Paori

U doba našeg samoupravnog socijalizma seljaci su `najradije zvani zemljoradnicima ili poljoprivrednicima, približavajući ih time klasičnim fabričkim i sličnim radnicima, težacima na zemlji, njivi, dakle onima koji su svojim radom ipak nekako bliski industrijskom proletarijatu.
Marks i Lenjin su pokušavali da zemljoradnike bezemljaše približe pojmu radnika, ali tako da im ne priznaju izvornu revolucionarnost, budući da su vezani za zemlju koju iznajmljuju, te time otupljuju neku mogućnu revolucionarnost, izvornu u proletera. Jer, kako su to klasici marksizma formulisali u Komunističkom manifestu (1848), nemaju šta da izgube osim svojih okova.

Istoričari naše leksike ustanovili su da se tuđica paor po svemu sudeći prvi put pojavila u jednom zvaničnom spisu Srpske opštine u Budimu 1708. godine. Ona je već tada bila iskvareni ili opreznije rečeno adaptirani oblik nemačke reči Bauer seljak, ali onako kako je naš živalj čuo od Švaba doseljenika u ove krajeve da slovo b izgovaraju bliže glasu p, te je rođena reč paor. Nemačka reč Bauer nastala je skraćenjem stare nemačke reči Mitbuerger koja je najbliža našoj reči sugrađanin, a ne suseljanin, jer je reč o seljacima. Ali reči nastaju u krilu jednog naroda spontano, bez etimoloških i drugih lingvističkih predznanja, kad neka nova pojava dođe na dnevni red da se stvori, skuje ili pozajmi neka nova reč za nju.

U to vreme postojala je danas arhaična reč zemljodelci, a danas se kao sinonimi reči paor navode reči - ratar, zemljoradnik, poljoprivrednik i seljak. Ali se uvek valja setiti velikog francuskog stiliste Flobera koji je rekao da pravih sinonima zapravo nema.