19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ko se još seća da je pre nešto više od mesec dana, 17. jula, u Beogradu, evropski komesar za proširenje Štefan File premijeru Dačiću i delegaciji Vlade Srbije rekao da očekuje da imenuju glavnog pregovarača i evropsko pitanje stave na vrh dnevnog reda? Komesar File je tada predstavio nacrt vremenskog rasporeda i dinamike takozvanog skrininga, odnosno upoznavanja sa reformama koje je Srbija do sada sprovela, ali i zakona EU koje treba da usvojimo. Početak tog procesa File je najavio za 1. septembar. Građani se verovatno toga više i ne sećaju, omamljeni iz sata u sat vestima o rekonstrukciji, novim ministrima, ekspertima, savetnicima Ali političari koji su nam proletos iz dana u dan objašnjavali kako je pitanje datuma i priključenja Evropskoj uniji sudbinsko pitanje i prioritetni cilj Vlade, ne bi smeli da zaborave da je komesar File prilikom pomenute posete rekao i da je glavni pregovarač trebalo da bude izabran još pre mesec dana.
U trenutku pisanja ovog teksta, još uvek nije dovršena rekonstrukcija Dačićevog kabineta, novi ministri nisu predstavili svoje programe, potpuno je nejasno u čijem će resoru biti evrointegracije, a glavni pregovarač se i ne pominje. Bilo je spekulacija u medijima ko bi sve to mogao biti, kao i otvorenih preporuka, poput one ministra pravde Nikole Selakovića, koji je krajem jula u intervjuu za NIN rekao da je spreman da prihvati poziciju pregovarača, ali nije bilo, bar za to ne znamo, ozbiljnog razgovora o tome kakvu će strategiju taj pregovarač da zastupa pred briselskom administracijom u narednih nekoliko godina, u kojima bi zakone Srbije trebalo kroz 35 poglavlja uskladiti sa zakonodavstvom EU. Olakšavajuća okolnost za državu je, kako saznajemo, ta što će skrining početi u drugoj polovini septembra, a otežavajuća za budućeg glavnog pregovarača je što će imati kratko vreme da pripremi svoj tim.
Način na koji će se birati pregovarač, već je saopštio ministar pravde Nikola Selaković, rekavši: O tome će odlučiti SNS. Hrvatska je, na primer, takvu odluku donela u parlamentu, gde je izglasan i poseban zakon o glavnom pregovaraču. Profesorka na FPN i potpredsednica Evropskog pokreta, Tanja Miščević, koja se pominje kao mogući kandidat, kaže da ako glavni pregovarač nije deo zakona o ministarstvima ili, što je češće, da se zakon o ministarstvima menja promenom vlasti, onda je dobro doneti poseban zakon da bi se znali prava i obaveze koje ima pregovarač. On onda mora da se izglasa u parlamentu jer vrlo je važan konsenzus. Ima i onih koji skreću pažnju na to da su kod nas zakoni promenljiva kategorija. Zakon o Narodnoj banci Srbije, na primer, nije sprečio smenu guvernera Šoškića, već je promenjen da bi na njegovo mesto došla Jorgovanka Tabaković, prethodno zamrznuta u SNS.
STRUKA
Sagovornici NIN-a, za razliku od komesara EU za proširenje Štefana Filea, veruju da i pored toga što smo u poslednjoj nedelji avgusta i dvadesetak dana pre famoznog skrininga, Srbija nije u dramatičnom cajtnotu. Nikola Jovanović, glavni urednik časopisa Izazovi evropskih integracija kaže da je srpska administracija već godinama na nekoj vrsti stand by režima kada je reč o pristupnim pregovorima sa EU, tako da je upoznata i spremna u tehničkom i organizacionom smislu za njihov početak, čak i ako to bude u januaru, a tek ćemo u decembru definitivno znati datum početka pregovora. Tanja Miščević, s druge strane, ukazuje da kada smo dobili odluku o otvaranju pregovora, moglo se krenuti u pripremanje ključnih dokumenata, njihovo usvajanje, popunjavanje svih struktura, pa nekako na vrh i na kraj ostaviti ime osobe i tima koji će to raditi. Kasnimo, ali mislim da nije nenadoknadivo.
Na talasu plime eksperata u rekonstruisanu Vladu spekuliše se da bi pregovarač trebalo da dođe iz redova nezavisnih stručnjaka. Praksa zemalja koje su se već pridružile EU pokazuje da oni duže traju od mandata jedne vlade. U Hrvatskoj je Vladimir Drobnjak čovek iz senke, kako su ga novinari zvali, bio na čelu tima pregovarača sedam godina. Svoju karijeru počeo je kao novinar zagrebačkog Vijesnika, da bi od ranih devedesetih bio u diplomatiji. Predstavljao je Hrvatsku pri Evropskoj zajednici u Briselu, bio je član pregovaračkog tima za SSP, a zatim i ambasador Hrvatske pri UN u NJujorku. NJegov kolega iz Crne Gore, Aleksandar Andrija Pejović na mesto pregovarača je došao sa pozicije šefa misije Crne Gore pri EU. Ima međutim i drugačijih primera. Janez Potočnik je bio i potpredsednik Vlade Slovenije za pridruženje Evropskoj uniji i u isto vreme, tokom šest godina, vodio je pregovore za pridruženje.
Brisel ne uslovljava ko će biti pregovarač, kaže za NIN Peter Stano portparol komesara Štefana Filea i objašnjava da bi u Briselu želeli da vide pregovarača koji uživa poverenje državnih vlasti i može da govori u njihovo ime, a koji je u stanju da iznese teret pristupnih pregovora u ime zemlje kandidata, imajući na umu da su pregovori o pristupanju najvećim delom proces tehničkog usklađivanja. Nikola Jovanović, ipak, smatra da je važno da glavni pregovarač bude jaka politička ličnost, ili ličnost sa snažnom podrškom najjače stranke: Po prirodi stvari, ova funkcija je politička, jer pregovarač mora da učestvuje u radu Vlade i da često lobira za drugačija rešenja nego što to na primer predlaže neki resorni ministar, jer pred sobom ima širi, strateški cilj. Ne postoji jedinstveni recept u prethodnim pregovorima, ali se u slučaju glavnog pregovarača najčešće radilo o ministrima u Vladi. Tanja Miščević misli da pregovarač treba da bude pre svega neko ko poznaje način na koji se donose odluke u EU i ko zna na koju adresu da se uputi da bi se došlo do nekog stava ili mišljenja, da li Briselu ili prestonicama država članica. Mora da bude sposoban za diplomatske pregovore sa državama članicama, a ne samo sa institucijama EU. I mora da ima dovoljno kredibiliteta u zemlji da može da se obrati i onome ko može da zavrne ruku i da kaže - ovo se mora uraditi zato što je to opšti interes.
POLITIKA
I zaista šta će se dogoditi ukoliko glavni pregovarač, u ovakvoj, koalicionoj vladi, recimo prenese premijeru Dačiću poruku iz Brisela, da neki ministar iz redova SNS-a ne radi u skladu sa standardima koje propisuje EU? Ili, zamislite, kaže Vučiću da neki njegov potez odudara od prakse evropskog zakonodavstva? Iskustvo zemalja koje su se pridružile EU pokazuje da su političari umeli da usporavaju proces pregovora. Najbolji primer je Slovačka koja je kada je Mečijar došao na vlast u potpunosti zaustavila proces integracije na nekoliko godina, podseća Tanja Miščević. Imate primer Malte koja je dva puta povlačila svoj status kandidata i prekidala pregovore. To su drastični primeri. A sitnih stvari koje se odnose na usporavanje otvaranja nekih poglavlja i situacija oko kojih ne postoji opšta saglasnost ima koliko hoćete. Pogledajte turski slučaj gde imate nesaglasnost sa jedne strane unutar EU, ali i unutar same zemlje. Nikola Jovanović očekuje da će glavni problem ipak biti zahtevi iz Brisela. Pregovori su poslednjih godina dosta usložnjeni, nema puno manevarskog prostora, a svaki kontrapredlog će biti dočekivan na nož, jer EU nema puno živaca ni političke energije za naredno proširenje. U našem slučaju, dodatna teškoća je i činjenica da će pregovori o normalizaciji sa Prištinom biti inkorporisani u pristupne pregovore, tako da će svaki problem sa Kosovom zakočiti pregovore o pristupanju EU.
STRATEGIJA
Da je kosovsko pitanje jedan od ključnih problema, bilo je jasno mnogo pre 28. juna do kada je Vlada ubeđivala građane da je datum za početak pregovora već dobijen. Čak je i direktor Kancelarije za pridruživanje Milan Pajević dobio javnu packu od Vučića kada je, ispostavilo se opravdano, izjavio da ćemo umesto datuma dobiti samo zeleno svetlo. Izgledalo je ipak da vlast nije obeshrabrena činjenicom da ćemo tek u decembru, a posle izveštaja Evropske komisije o napretku reformi i naravno, implementacije Briselskog sporazuma, nastaviti razgovore o datumu za pridruženje. Tako je 5. jula, uoči dolaska izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina u Beograd, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavljivao da će za nedelju dana biti izabran glavni pregovarač za pridruživanje sa EU. To će biti neko ko će uvek govoriti istinu u lice, čak i kada se ne slažemo, ali ko će umeti da sasluša i razume potrebe naše zemlje, da ne bude običan klimoglavac kad ode u Brisel i da misli da mu je najvažnije u karijeri da sluša šta mu oni govore, jer za to bismo mogli da pošaljemo i diktafon, jeftinije bismo prošli. Od tada, više nedelja kasnije, Srbija ne samo da nije izabrala glavnog pregovarača, već ni u raspravi o rekonstrukciji, nije otvorena tema kakvu će to strategiju država da zastupa na putu ka Evropskoj uniji. Osim spremnosti za priključenje, što znači, klimali glavom ili ne, da prihvatamo standarde i zakone administracije u Briselu, ova vlada u poslednjih godinu dana nije pokazala u reformskim zakonima i njihovoj primeni očekivani napredak. Medijska strategija i reforma prethodne reforme pravosuđa jesu primeri koliko je zahtevno ispuniti kriterijume koje EU očekuje. Najavu da će Srbija sledeće godine dobiti datum za početak pregovora, Vlada je, da podsetimo, dobila na osnovu napretka pregovora sa Prištinom. Svi sagovornici sa kojima smo razgovarali složni su u stavu da nam pre početka pregovora treba jasna vizija šta mi zapravo želimo da postignemo pridruženjem EU. Nikola Jovanović kaže da ono što treba ojačati u Srbiji pred ove pregovore je preciznija vizija zemlje na srednji i duži rok, razvojna strategija, snažnija bilateralna saradnja sa evropskim i ne samo evropskim državama, tako da pitanja sa kojim se suočavamo ne bi sveo na ime glavnog pregovarača. Tanja Miščević takođe smatra da nam je potrebna jasna strategija: Šta želimo od Srbije, kakvu je vidimo za 5, 10, 20 godina. Koji su nam kapaciteti da to postignemo? Što znači da je naš prvi korak pravljenje pravih strateških dokumenata. Šta nećemo, šta je to što treba gasiti a šta hoćemo da budemo. Hoćemo li biti poljoprivredna zemlja pa ulagati i raditi na poljoprivredi ili ćemo da razvijamo IT tehnologije ili će industrija biti prioritet. To ne može da odredi glavni pregovarač.
To nije pokazala ni rekonstrukcija Vlade. Pola godine otkako je Aleksandar Vučić pomenuo nameru promene ministara, mi još uvek ne znamo koji su to novi ciljevi i nova politika koja je najavljivana. Ako se prisete kako su u junu slavili uspeh zbog zelenog svetla za dobijanje datuma za početak pregovora, setiće se, valjda, da do tog dana treba da budu spremni za jasne ciljeve i jasnu politiku.
