Rekonstrukcija koja teče...

Foto Goran Srdanov

Najpre je Dačić nazvao Đilasa pluskvamperfektom. Zatim je Balša Božović svojim govorom u Skupštini iznervirao Vučića, koji je najavio da će istražiti bogatstvo najvećeg tajkuna među političarima - Đilasa. Onda je Đilas rekao nešto o uvođenju diktature. Pa se nastavilo sve do gradskog odbora naprednjaka koji su zatražili od stranke da smeni Đilasa. I tako do dana današnjeg, traje poslednja epizoda serijala u kojem učesnici ne znaju koju sledeću ulogu treba da odigraju a izmučeni gledaoci ne vide kraj. Dramaturgija je napeta, onoga trenutka kada se završi zaplet zvani smena ministara zarad novih političkih ciljeva, otvara se novi u kojem se politički saveznici nadmeću u tome ko će prvi smeniti gradonačelnika Beograda.

Raspišite izbore, poručio je Dragan Đilas sa Glavnog odbora stranke. Odluka o načinu na koji će se menjati vlast biće doneta na relaciji Vučić - Dačić, kaže za NIN Aleksandar Jovičić, šef odborničke grupe SNS u Skupštini Beograda. Verujem da će oni o tome razgovarati jer se do 25. septembra mora izabrati predsednik Skupštine grada. Gradska skupština do tada mora da zaseda jer ističu tri meseca od poslednje sednice, koja je održana pre letnje pauze. Kako je predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić zamenio Milutina Mrkonjića na mestu ministra saobraćaja, tu sednicu će zakazati njegov zamenik Zoran Alimpić iz DS-a. Očekujem da naš koalicioni partner predloži novog kandidata za predsednika Skupštine. To nije neophodno da se desi na prvoj sednici objašnjava Alimpić, a ja ću ih voditi dok Skupština ne izabere novog predsednika. A na pitanje na koji način misli da će protivnici DS-a rušiti gradsku vlast, kratko odgovara: Ne bih ih poučavao šta da rade.

NEPOSREDNO
Naprednjaci čekaju da se o zahtevu gradskog odbora izjasni predsedništvo stranke, ali i sednicu gradskog odbora SPS-a, koja je najavljena za kraj nedelje. Za sada se jedino DSS jasno izjasnio da će podržati svaki način smene vlasti Đilasa. Najbrži bi bio takozvano prekomponovanje većine. I dok u DS-u tvrde da je to nemoguće i uzdaju se u uspešno partnerstvo sa Krkobabićima, koji imaju četiri poslanika unutar koalicije sa SPS-om, Aleksandar Jovičić poručuje: Ukoliko se odluči da idemo na prekomponovanje, nemojte sumnjati da imamo većinu. Tu računamo na sve osim na DS. Ni programski direktor Cesida Đorđe Vuković ne veruje da će biti ozbiljnih otpora unutar republičkih koalicionih partnera: PUPS je nebitan, njihov interes je više vezan za republičku vlast nego za vlast u Beogradu. Ono što je međutim bitno u pregovorima Vučića i Dačića jeste ko bi bio novi gradonačelnik. Ako su već pustili Dačića da postane i ostane premijer, mesto gradonačelnika Beograda mu sasvim sigurno neće sačuvati. O tome se do sada nije razgovaralo, kaže Jovičić. Moje lično mišljenje je da odgovornost u Beogradu treba da preuzme najveća stranka, koja u ovom trenutku ima i najveću podršku građana, a to je potvrđeno u nizu pobeda na lokalnim izborima širom Srbije, pa i u Zemunu. A na stalnu primedbu da SNS nema jake kadrove, naročito ne među gradskim odbornicima iz čijih redova mora da se izabere prvi čovek Beograda, odgovara: SNS ima izuzetno kvalitetne ljude za tu poziciju i ubrzo će javnost saznati imena. Svaki odbornik može da podnese ostavku i da uđe sledeći. Imamo izuzetne kandidate na listi od 110 odbornika SNS.

Ukoliko se Vučić i Dačić ipak ne dogovore o formiranju većine, ostaje i drugi način da smene Đilasa. Ako se do 25. septembra na Alimpićev poziv za sednicu ne odazove 56 odbornika, koliko je neophodno za kvorum, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, Vlada može da imenuje privremeno veće, odnosno prinudnu upravu koju čine predsednik i četiri člana. Zakon, takođe, nalaže da se prilikom izbora članova veća vodi računa i o političkoj zastupljenosti u Skupštini. Potom, predsednik republičkog parlamenta u roku od dva meseca treba da raspiše izbore. Od dana raspisivanja izbora do njihovog održavanja mora da protekne najmanje 45 a najviše 60 dana. Teško je, međutim, proceniti kome bi najviše i zašto odgovarala prinudna uprava. Grad u blokadi ne odgovora nikome, ali ne treba tražiti mnogo racionalnosti u političkom životu, sve je od danas do sutra, kaže Đorđe Vuković. A tako, iz dana u dan, prinudna uprava, teoretski može da traje četiri meseca do izbora. Ograničeni smo zakonom, ali to opet zavisi od političke volje. Nama je sasvim svejedno kada će izbori biti. Kada god da se dese, mi očekujemo ubedljivu pobedu, veruje Jovičić ali ne želi da ulazi u spekulacije da li bi oni bili u decembru, kada se bira nova opštinska vlast na Voždovcu ili istovremeno kada i eventualni prevremeni republički izbori. Naprednjaci će proći bolje ako vežu izbore u Beogradu za republičke, čuli smo u DS-u. A i mi računamo na visok procenat glasova ako se usvoji naš zahtev da se gradonačelnik bira neposredno. Ipak, na najavu Dragana Đilasa da će DS podneti predlog republičkom parlamentu o izmenama Zakona o glavnom gradu, već je stigao odgovor od Igora Mirovića, novog ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave, da njegovo ministarstvo ne razmatra tu temu. Za promenu ovog zakona neophodan je što širi konsenzus, kaže Mirović a teško da će u republičkom parlamentu demokrate sakupiti većinu.

POSREDNO
Većina koju Đilas ima u Beogradu mogla je već da bude promenjena, ukazuje Đorđe Vuković. Nisam siguran da je u interesu SNS da ga u ovom trenutku ruši. Jednostavnije je da ga napadaju a ne preuzimaju odgovornost jer je pitanje sa kojim kadrovima bi vodili grad. Lakše im je da prave kampanje protiv njega dok je na poziciji gradonačelnika nego kada nema ozbiljnu vlast. A Đilasova nekadašnja pozicija uspešnog menadžera i graditelja ozbiljno je narušena smanjenjem sume novca koji dobija iz republičke kase.

Samo na osnovu izmena Zakona o porezu na dohodak građana, Beograd na godišnjem nivou gubi oko 20 odsto prihoda, što je oko 7,5 milijardi dinara, izračunali su za NIN u Skupštini grada. Zbog izmene zakonskih propisa, za budžet grada i gradskih opština planirano je oko tri milijarde dinara manje, jer su ukinute određene naknade, poput naknade za puteve ili protiv zagađivanja životne sredine, ali i lokalne komunalne takse. Krajem avgusta Đilas se bunio zbog odluke Mlađana Dinkića da Beogradu oduzme sredstva od poreza na iznajmljivanje nekretnina i poslovnog prostora i tvrdio da je to u suprotnosti sa Zakonom o rebalansu budžeta. Na godišnjem nivou to je milijardu dinara, što znači najmanje četiri obdaništa, jadao se Đilas kada mu je Ministarstvo finansija sa gradskog računa skinulo 240 miliona dinara iako je Zakon trebalo da stupi na snagu tek od Nove godine. Neočekivanim načinom, preko Tvitera, ubrzo je stigao odgovor od Dinkića: Đilas je ovde u pravu. Greška će biti ispravljena a novac vraćen.

Ono što će gradonačelnik sada morati da objašnjava jeste kako je, kako tvrdi Aleksandar Jovičić, dug Beograda narastao na 900 miliona evra. Sigurno će se ponavljati pitanja: koliko košta Most na Adi, kako je raspisan tender za Bus plus, šta je sa gradskim preduzećima, koliko puta mu se lično bogatstvo uvećalo od kada je u vrhu DS-a. Uporedo sa tim moraće da brani stranačke kadrove koji se smenjuju u sudnicama optuženi za korupciju, od bivšeg ministra Saše Dragina do bivšeg direktora Kolubare Nebojše Ćerana. I da otkriva ko mu radi o glavi na društvenim mrežama, gde se odbrojavaju dani i sati do najavljenog velikog događaja, obraćanja javnosti nepoznatih grupa građana.

Neće mu biti lako ni u sopstvenoj stranci. Koliko god da su učesnici posle Glavnog odbora u razgovoru za NIN govorili kako je sednica, posle dugo godina bila kritička i konstruktivna, u duhu starog DS-a iz vremena Zorana Đinđića, neko među njima je dojavio tabloidima da je tražena smena Đilasa i rukovodstva stranke. Bez obzira na to što je većina prisutnih izglasala njegov predlog da generalni sekretar stranke bude Aleksandar Šapić, poznatiji po incidentima nego po idejama, morao je da odsluša i kritiku Borisa Tadića na račun drugog njegovog izabranika, Balše Božovića, zbog, najblaže rečeno, neprimerenog nastupa u Skupštini. Sigurno je čuo i zahteve da stranka mora oštrije da istupa protiv vlasti i da sarađuje sa opozicijom.

Možda je prvi potez koji ukazuje da ih je razumeo najava da će sa Čedomirom Jovanovićem zajedno izaći na izbore na Voždovcu. Koliko god da, možda, očekuje da će u sledećoj vladi deliti vlast sa SNS-om, mora da zna da će mu Vučić uvek biti, pre svega, protivnik. Pa i ako se prihvati teza da je na mestu gradonačelnika opstao godinu dana zahvaljujući volji šefa naprednjaka i kalkulaciji da će mu jednoga dana Đilas biti potreban, ne znači da je DS jedini kandidat u eventualnom budućem političkom savezu.

Red onih koji se prijavljuju sve je duži, pa će tako i DSS, najveći kritičar politike naprednjaka, možda zaboraviti na Kosovo kada dobije parče vlasti. To parče od svog predsednika već godinu dana traže i odbornici SNS-a. Nakon što je tri puta izgubio trku za mesto gradonačelnika Beograda, a dva puta upravo od Đilasa, Aleksandar Vučić neće propustiti svaku priliku da ga oslabi što više može i pobedi što ubedljivije. U međuvremenu, kako kaže Đorđe Vuković, ključna politička borba se ne vodi između SNS i DS već između naprednjaka i socijalista. Ne treba zaboraviti da je inicijativa za smenu vlasti u Beogradu potekla od Dačića. Zahtev gradskog odbora naprednjaka je zapravo odgovor na tu inicijativu. Dačić je to sada izbacio u prvi plan jer mu treba događaj koji će ga održati kao važnog faktora. Ako u toj igri čekanja ko će i kada da ga smeni, Đilas uspe da opstane u stranci i u politici, biće to njegov najveći uspeh od kada je preuzeo Demokratsku stranku.