Samo savez stranku spasava

Zapljusnut vestima o stranačkom pregrupisavanju, čovek bi mogao pomisliti da je višemesečna rekonstrukcija Vlade bila toliko uspešna da je njen svetli primer povukao i rekonstrukciju čitave političke scene.
Postoje, međutim i druga tumačenja uzroka velikog spremanja u kome još niko nije definitivno počišćen, a najveća opasnost preti poslednjim ostacima političkih principa. Jedno od objašnjenja je cinično, što nije razlog za potpuno odbacivanje. A prema njemu, vlast je, suočena sa težinom stanja zemlje zahvaćene rakom u poodmakloj fazi (A. Vučić) odlučila da veliki problem reši - stvaranjem novog. Pa je, po receptu starih majstora, i pre nego što su nove ministarske zvezde udahnule dovoljno vazduha za objašnjenje suštine spasilačkih mera, stvorila uslove za otvaranje beogradskog fronta.

Nisu zanemarljivi ni argumenti za tezu da je novi front deo bojnog polja na kome Ivica Dačić i Aleksandar Vučić već mesecima imaju daleko življe okršaje od svih borbenih dejstava na relaciji vlast-opozicija. Jer, teško da bi silni vapaji sinekura gladnih naprednjaka mogli učiniti realnom priču o obračunu sa Draganom Đilasom, da nije bilo Dačićeve odluke da preseljenjem socijaliste Aleksandra Antića sa pozicije predsednika Skupštine grada, na mesto ministra saobraćaja, na tanak led dovede gradsku vlast. Što možda i nije previše obradovalo Vučića, koji je tu temu godinu dana uspešno izbegavao.

DOSOVANJE
Čime je god najava bitke za Beograd uslovljena, efekat je isti: Dačićeva tvrdnja da je Đilas na putu da postane pluskvamperfekat izazvala je lančanu reakciju u kojoj se, što grupno, što pojedinačno, traži spas od davljenja u maloj bari punoj krokodila. Pa tako Čedomir Jovanović inicira dogovore protumačene kao stvaranje novog DOS-a, usled čega i nema vremena da se oprašta od saradnika koji sreću traže u novom jatu (Zoran Ostojić u Beogradskoj inicijativi). Mlađan Dinkić igra na više frontova - u Vojvodini paktira sa Bojanom Pajtićem, u Beogradu formira građanski pokret (pomenutu Beogradsku inicijativu) ali ne odustaje ni od oprobanog patenta jednom nogom u vlasti, drugom u opoziciji, nastavljajući da neguje veze sa arapskim svetom u svojstvu zamenika Aleksandra Vučića - onog istog u kome je Vuk Drašković prepoznao apostola Pavla. Demokratska stranka nastavlja da vri, uz nesebičnu pomoć tabloida. Vuk Jeremić, doskorašnji predsednik sveta najavljuje povratak u Skupštinu u svojstvu nezavisnog poslanika.

Čak i radikali, poluupokojeni nezgodnim sudarom sa izbornim cenzusom, pomalo mrduckaju, sve nadajući se da bi presuda Vojislavu Šešelju mogla biti donesena 30. oktobra. A to bi moglo dovesti do povratka haškog vojvode u Beograd pre izbora - kojih god. Sigurni su, zasad, izbori u Vrbasu (13. oktobra) i na Voždovcu (krajem novembra ili početkom decembra). U utorak, kada je NIN odlazio u štampu, mogućnost održavanja izbora u Beogradu još je bila u zoni spekulacija - ali sa ogromnom izvesnošću. Sudeći po izjavi Zorana Babića, šefa poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Srbije, konačna odluka o sudbini beogradske vlasti samo osam dana pre krajnjeg termina za održavanje sednice Skupštine Beograda (25. septembar), nije postojala. Babić je saopštio da treba sačekati 20. septembar, kada ističe rok za zakazivanje sednice. Gledanje u pasulj nije pominjao, ali je objasnio da će, ukoliko ne bude te sednice, to biti znak da većine u Beogradu nema i da je gradonačelnik Đilas izgubio legalitet i legitimitet. Istovremeno, zamenik predsednika Skupštine grada, funkcioner DS-a Zoran Alimpić najavio je da će sednicu zakazati za 24. septembar, ali nije mogao da kaže ništa preciznije sem da se nada da će socijalisti, koalicioni partner DS-a na gradskom nivou, predložiti kandidata za funkciju sa koje je otišao Antić. U slučaju da inicijativa za smenu Đilasa bude pokrenuta DS će prema najavi Bojana Pajtića pozvati građane na miran protest. Preko nezvaničnih izvora, socijalisti su poručivali da su vanredni izbori neizbežni u svakoj varijanti, samo se, u zavisnosti od primene metoda rušenja Đilasa, razlikuje termin njihovog održavanja.

IZBORI
Jedna od varijanti podrazumeva prekomponovanje vlasti, ali sa unapred postignutim dogovorom da SNS i SPS sa DSS-om gradom upravljaju šest meseci, posle čega bi bili raspisani izbori. Prema drugoj varijanti, socijalisti ne bi predložili Antićevog naslednika, pa sednica ne bi bila održana, a vlada bi uvela privremene mere - što bi, po nekim tumačenjima, dovelo do izbora početkom februara.

U odlučivanju o rušenju beogradske vlasti značajan faktor moglo bi biti i eventualno raspisivanje prevremenih republičkih izbora. Temeljna računica trebalo bi da pokaže šta kome više odgovara - istovremeno održavanje i jednih i drugih izbora, ili varijanta u kojoj bi beogradski izbori bili test za republičko odmeravanje snaga. Nije beznačajan problem ni činjenica da je Vučić jasno rekao da mu ne pada na pamet preuzimanje vlasti bez izbora. Bez obzira na sve tabloidno provlačenje Đilasa kroz blato, to ne bi lepo izgledalo, naročito u svetlu činjenice da je na prošlogodišnjim izborima Đilas na čelu liste Izbor za bolji Beograd osvojio 295.833 glasa, dok je lista Pokrenimo Beograd - Tomislav Nikolić imala skoro 80.000 glasova manje (216.271 glas). Naprednjaci potežu kontraargument iz Zemuna gde je u junu ove godine na lokalnim izborima ta stranka osvojila oko 29.000 glasova, a demokrate svega nešto više od 5.000. Godinu dana ranije, razlika nije bila tako drastična - naprednjaci su imali oko tri hiljade glasova više od demokrata.

Analitičari su se poslednjih dana listom izjasnili protiv promene vlasti bez izbora, a Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, veruje da bi takva reakcija mogla biti delotvorna s obzirom na to da političari žive od rejtinga. Tendencija stalnog prekomponovanja vlasti saglasno onome što je slučajno stvoreno na republičkom nivou u priličnoj meri obesmišljava izbore, kaže Stojiljković koji vidi samo jedno rešenje za taj cirkus, a to je personalizovani proporcionalni sistem, gde bi se sto gradskih odbornika dobilo na sto malih izbora, na kojima svako od kandidata ima ime i prezime. I sve to uz diferencirani cenzus za koalicije.
Vučić je dovoljno sujetan da ne bi pogazio reč upuštanjem u preuzimanje vlasti bez izbora, veruje i Cvijetin Milivojević iz agencije Pragma.

Za njega bi časnije bilo da Đilas podnese ostavku pre 25. septembra i tako sam izazove izbore, na kojima bi pristojno prošao, jer su Beograđani navikli da glasaju za DS, pa makar od stranke ostala samo ljuštura. Milivojević podseća da bi za prekomponovanje bilo potrebno imati kandidata iz redova sadašnjih odbornika, a naprednjaci uverljivog u tim klupama nemaju. Tabloidi tvrde da su kandidati za gradonačelnike Nebojša Stefanović (SNS), Aleksandar Antić (SPS), Aleksandar Popović (DSS) i opet Đilas (DS), ali Milivojević misli da SNS nema nikog ko bi u ovom trenutku mogao da zvuči i zveči. Medijskim inženjeringom, prema njegovom mišljenju, moguće je napraviti kandidata za dva-tri meseca, ali se postavlja pitanje - šta onda? Da li bi neki marketinški obrađen naprednjak bio u stanju da otvori neku fabriku ili oživi Rakovicu, u kojoj su nekad ljudi radili u tri smene? Loša vladavina krnjila bi rejting i samog Vučića, a ni angažovanje vanstranačke ličnosti ne bi bilo idealno, s obzirom na nezadovoljstvo dela naprednjačkih aktivista zbog dovođenja nezavisnih stručnjaka u vladu, čime im je, praktično - udaren šamar.

SINERGIJA
Ako ni obožavanom Vučiću nije lako, čemu ostali da se nadaju? Za razliku od neprijatne pretnje republičkih izbora, beogradski front Dačiću je dobrodošao za prijateljsku komunikaciju sa Vučićem. Opozicija, uključujući čak i DSS, našla je povod da građane obavesti da je živa.
Medijska komunikacija LDP-a i pozvanih potencijalnih partnera - DS-a, Nove stranke Zorana Živkovića, neregistrovane partije Dušana Petrovića, Vesne Pešić i drugih neimenovanih javnih ličnosti rezultirala je načelnim prihvatanjem razgovora, uz ogradu da je potrebno znati o čemu se oni vode. Živković je rekao da nije zainteresovan za predizborne koalicije, a Vesna Pešić je, objasnivši da se neće politički angažovati, pozvala Jovanovića i Đilasa da prodaju firme ako žele da se bave politikom. Đilas je odgovorio pozitivno (hoću, samo dok nađem kupca) dok je Jovanović takvu mogućnost odbacio (nije sramota raditi, nego je sramota krasti).

U komentarima Jovanovićeve ideje pojavila se ocena da bi stranke prvo trebalo da konsoliduju sopstvene redove, pa da misle o udruživanju, mišljenje da recept primenjivan u Miloševićevo vreme danas ne može biti efikasan, sumnje u sinergijski efekat potencijalnog udruživanja LDP i DS (naslonjene na činjenicu da pad rejtinga DS-a nije doveo do porasta rejtinga LDP-a), ali i podsećanje da su stranke koje nisu ulazile u saveze bile kažnjavane na izborima. LDP i DS mogu da imaju saradnju u zahtevima za demokratizaciju i modernizaciju, ali DS treba da kaže šta misli o velikoj brzini LDP-a o pitanju Kosova i ekonomskih reformi, koliko je sve to prihvatljivo za levocentrični DS, kaže Stojiljković koji veruje da je moguć samo taktički dogovor, uz nekoliko operativnih prioriteta i obećanje da će dve stranke, uz sve razlike, biti u korektnim međusobnim odnosima.

Ako sam razumeo LDP, oni bi da prave novi DOS u kome bi lideri takozvanih demokratskih stranaka koji su sada u opoziciji da se udruže kako bi srušili fiktivnu ličnost koja personalizuje vlast, kaže Milivojević koji u takvom, pragmatičnom nastupu, ipak vidi brojne nedostatke. Nema, uveren je on, fiktivne kritične mase ljudi koji su identifikovali neku ličnost kao personalizaciju režima, za šta je zaslužna sama opozicija. Kao ključni događaj on navodi tragikomično skupštinsko glasanje o rezoluciji na osnovu koje je potpisan Briselski sporazum, kada su poslanici LDP-a i DS-a apriori podržali tekst koji je mogao biti i drugačiji da su Dačić i Vučić malo sačekali. Glasači DS-a su, veruje, tada mogli doći do logičnog zaključka da treba da glasaju za Vučića jer on radi sve ono što bi radio DS, samo efikasnije. Uz čuđenje što se u ekipi pozvanoj da ruši režim našla i Petrovićeva stranka koja važi kao kandidat za saradnju sa vladom, Milivojević ocenjuje da je šlag na tortu činjenica da bi se Đilas, da je želeo da pravi opozicionu stranku, povukao s mesta gradonačelnika, pošto je jasno da mu opstanak zavisi isključivo od Vučićeve volje. Kao najteže, ipak, navodi pitanje - u čemu je potencijalni novi savez oponent Vučiću, nakon njegove promene stava o Kosovu i usmeravanja ka Evropi?

RECEPT
Te velike teme, po običaju, izbegava Dinkić, koji ima novi recept. U bitku protiv beogradskog cenzusa, nepobedivog u prošloj rundi, uključiće se uvijen u oblandu Beogradske inicijative, koja, sudeći po sastavu i nastupu, puca na isto biračko telo kao i DS i LDP.
Činjenica da se sa Pajtićem dogovorio o zajednički nastup u Vrbasu, dovela je do tumačenja o zajedničkom rušenju Đilasa, što on demantuje.

Milivojević veruje da je u ovoj fazi reč o Vrbasu, ali upozorava na mogućnost kasnijeg proširenja tog eksperimenta. Pajtić, koji je uspeo da sačuva veći deo vlasti osvojene na prošlim izborima, sem Novog Sada, u bližoj budućnosti mogao bi da razmišlja o posebnoj stranci u Vojvodini koja bi bila u konfederalnom odnosu sa DS-om na republičkom nivou, ocenjuje Milivojević. Dinkićevo ponašanje Stojiljkovića podseća na manir devojke koja očijuka sa svima, a zapravo diže cenu za onoga koji je najviše interesuje.

U aktuelnim kalkulacijama, čini se, najmanje se vodi računa o mogućnosti da svima cena bude na silaznoj putanji. Jer, prema podacima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u odnosu na 2006. i 2009. zainteresovanost za politiku i angažovanost građana opada. Istraživanje rađeno u februaru pokazalo je da je tek svaki četvrti građanin zainteresovan za politiku, dok samo 11 posto građana veruje da poslanici u Skupštini Srbije zastupaju interese običnih građana.