Kako država kaže

To je bilo pretprošle godine. Jedno od onih pucanja filma tadašnjeg ministra finansija Bože Đelića. Koji je na nekom njihovom kongresu, naftašima sasuo u lice kakvi su: svaka druga mafija mačji je kašalj u poređenju sa naftnom. Toliko takvih političkih izliva nežnosti kod nas ima, da ovome niko nije posvetio veliku pažnju. Ni naftaši sami. Onda je prošle nedelje aktuelni potpredsednik vlade Miroljub Labus sa govornice vladine pres sale zavapio “Sve je otišlo dođavola”. Naftna industrija Srbije otela se kontroli. Šta će biti posledica nesporazuma između državnog naftnog preduzeća i privatnih naftaša, koji kontrolišu veći deo tržišta, neizvesno je. “Nije”, kaže za NIN v.d. generalnog direktora NIS-a Željko Popović. Biće kako vlada kaže. Pa NIS meri maloprodajnu cenu benzina i dizela ispod tržišnog nivoa. Jer su, predviđajući trenutni rast cena sirove nafte u svetu, kupili velike količine jevtine nafte unapred, kaže Popović. “Stvarno? E baš su pametni”, kaže na to za NIN predsednik Skupštine akcionara “Nafte AD” Nebojša Atanacković. Čim cene sirove nafte na svetskom tržištu porastu, oni prestaju da je uvoze jer im se ne isplati, a onda mi moramo da, gubeći, spasavamo energetski bilans.”Pa”, kaže Atanacković, “tako rade jer svoje gubitke, kao državno preduzeće posle mogu da socijalizuju, što sa privatnicima nije slučaj”.

Od oktobra 2000. godine Željko Popović je četvrti čovek na čelu NIS-a. Posle Jovana Vulića, Dimitrija Vukčevića i Pavla Vučkovića. Svaka politička mena pala je i na NIS. Tako da se sa promenom vlasti odnos prema javnim preduzećima nije promenio.

Popovića je predložio DSS. Nije član nijedne stranke. Ranije je u NIS-u rukovodio finansijama. Ovaj razgovor je vođen onog dana kad je Vlada odlučila da udovolji zahtevu privatnika i vrati im celokupnu maloprodajnu maržu od koje je NIS želeo da im ubuduće uzme skoro polovinu.

Šta se ovo događa sa vama. Je li istina da ste se oteli kontroli. Mislim NIS.

- NIS je do sada, koordinirao svoje aktivnosti sa nadležnim Ministarstvom za energetiku i Ministarstvom finansija i nadležnim potpredsednikom vlade. I ubuduće će tako biti.

Inače, i NIS i privatnici slažu se u tome da uredbu kojom se regulišu cene derivata nafte i uslužne rafinerijske prerade treba menjati, samo na te promene gledamo iz različitog ugla. Ne slažemo se oko cene uslužne prerade kao ni oko procenta učešća uslužne prerade u ukupnim kapacitetima NIS-a. Interes NIS-a je da ne gubi na poslu uslužne prerade nafte, a interes privatnika da ga obave po što nižoj ceni. Pri sadašnjem procentu iskorišćenosti kapaciteta kod uslužne prerade sirove nafte za izvoz, koju rafinerije NIS-a obavljaju za privatnike, ne možemo zadovoljiti oba interesa. Sadašnja cena uslužne prerade koja se, kod prerade za domaće tržište, kreće od 33 do 38 dolara po toni, ne omogućuje dinamiku razvoja i modernizacije rafinerija predviđenih strateškim planovima koje je prihvatilo i Ministarstvo energetike.

Privatnici imaju određenu kvotu za uslužnu preradu nafte. Koriste li je u potpunosti?

- Planom Ministarstva za energetiku utvrđena je ovogodišnja kvota za uslužnu preradu nafte privatnicima od milion tona. Prošle godine im je bilo dozvoljeno 800 000 tona.

Od prošlogodišnje kvote su iskoristili samo 53 odsto. Nisu čak izvršili ni potpisane ugovore o uslužnoj preradi nafte. To je vrlo negativno uticalo na izvršenje energetskog bilansa i položaj NIS-a. Dijagram povećanja cena sirove nafte na svetskom tržištu i dijagram odstupanja od izvršenja ugovora, jasno pokazuju da kad god cena sirove nafte na svetskoj pijaci raste, broj neizvršenja ugovora je u porastu.

Ali, plaćaju vam za to penale?

- Da.

Pokriva li vam propisana kazna eventualnu štetu?

- Da. Kazna je namenski pravljena da pokrije štetu koja nastaje ili zato što moramo interventno da uvozimo naftu ili štetu nastalu zbog nekorišćenja kapaciteta NIS-a po predviđenoj dinamici.

Koliko ste prošle godine naplatili na ime te štete?

- Zbog politike koja je prošle godine vođena na nivou NIS-a, kazne su obračunate, ali nisu naplaćene. Za 2004. godinu kazne se i obračunavaju i naplaćuju. Dosad su od četiri-pet većih korisnika te usluge - Lukoil, Petrobart, Trizon, AD Nafta, Jugokra, Prokemikal (prerađuju samo za izvoz) - penale platili samo Prokemikal i Petrobart. U periodu januar-april ove godine stvoreni su uslovi za naplatu dva miliona i 230 hiljada dolara po osnovu ugovorene kazne.

Inače, svi su kršili ugovore?

- Svi. Ugovor predviđa da sedam dana pre početka prerade, treba da obezbede celokupnu količinu nafte, a oni taj rok nisu ispoštovali. Rafinerija, da bi mogla da funkcioniše, mora svakoga dana da ima dovoljne količine nafte od 8 000, 9000 do 10 000 tona.

Kolika je kaznena tarifa?

- Mi bismo sada hteli da to bude pet odsto od vrednosti ugovora, a dogovorili smo se da bankarska garancija bude uslov za njegovo sklapanje.

Vi tražite da privatnici sa vama podele i odgovornost za izvršenje energetskog bilansa. Čime biste to postigli sem penalima?

- Podela te odgovornosti treba da sadrži i dodatne elemente: da se privatnici obavežu na investicije u određeni rezervoarski prostor i na držanje određenih operativnih zaliha. Od tri vrste zakonom propisanih zaliha, neka drže samo operativne na petnaestodnevnom niovu. Jer, ovako nismo mi monopolisti nego oni. NJima je država dozvolila da uvoze kad hoće i koliko hoće, njima je država dozvolila da na tržištu učestvuju bez rezervoara, bez zaliha. Okej, hoćete ravnopravnost? Onda da izjednačimo sve uslove. A ne da vi koristite svoje komparativne prednosti, a mi naše da ne koristimo.

Ugrožavate li vi položaj privatnika time što svoju cenu naftnih derivata ne usklađujete baš sa svim tržišnim kriterijumima?

- Privatnici su takođe bili u prilici da naprave analizu kretanja cena na svetskoj pijaci i da, kao što je NIS uradio, ranije kupe određenu količinu nafte. Postoje određeni fjučersi koji se objavljuju, gde svetski eksperti iznose da li će kretanje cene nafte na svetskoj pijaci u narednom šestomesečnom periodu ići uzlaznom linijom. Koristeći te fjučerse i analize naših stručnjaka, mi smo tokom prva tri meseca ove godine stvorili velike zalihe. Koristićemo ih sledećih mesec i po do dva, zavisno od potrošnje. Tako da aktuelnu cenu naftnih derivata možemo držati sve do momenta uvoza i korišćenja sirove nafte po novim cenama. NIS je morao da se dodatno zadužuje, uz kamatu, da bi te zalihe stvorio. Da su to uradili i privatnici, mogli bi da drže nižu cenu. Argumentovano tvrdim, sa ovom cenom derivata, NIS ne gubi.

A zarađujete li?

- Minimalno.

Pravite procene o kretanju cena nafte na svetskom tržištu. Kupujete li naftu po trenutnoj ceni?

- Do sredine meseca biće zatvoren tender za kupovinu milion i 200 hiljada tona nafte. Očekujemo da će cena nafte na svetskom tržištu tokom sledećih nekoliko meseci imati blagi porast. Na duže ne možemo da prognoziramo. Zato ćemo kupovati samo količine neophodne za zadovoljenje potreba tržišta.

Sem što za njih vršite uslužnu preradu sirove nafte, privatnim naftašima isporučujete i naftne derivate, čiji im je uvoz zabranjen. Izvršavate li ugovorne obaveze u tom poslu?

- Tokom poslednjih deset dana nismo zadovoljavali potrebe privatnika za traženim količinama naftnih derivata iz dva razloga: imali smo tehničke probleme u rafinerijama, naročito rafineriji Novi Sad, a drugi razlog je cena naftnih derivata koju određuje Ministarstvo energetike po formuli koja uključuje cenu sirove nafte na svetskom tržištu i kretanja kursa dolara. Na osnovu ta dva parametra, privatnici su već početkom maja mogli da znaju da će odobreno povećanje cena derivata biti na nivou od 16,6 odsto. Pa su svi počeli da traže od nas eneromne količine derivata kako bi stvorili zalihe. Pojedini su tražili i deset puta veće količine od svog dnevnog proseka. Od subote, međutim, sve učesnike na tržištu uredno snabdevamo, i po vremenskoj dinamici i po strukturi derivata.

A do subote ste im isporučivali derivate na nivou dnevnog proseka?

- Nismo. Imali smo tehničkih problema. Naročito nismo mogli da isporučujemo evro-dizel i bezolovni benzin.

Da li su privatnicima dostupne procene vaših službi o kretanju cena na tržištu nafte?

- Ne snabdevamo ih tim podacima. Ali baš jutros je ovde bila jedna grupa njih na razgovoru. Vrlo su argumentovano pričali o fjučersima i svim ostalim stvarima na čijoj bazi i mi pravimo svoju analizu.

Kako će se cena nafte, prema procenama NIS-a, kretati do kraja godine?

- Cenu je moguće prognozirati ne na duže od devet meseci, pa i ta prognoza na nekoliko meseci samo je indikativna. Ovde bismo se eneromno obogatili da znamo dugoročnu prognozu.

Kad odlučujete do koje mere ćete koristiti maksimalno dozvoljenu cenu naftnih derivata, to radite u dogovoru s vladom?

Na preporuku Ministarstva za energetiku. Vlada je naš vlasnik i mi definitivno njenu preporuku moramo da poštujemo. Vlada se pri tom rukovodi zaštitom interesa stanovništva, a mi zaštitom interesa NIS-a. Mi štitimo supstancu i granicu profitabilnosti poslovanja kompanije, a onda Ministarstvo kaže: dobro poštujte tu granicu ili, dobro, iskoristite maksimalne mogućnosti zarade.

Sa privatnicima ste se sukobili i oko maloprodajne marže u trgovini naftnim derivatima. Dosad im je pripadala cela, sad ste hteli gotovo da je prepolovite. Zašto vam se dosad isplatilo da je se odreknete, a sad više ne?

- Zbog naglog skoka cena na svetskoj pijaci. Da bismo pokrili gubitak na uvozu nafte u situaciji kad niko drugi neće da je uvozi. Sa privatnicima se, međutim, slažemo oko toga da ta marža generalno treba da bude povećana jer njen fiksni iznos nije menjan od 2000. godine mada su cene derivata nafte pale, a i inflacija je u tom periodu bila 120-130 odsto. Tako da je vrednost marže realno pala.

NIS je obavestio javnost da će najveći deo svoje dobiti iz prošle i očekivane dobiti iz ove godine kao donaciju dati republičkom budžetu. Privatnici vas optužuju da tu donaciju hoćete da pokrijete na njihov račun, smanjivanjem njihovog učešća u marži?

- To nema nikakve veze. I prošle godine smo imali donaciju budžetu od 600 miliona dinara. Od ovogodišnje donacije od pet milijardi četiri milijarde predstavljaju kompenzaciju što na bilans NIS-a utiče neutralno.

Šta to znači kompenzacija? Da će budžetski korisnici dužnici NIS-a, NIS-ovom donacijom podmiriti svoj dug NIS-u? Vi im znači, u stvari, otpisujete dug?

- Tako je. Mada ja neću da kažem da je to otpis, jer otpisivanje duga zahteva određenu proceduru: jedna komisija, Nadzorni odbor, Upravni odbor, saglasnost vlade. Dobro, to je u suštini otpis koji je već urađen u našim knjigama, jer ta potraživanja nikada ne bismo naplatili.