19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Šeik Mansur al Nahjan, jedan od najuticajnijih članova vladajuće porodice Abu Dabija - najbogatijeg od sedam emirata koji čine Ujedinjene Arapske Emirate - kupio je pre tačno pet godina, u avgustu 2008, engleski fudbalski klub Mančester siti za 150 miliona funti od bivšeg tajlandskog premijera (i potonjeg begunca od zakona) Taksina Šinavatre. Šeik je, inače, zamenik predsednika vlade, zadužen za domaće sudstvo i član je najvažnijih investicionih fondova. Od tada je iz svog džepa na omiljenu investiciju potrošio oko milijardu funti, kupujući skupe igrače, da bi (delimičnu) satisfakciju konačno dobio u sezoni 2011/12, kada je ovaj klub postao šampion Engleske prvi put posle 44 godine.
Pred ovogodišnju sezonu klub je potrošio dodatnih 87 miliona funti na novog menadžera, Manuela Pelegrinija, te igrače Fernandinja, Stevana Jovetića, Hesusa Navasa i Alvara Negreda. Da šeiku ovaj trošak neće teško pasti pokazuju i vesti od pre dve nedelje, kada je objavljeno da je prodao svojih sedam odsto akcija u Barkli banci. Te akcije, za koje je pre pet godina platio 3,5 milijardi funti, u međuvremenu su porasle za 60 odsto, tako da je samo na tom dilu zaradio fantastičnu sumu od 2,1 milijardu funti. Nema sumnje da će deo tog profita biti usmeren na ostvarenje ambicija da klub ponovo dostigne vrh Premijer lige, kao i da najzad bude uspešan i u evropskim takmičenjima.
Priča o poslovnim i sportskim uspesima ima, međutim, i svoju tamniju stranu: u britanskoj štampi mogu da se pročitaju i kritički intonirani tekstovi u kojima se ukazuje na autoritarnu i represivnu unutrašnju politiku šeikove familije u Abu Dabiju. Tako je prošle sedmice londonski Gardijan objavio opširan tekst u kome se prenose optužbe koje su na račun vladarske porodice u Abu Dabiju izneli Amnesti internešel i Hjuman rajts voč, optužujući je da vlasništvo nad Mančester sitijem koristi da bi oprala svoj imidž u međunarodnoj javnosti.
U tekstu se citiraju izveštaji o brojnim slučajevima sistematskog kršenja ljudskih prava, uključujući i torturu, i zamera britanskoj javnosti - ne samo onoj sportskoj - da je dozvolila da se jedan od vodećih engleskih klubova zloupotrebljava kao marketinški pogon preko koga se o Abu Dabiju i UAE u svet plasira slika o progresivnoj, dinamičnoj i naprednoj državi, i time skreće pažnju s onoga što se tamo stvarno dešava, kako se navodi u izveštaju HRV.
PROCES
Vladavina Mansurove porodice u izveštajima dve humanitarne NVO opisuje se kao represivan režim koji koristi mučenje i koji je u osnovi nepravičan. Posebno se apostrofira slučaj hapšenja 94 osobe, uglavnom intelektualaca, zbog navodnog kovanja zavere za rušenje režima, za koje se veruje da su tokom istrage bili fizički zlostavljani, da bi na suđenju okončanom prošlog meseca njih 69 bilo proglašeno krivim i osuđeno na višegodišnje kazne zatvora, bez prava na žalbu.
Pomenutoj grupi na teret se stavljalo da su delovali kao paravan za organizaciju Muslimansko bratstvo i nameravali da uspostave konzervativnu islamističku državu, ne uzdržavajući se ni od primene vojne sile. Optuženi, među kojima su advokati, učitelji i drugi akademski obrazovani pojedinci, sve te navode su negirali. Tvrdili su samo da su se na najmirniji način suprotstavili autoritarnom režimu i da su tražili više demokratije i pravo na slobodu govora. Oni su ukazivali na to da u UAE samo manjina stanovništva ima pravo glasa, da je i dan-danas krivično delo kritikovanje vladara, a da sindikati i bilo koja organizacija moraju da poseduju posebnu dozvolu za delovanje, koju daju - ili ne daju - omnipotentni šeici.
Gušenje disidentskih glasova oštro se suprotstavlja imidžu koji Abu Dabi nastoji da stvori o sebi, i u koju svrhu se, prema kritičarima, koristi i Mančester siti. Personalne veze režima u Abu Dabiju sa ovim klubom ne svode se samo na vlasnika, šeika Mansura; predsednik kluba je Haldun al Mubarak, uticajna poslovna i politička ličnost u Abu Dabiju, veoma blizak moćnom šeiku Mohamedu, vlasnikovom bratu. Mubarak je predsednik Uprave za izvršne poslove, strateški važne vladine organizacije za međunarodnu promociju emirata. On stalno podvlači da je kupovina kluba isključivo šeikova privatna investicija, a da je on - Mubarak - tu da tu investiciju učini profitabilnom.
RUPA
Mančester siti je u međuvremenu doista postao globalno najpoznatija globalna projekcija Abu Dabija, koju pritom sponzorišu četiri državne kompanije iz UAE: avio-prevoznik Etihad, telekomunikaciono preduzeće Etisalat, investicioni fond Abar i turistička organizacija Abu Dabija. I tako, kada na Etihad stadion u Mančesteru izađu igrači, na bilbordima oko terena se vide poruke Posetite Abu Dabi - putnici su dobrodošli, a one dopiru do nekih 200 zemalja u kojima se prate mečevi Premijer lige. To je istinski globalna reklama čiju vrednost je teško izraziti u novcu, a uklapa se u Mubarakovu izjavu od pre četiri godine: Rukovođenje klubom treba da pokaže svetu kakvi smo mi, da pokaže suštinu Abu Dabija. Postoji poistovećivanje vrednosti koje mi u Abu Dabiju cenimo sa vrednostima kluba i vrednostima kojih ćemo se pridržavati.
S time se očito ne slaže HRV, koji Abu Dabi opisuje kao crnu rupu za ljudska prava. U ovoj situaciji se jedan klub Premijer lige koristi kao marketinški pogon da se promoviše i efektivno opere reputacija zemlje koja ozbiljno krši ljudskih prava, što bi trebalo da zabrine fudbalske navijače kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava, izjavio je Nikolas Mek Gihan iz HRV. Kritičari apsolutističke politike Abu Dabija se nadaju i podršci od strane vlade u Londonu, ali ta je nada neutemeljena. S obzirom na stanje britanske ekonomije, London čežnjivo gleda na neizmerno bogatstvo emirata i mogućnost dolaska novih investitora i kupaca iz tih krajeva. Prošle jeseni je premijer Dejvid Kameron boravio u Dubaiju, pokušavajući da ubedi vladu UAE da kupi 60 britanskih borbenih aviona u vrednosti od tri milijarde funti. Da će od toga posla nešto biti pokazuje i poseta šeika Mohameda Londonu, sredinom jula. On je sa britanskim ministrom odbrane razgovarao, kako je zvanično saopšteno, o bilateralnoj vojnoj i odbrambenoj saradnji. A razgovorima je prisustvovao i predsednik Mančester sitija, Mubarak.
Nije da arapski investitori nisu učinili ništa za lokalnu zajednicu. Investicije u klub su značile mnogo i za osiromašeni istočni deo Mančestera, u kojem su osamdesetih godina zatvorene brojne fabrike u kojima je radilo 150.000 ljudi. Šeik je investirao, kao niko pre njega, u stadion, druge sportske objekte i vrhunske igrače, pa su mu zahvalni navijači 2009. postavili duž tribine koja gleda na svečanu ložu ogroman pano sa tekstom: Mančester zahvaljuje šeiku Mansuru. Šeiku koji je, uzgred, do sada samo jednom sedeo u toj loži: sem tog jednog izuzetka, nastupe svog kluba prati isključivo iz daljine, gledajući TV...
