Boris Tadić

Rođen 15. januara 1958. godine u Sarajevu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao na Odseku za kliničku psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radio je kao novinar na Radio Indeksu 202, kao psiholog u bolnici “Laza Lazarević”, a potom je jedno vreme bio profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Bio je istraživač u beogradskom Institutu za psihologiju, a 1997. je osnovao i bio prvi direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Politikom se bavi od studentskih dana. Učestvovao je u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta i u nizu opozicionih aktivnosti, bio je hapšen osamdesetih godina. Član je Demokratske stranke od 1990. Bio je savezni ministar za telekomunikacije u Vladi SRJ od novembra 2000. do juna sledeće godine; savezni poslanik i član Odbora Savezne skupštine za bezbednost, a 16. decembra 2002. izabran je za potpredsednika Veća građana saveznog parlamenta. Na Izbornoj skupštini Demokratske stranke 22. februara 2003. postao je predsednik DS-a. Za ministra odbrane u Savetu ministara Srbije i Crne Gore (prvoj vladi nove državne zajednice Srbija i Crna Gora) izabran je 17. marta 2003, a ostavku na tu funkciju podneo je aprila 2004. godine. Oženjen je Tatjanom, imaju dve ćerke, Mašu i Vanju.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Politička nada je Srbija prosperitetna zemlja sa izvesnom budućnošću, životna nada mi je da uspem da promenim stvari nabolje.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Predati se usred borbe.

Kad vam je neprijatno?

- Kada sam pod velikom pažnjom javnosti i kada mi ljudi iskazuju preveliko oduševljenje a kada to nisam zaslužio.

Koju pesmu volite da pevate?

- Stranac u noći i Devojko mala.

Šta vas izluđuje?

- Glupost.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na decu.

Pijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Roditeljima jer su me naučili da mislim i da budem uporan i da poređam po važnosti životne ciljeve.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Upornost, stabilnost i promišljenost.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ne idem u saunu, ali u nekom drugom zatvorenom prostoru ne bih voleo da sretnem Dejana Mihajlova.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Nadmen, uobražen, maneken.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Apsolutni sluh.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Nekolikim ljudima kojim sam obećao da ću nešto uraditi, a nisam. Dobrici Ćosiću, jer nisam našao vremena da se vidim sa njim i najpre mojoj deci, jer ne nalazim dovoljno vremena za njih.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Moje crtačke sposobnosti.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Loša organizacija vremena.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Novac koji je moja porodica skupila za rešavanje mog stambenog pitanja.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Dva detalja iz ličnog života koja nisu za javnost.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Nedovoljno poznavanje većeg broja stranih jezika i to što nisam završio neke od poznatijih svetskih fakulteta.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Ja sam čovek naturalne građe.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- To je više pitanje za dete nego za političara.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Hiljadu mladih demokratskih lidera.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Ne postoji istorijska, a izmišljena je - Don Kihot.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Žestoka je konkurencija.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Ne verujem u komunizam.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Pikasa i Miroa.

Život i večost

Kao dete hteli ste da budete...

- Slikar.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Nemam neostvarenih snova.

Kako biste voleli da umrete?

- Tiho.

Gde želite biti sahranjeni?

- Tamo gde ne opterećujem nikog.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Ko tog dana bude u gradu.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Otišao je još jedan od velikih dečaka srpske politike. To sam rekao kada su otišli Zoran Đinđić i Miodrag Perišić.