Ne možemo gore

Na delu je jedinstven stvaralački čin: sve gluposti se prave na isti način. Dok politika svršenog čina daje dobre rezultate, uvek će biti kriv drugi. Prevarili se po stoti put - da bi bili sigurni sto posto. Kad se narod pravi ludim, isti reprodukuju iste. Ista meta, isto odstojanje, isti promašeni ministri. Ako su isti u svim vladama isti problem, nije problem u vladi. Već u vama. Problem je imenica. Vi ste zamenica. Ko ima vlast nad sobom, vlast mu je vlastita imenica. Ministar koji ne zna u čemu je njegov problem ne može biti svoj. Jedan je bolji od drugog, a drugi - od svih. Ili se rekonstruišite ili će vas rekonstruisati. Drugi. Prema tome, nema rekonstrukcije vlade bez rekonstrukcije džade. O koridorima da ne govorimo. Ako ćemo vladu kakvu zaslužujemo, loše ministre treba zameniti gorima. Rekonstrukciju treba obaviti iza zatvorenih vrata i zaključanih ministara. Da nekog ne ubije promaja. Međutim, od rekonstrukcije vlade bolje su rokade malog i velikog mozga. Jer, ko nema pameti, prosipa je – kako bi se vratio po tragu. Dokle god je uzajamnog razumevanja, od rekonstrukcije vlade neće biti vajde. Kad zlo i gore dele ćar na ravne časti, gore prođe bolje. Posle rekonstrukcije i rebalansa budžeta biće bolje gore. Od boljih možemo bolje. Od gorih ne možemo gore.