Odgovor na bojkot

Dva dana po okončanju poslednjeg briselskog susreta premijera Dačića i Tačija, koji je pojačan i prisustvom prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, Vlada Srbije donela je odluke o raspuštanju skupština opština Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok i imenovala novu opštinsku vlast. Imenovan je i takozvani Upravljački tim za uspostavljanje Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji. Smenjeni predsednici opština do odlaska ovog broja NIN-a u štampu o tome nisu zvanično obavešteni, ali nisu ni iznenađeni. Doduše, svi su očekivali da se raspuste skupštine opština Zvečan i Zubin Potok jer je tamošnjim vlastima istekao mandat, ali to ne može da bude formalan razlog za smenu vlasti u Mitrovici i Leposaviću. Jedan od smenjenih funkcionera, Dragiša Milović iz Zvečana, u svojoj prvoj reakciji je posumnjao da je ovaj potez Vlade Srbije možda jedan od zaključaka sa poslednjeg sastanka u Briselu. Drugi se pitaju hoće li se smene nastaviti i na drugim mestima, poput javnih preduzeća čiji su direktori zagovarali bojkot.

I kao što se svi slažu u tome da je odluka iz Beograda očekivana, tako se slažu i u tome da je politička. Naime, zbog odbijanja ovih opština da učestvuju na predstojećim lokalnim, kosovskim izborima, ovakav potez je logičan, kaže za NIN Oliver Ivanović, koji će na izbore 3. novembra izaći kao nosilac liste Srbija, demokratija, pravda: Ne mogu se trošiti budžetska sredstva na antikampanju i raditi u suprotnosti sa stavom Vlade Srbije, a očekivati da ostanete na vlasti. Ovo jeste politička odluka, a njome Vlada jasno pokazuje da je rešena da sprovede sporazum iz Brisela, pogotovo deo o izborima, koji je možda i najznačajniji. I republički poslanik Marko Jakšić ne sumnja da je odluka politička ali, kako tvrdi, i nezakonita: Skupštine opština Kosovska Mitrovica i Leposavić nisu mogle da budu raspuštene, zato što ne postoji niti jedan ispunjen uslov, kada je to po zakonu moguće. Ovim činom Vlada Srbije sama gasi svoje institucije, po naređenju Nemačke, to jest Angele Merkel, a mi se guramo ka Prištini. Zato, jedino bojkotom kosovskih izbora možemo to da sprečimo. To se nije dopalo državnom vrhu Srbije i sada sve rade da ne bi došlo do bojkota, ali oni više ovaj narod ne mogu prevariti.

KAMPANJA
Iako je ostalo još skoro dva meseca do izbora a kampanja zvanično još nije počela, izbori su jedna od glavnih tema. Mnogo su glasniji oni koji zagovaraju bojkot. Srbi sa severa većinom kažu da nemaju dovoljno informacija o svemu što se dešava oko izbora. Pedesetogodišnji Goran Marjanović iz Kosovske Mitrovice neće glasati, jer veruje da Srbima neće biti bolje ako prihvate kosovske institucije: Mi kao narod nismo normalni. Jer ko bi normalan verovao našim političarima, koji su promenili svoje mišljenje sto puta. Oni isti koji su urlali ovuda na predizbornim mitinzima da je svako izdajnik ko sarađuje sa Prištinom, sada pričaju kako nam je jedini spas da se utopimo u kosovsku državu. Neću da glasam na lokalnim izborima samo iz tog razloga što neću da me neko pravi budalom. Ništa ja nemam od toga ko će da bude na vlasti u opštini. Neka budu i Albanci, baš me briga. Meni je važno da školujem decu i da odu što dalje odavde, a ja ću da živim kako moram, jer odavno ne živimo onako kako želimo. Goran veruje i da Srbima južno od Ibra, koji su delimično prihvatili kosovske institucije, nije ništa bolje, osim što ih je, po njegovom mišljenju, Beograd potpuno zaboravio. A, Jasmini Stojić iz Gračanice smeta što se u Briselu samo pregovara o severu, dok se Srbi koji žive južno i ne pominju. Ona neće izaći na izbore, iako je glasala na prethodnim, kosovskim. Tad sam glasala i ništa nije bolje. Imamo Prištinu koja želi da nas asimiluje uz pomoć ovih naših predstavnika, koji samo za novac brinu. A, Beograd nas je otkačio i sad ja treba da slušam šta mi oni kažu. Neka ih je sve sramota, mada znam da za stid ne znaju.

Naravno, ima i onih koji će poslušati Beograd i koji misle da je važno da što više Srba glasa. Tako razmišlja Nenad Bojić iz Gračanice. Treba da glasamo i da izaberemo Srbe, a ne da nam vlast i na lokalu budu Albanci. Beograd se obavezao da će nam pomagati i dalje i ja verujem da je ovo najbolje rešenje i pravi put. Šta ćemo da dobijemo bojkotom? Ništa. Ali, na severu se stalno bune i pričaju kako oni opstaju od 99. godine. Pa, dobro to jeste tačno, ali više nemaju podršku Beograda i moraće i oni da dele sudbinu nas koji živimo južno od Ibra.

Lokalni političari procenjuju da na severu Kosova na izbore neće izaći više od 15 odsto Srba. Nada Milić očekuje veću izlaznost. Moramo da slušamo Vladu Srbije, jer drugu nemamo. Ne znači ako glasamo da smo priznali Prištinu. Dobro, možda ćemo morati da sarađujemo sa kosovskim institucijama, ali ja verujem da nas Beograd štiti i da će nastaviti. Znam da ima puno ovih što hoće da bojkotuju, a meni je nejasno kako misle da znaju bolje od Vlade? Pa nismo mi političari, mi smo samo običan narod i moramo da slušamo.

AMNESTIJA
Ipak, Srbi nisu poslušali Beograd da se formira jedinstvena srpska lista. Bilo je onih koji su se od početka suprotstavljali toj ideji, smatrajući da za tim nema potrebe, pogotovo za lokalne izbore. Na kraju će tu listu činiti uglavnom članovi SNS i SPS. Uprkos mnogim nedoumicama vezanim za izbore, poput pitanja kome će opštine sa severa biti odgovorne nakon izbora, da li Prištini ili Beogradu, najviše informacija je bilo oko izgleda glasačkih listića. Tako da se ponavlja priča da na bitna pitanja nema odgovora, dok se o manje bitnim stvarima raspravlja i po nekoliko nedelja.

Tako se zaboravio i stav zvaničnog Beograda da se sporazum iz Brisela, uključujući i izbore, neće sprovoditi ukoliko Priština ne usvoji zakon o amnestiji. Zakon još uvek nije izglasan u parlamentu u Prištini, mada je Ustavni sud Kosova ocenio da je u skladu sa kosovskim Ustavom, osim nekoliko spornih članova. To je jedan od razloga zašto Ivan iz Kosovske Mitrovice neće izaći na izbore: Ako glasamo, mi priznajemo Kosovo kao državu, priznajemo njihovu vladu i naše opštine će biti pod njihovom ingerencijom. NJima smeta čak i naziv Srbija na toj nekoj zajedničkoj listi, pa zamislite da li će im npr. smetati srpske zastave i slično. Da je kosovsko društvo razvijeno i da zaista želi Srbe ovde, pa uhapsili bi bar jednog odgovornog za zločine nad nama, a oni ih uporno negiraju. E, zato ja neću na izbore i verovatno ću napustiti svoj rodni grad, jer mi je jasno da ćemo ili biti pod Prištinom ili nema života.

Podsetimo da je premijer Ivica Dačić kazao da bez zakona o amnestiji ne može biti ni sprovođenja Briselskog sporazuma i da je na terenu sproveden do kraja samo deo sporazuma koji se tiče integrisanog upravljanja prelazima Jarinje i Brnjak. Još uvek nisu rasformirani sudovi koji rade u srpskom pravosudnom sistemu, niti su primljeni radnici MUP-a u Kosovsku policijsku službu. Govori se da će to biti sprovedeno do kraja septembra, a neka od glavnih pitanja, kao što je imovina, izgleda da će sačekati novembarske izbore. Zbog toga Marko Jakšić Briselski sporazum doživljava kao najveću nacionalnu izdaju: Ne znamo ni šta su se ranije dogovorili, kao što ni sad ne znamo šta znači da su postigli dogovor o energetici. Znamo da je Srbija dozvolila pozivni broj za Kosovo, uporno pričajući kako se ne odriče dela teritorije. Sve je podređeno tome da se ispune zahtevi tuđih država, nadajući se nekakvom virtuelnom datumu za početak pregovora o ulasku u EU. Mesecima se priča samo o izborima, dok se druge stvari dogovaraju i Srbi ostavljaju na milost i nemilost Prištini.

I dok se očekuju predizborni plakati, mitinzi i još jača antikampanja, nakon odluke Vlade Srbije da raspusti četiri skupštine opština, sve više građana razmišlja o tome hoće li biti izloženi pritiscima ako su za bojkot izbora, što je stav suprotan od Vladinog. Od toga strahuju naročito oni koji rade u budžetskim institucijama. Zasad ovakvih pritisaka nema i sve deluje mirno. Iskustvo uči da je mir na Kosovu često prividan i neretko uvod u burna dešavanja.