Zakon inercije

Strategija za popunjavanje kapaciteta Petrovaradinske tvrđave je bila sledeća – staviti na program bendove koje srpska publika sto posto zna i voli i držati cenu karte jeftinom do poslednjeg trenutka da bi opet domaća publika mogla da si priušti ovaj muzički ugođaj. To je značilo da smo po-ko-zna-koji put gledali Prodigy i David-a Guettu, da je balans između komercijalne i kvalitetne muzike poremećen, ali hej (!) karte su se prodale, tvrđava nije bila prazna! Tamo negde u nečijoj tabeli za obračun finansija sve je opravdano. Prethodnih godina situacija je bila malo drugačija, muzička ponuda bila je savremenija i kvalitetnija, cene karata više, publika pre svega britansko-holandska. Lokalna publika činila je samo 30 odsto festivalske posete, zato što im je sve bilo strano i nepristupačno. Od muzike do karte. Sada ovi „stranci“ idu na festivale u Hrvatskoj jer im je tamo više kul, a za domaće moramo da spuštamo standarde. A šta bi bilo da je Exit iskoristio svu svoju moć i uticaj da tokom godine radi na obrazovanju domaće publike? Šta bi bilo da je neko razmišljao strateški par godina unapred o generacijama koje treba da porastu i da prepoznaju te bendove i di-džejeve na programu, pa da izmole svoje roditelje da im kupe kartu? Zamislite kako bi bilo zgodno da se naši klinci utrkuju sa tim Britancima ko će prvi da kupi kartu za Exit! Dugotrajno strateško razmišljanje nije svojstveno nama Srbima. Istorija nas je naučila da sve može da se promeni preko noći, pa što bismo onda uopšte i planirali unapred?! Zajaši talas i vozi! To je moto. Jedino na šta sigurno možemo da računamo jeste zakon inercije, navika, neprestano ponavljanje istog. Evo, i pored tektonskih poremećaja u organizaciji festivala, tamo po bekstejdžu i dalje trčkaju isti ljudi, sem samog vrha sve je ostalo isto, na Prodigy je opet došlo najviše ljudi. I sama sam se začudila osvestivši činjenicu da sam na tom festivalu trinaesti put! Oduvek sam govorila majci da je nenormalno da radi isti posao trideset godina i vidi me sad - idem na Exit jer ne znam kako se ta navika prekida.