je “delovala poput buđi.” “Zarazila je sve što je s njom došlo u dodir”. “Sejan je razdor kada je trebalo sjedinjavati.”

Kada ćemo dobiti novu priliku, teško je reći. Očito je da Evropom, posle euforije proširenja, duvaju neki drugačiji vetrovi. Iskreno, mislim da su se i umorili u nemoći da reše balkanski Gordijev čvor i razumeju našu istinu. Neki očekuju da će predsednički izbori rešiti ovu enigmu. Šanse su male, ali ako ih uopšte ima, onda one nisu u scenariju koji se piše za 10. jun, već u nečem novom, nekom zabranjenom voću koje do sada nismo probali.

Zato sam razmišljao: šta bi danas vredelo reći Srbima?

Kako spadam u one koji stalno opominju da istorija ne počinje sa nama, i da ne treba otkrivati Ameriku, palo mi je na um zaveštanje velikog prijatelja srpskog naroda, Švajcarca dr Rudolfa Arčibalda Rajsa, pod simboličnim naslovom: “Čujte, Srbi!” Ova jedinstvena analiza vrlina i mana našeg naroda završava se rečenicom:”Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovno ropstvo!”

U ovom trenutku, pred izborno ćutanje, ne vidim ništa prikladnije što bih mogao ponuditi čitaocima od teksta dr Arčibalda Rajsa “Žarište truleži i pokvarenosti”, izvoda iz opširnijeg razmatranja srpske inteligencije posle Prvog svetskog rata.

“Umesto da deluje pozitivno, vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgrađivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od čega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena. Počistite kuću, pomerite sve ohole i štetne marionete. Nemojte da vas zasene ljudi koji u suštini nemaju nikakvu vrednost, ali čiji je loš primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje vašeg naroda. Ne klanjaje se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreću ni ugled. Može se on pošteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi činio dobra dela oko sebe, poštujte takvog čoveka zbog njegovog rada i zbog načina na koji on koristi stečeno bogatstvo. To je dobar primer mladima. Novac, međutim, može da bude i nečasno stečen i, na žalost, to je danas veoma čest slučaj. Budite gordi pred tim nečasno stečenim bogatstvom. Nemojte praviti nagodbe s njim tako što ćete laskati njegovom vlasniku. Ne pružajte ruku milioneru koji je stekao milione mešanjem peska sa brašnom namenjenim vašim vojnicima koji su se borili za otadžbinu. I nemojte misliti da takvo vaše odbijanje neće biti delotvorno. Uješće to čoveka više nego što mislite, a to će biti dobar primer mladima i oni će uvideti da se beleg koji ostavlja nečasno stečeni novac ne može izbrisati sa ruke nepoštena čoveka.”

Koliko njegova zapažanja vrede danas, prosudite sami.

Kao i najveći poznavaoci sopstvene nacije među nama, Cvijić i Velimirović, Rajs nam poručuje: Čuvajte se sebe!

I za kraj. Ne znam potpune odgovore na pitanja i dileme koje sam postavio na početku teksta. Ali pouzdano znam recept kako doći do njih. On je večan, i zato jednostavan: pratite tokove novca!

Iskustvo uči da sekire i sablje nisu ubojito oružje u ovoj vrsti boja. Izgleda da je mnogo efikasniji skalpel, toliko najavljivan, a nikad potegnut. Zašto? Možda je pravi odgovor dao dr Rajs u svom tekstu? Čujmo ga, Srbi!