Betoniranje Nišave

Otkako sam sproveo etničko čišćenje stršljena iz Vidova, evo, po treći put, se na mene atentat pokušava. A činilo mi se da sam ih sve uništio, da sam ih zatro. Ali, uvek, pretekne, ostane živ, bar, jedan osvetnik, a osveta ne zastareva. Uostalom, stara je srpska izreka: Ko se ne osveti, taj se ne posveti, pa sam, eto, i dalje na meti stršljena... Eej, da mi se atentator zavuče u spavaće gaće, i, za zadnju ložu me cakno, baš, za staru fudbalsku povredu još iz mladosti. Da, zvali su me DŽordž Best. Ali, Best koji čita Aristotela, i, što da ne kažem; bio sam kralj malog fudbala na terenima kod Devete beogradske gimnazije. Dolazila nam u goste i čuvena splitska Dalma, ali nije se na Novom Beogradu malog fudbala naigrala...

Toga se setim uoči utakmice sa Hrvatima i nisam hteo da gledam ove Mihajlovićeve devojčice u kopačkama. A zvalo me društvance iz Mokre da pred Javnim servisom glumimo mazohiste. Tu sramnu ponudu sam odbio i zapucao peške za Vidovo. I, tačno u devet i pet minuta atentator me u butinu ustrelio.

Sedim na krevetu, zadnja loža mi otiče. Šta da radim? Ako pođem peške do Bele Palanke može, ne daj bože, biti kasno. A ne umire mi se, bre, tako glupo! Čuj, suvoplaninski mesija umro od stršljena!
Zovem brata Dragišu i on dođe volvićem iz Mokre te sletimo u belopalanački Dom zdravlja, primim injekciju, pa ajd, za kaznu da gledam utakmicu. Stignemo, baš, kad je Mandžukić pobegao orlićima i dao gol.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, ne sačeka kraj srpske sramote, pa kaže: Srbi ga uvek, naivno, prime, mislim, ne samo u fudbalu, već, i na pozornici istorije i to kroz vekove. Naivni i tvrdoglavi, to ste vi! A, evo, i ti; da si pristao da gledaš ovu sramnu utakmicu, možda bi u Mokri i zanoćio, i, stršljen te ne bi ujeo! Moraš nekad da slušaš druge! I kralj Aleksandar nije hteo da nosi pancir u Marselju, baš kao i Đinđić u Beogradu. A da su nosili pancire istorija Srbije izgledala bi, možda, mnogo drugojačije.
Kad sam javio Bilji u Bgd. da me ujeo stršljen, Saška je rekla: Eto, ne samo iguman Serafim i Toma upravnik, već su i stršljeni rešili da te iz Vidova proteraju...

A Miloš Žera, vlasnik Starog fijakera mi javlja da grčka firma Aktor upravo betonira Nišavu bacajući u nju beton koji ne odgovara standardu za izgradnju mostova i prilaznica na Koridoru 10. Bajdvej, Žera mi kaže da u Beloj Palanci ne radi ni prečišćivač otpadnih voda pa se Mokranska reka uliva u Nišavu, sva štrokava... Ekološka patrola je obaveštena, sada treba da se oglasi država.
Zadremam na podnevnom suncu u ligeštulu, pored Vidovog hrama, a moja Crna dolazi da me, ovako, teši: Tebi bi odgovaralo da Grci betoniraju i Sićevačku klisuru, pa da od belopalanačke kotline, opet, nastane Crveno more koje je, onomad, Mojsije pregazio kod biblijskog Pairota, hoću reći, Pirota. Kapiraš!? Moraš i najveću nesreću da gledaš sa lepše strane...