Seksualno prevaspitavanje

Kao pilot projekat, samo u 10 škola i ne za mlađe od 16 godina, u Vojvodini je kao izborni predmet uvedeno seksualno vaspitanje! Društvene mreže su se usijale ko to ima interes da tuđoj deci priča o seksu. Naravno, oglasile su se i Dveri sve sa namerom da samo na njima znan način sačuvaju moral, postavivši pitanje - ko nameće novi udar na porodicu i ulazak promocije homoseksualizma maloletnim licima u školske udžbenike. Nekako su od 187 strana udžbenika, u kom se mogu naći teme o planiranju porodice, abortusu, kontracepciji, bulimiji, anoreksiji, HIV-u, blizancima i sterilitetu, uočili samo te dve koje se odnose na homoseksualizam. A da je sve to na granici globalnog raspada vrednosti, potkrepljeno je snimkom sa nemačke televizije u kome se iznosi podatak da je nekoliko učenika šestog razreda dobilo fras na časovima seksualnog vaspitanja kada su im pokazane fotografije genitalija. I onda je iz činjenice da adolescenti ne znaju kako izgleda ljudsko telo izvučen zaključak da nikako ne bi trebalo ni da saznaju.

Već to bi bilo dovoljno da se upitamo kome je u ovoj zemlji sve potrebno obrazovanje iz reproduktivnog zdravlja, sa naglaskom na zdravlju, da nemamo daleko veći problem statistiku. Ona nedvosmisleno upozorava da je poslednji trenutak da se sistemski posvetimo deci i to daleko mlađoj od pomenutih 16 godina, jer se granica seksualnosti pomerila, tako da su tokom prošle godine zabeleženi abortusi i u uzrastu od 12 godina. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji se godišnje izvrši oko 20.000 abortusa, nezvanično (ako uračunamo i privatne ordinacije) taj broj je daleko veći i dostiže 150.000. Kada su u pitanju maloletnice, imamo 20 abortusa godišnje na 1.000 devojaka. Uz to su veoma pojačane polne bolesti, posebno hlamidija koja ne daje simptome, ali dovodi do steriliteta, kao i virusna oboljenja koja su uzrok raka grlića materice. Zbog toga nas tek čekaju posledice jer već sada je u Srbiji svaki šesti bračni par neplodan.

Pa, deluje da nam se porodica već raspada i da je teško održiva teza da će edukacija samo pogoršati situaciju. Međutim, problem je čemu služi edukacija koja je usmerena ka zaštiti, objašnjenju menstrualnog ciklusa i opasnosti od prenosivih bolesti, kada je u pilot projektu obuhvaćen starosni uzrast u kom je većina već seksualno aktivna. Deo koji se odnosi na razlike među polovima ili načine uspostavljanja veze je svakako dobrodošao srednjoškolcima, ali neko je zaboravio da krene od pčela i azbuke. I po svemu sudeći će nastaviti da zaboravlja, jer nam iz Ministarstva prosvete stiže pojašnjenje da će se raditi na tome da se seksualno vaspitanje sledeće godine uvede u sve srednje škole i to po ugledu na hrvatski model, ali ne i u osnovne, mada u Hrvatskoj sve počinje već u prvom osnovne kroz zdravstveno vaspitanje.

SAZREVANJE
Na pitanje da li je kasno da se tada počne, psiholog Radmila Grujičić odgovara: Granica sazrevanja se sve više pomera ka mlađem uzrastu, a deca se suočavaju sa dva problema. Usled krize i situacije u kojoj svi živimo roditelji su prinuđeni da po ceo dan rade, nekada i po tri posla, i nemaju vremena da se na adekvatan način posvete vaspitanju. S druge strane, na vaspitanje sve više utiču rijalitiji i potpuno neprihvatljivi sadržaji koji se emituju čak i u podne na televizijama. Na taj način se često izopačeni odnosi deci nameću kao normala. Zbog toga je veoma potrebna edukacija, i to edukacija koju će pružati škola sa roditeljima kao saradnicima, ali mi uvek problem pokušavamo da rešimo kada je već kasno. Stiče se utisak da onaj ko sedi u Nemanjinoj i ko smišlja programe i planove nikada nije ušao u školu i nikada nije video situaciju na terenu.

Sa tim se slaže i dr Katarina Sedlecki, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnica Republičkog centra za planiranje porodice. U više navrata je upozoravala da se situacija menja i da istraživanja jasno pokazuju da je 1964. godine bilo 2,2 odsto seksualno aktivnih devojaka u uzrastu od 16 do 17 godina, u 2000. godini ih je bilo više od četvrtine, a prema rezultatima istraživanja iz 2006. godine, u seksualne odnose je stupilo čak 29 odsto mladih uzrasta od 15 do 19 godina. I da se najčešće ginekologu obraćaju prvi put kada su već postali seksualno aktivni i kada je u tri petine slučajeva već nastupio problem. Zbog toga za naš list kaže: Edukacija za bezbedno seksualno ponašanje i razvoj zdrave seksualnosti treba da počne od rođenja. Škola ne treba jedina da učestvuje u edukaciji, mada je sistemsko rešavanje tog pitanja veoma važno, o čemu svedoče primeri iz drugih zemalja, a najbolje iz Finske. Važni su i roditelji, socijalno okruženje i društvo u celini. Svetska zdravstvena organizacija je izradila Standarde seksualne edukacije za region Evrope i trebalo bi ga pročitati na njihovom sajtu.

Mnoge zemlje u Evropi uvele su predmet seksualno vaspitanje još pedesetih godina prošlog veka. Britanija nije, pa je zajedno sa Srbijom prednjačila u broju maloletničkih abortusa, ali je konačno donela odluku sada se seksualno vaspitanje uči od prvog razreda osnovne škole. Zašto bi kaskala za Danskom u kojoj je obrazovni sistem toliko razrađen da već 20 godina nisu imali nijedan maloletnički abortus. Međutim, Srbija je zajedno sa Rumunijom odlučila da neguje poražavajuću statistiku, a koliko je roditeljska, internet ili medijska edukacija pomogla najbolje svedoči ispitivanje koje je Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport sproveo uoči pilot projekta.

Pokazalo se da je znanje o reproduktivnom zdravlju na poražavajućem nivou kod učenika prvih razreda srednje škole. Od 27 pitanja na testu, učenici su u proseku znali odgovor na devet, a nijedan nije znao više od 22 odgovora. Nisu znali da kondomi štite i od trudnoće i od infekcija, koliko traje menstrualni ciklus, koje su polno prenosive bolesti i da abortus može biti štetan po zdravlje. Na pitanje šta koriste kao zaštitu, najveći procenat odgovora je bio kondom, pa ništa, pa pilula za jutro posle.

Da se radi o ozbiljnom problemu konstatovalo je i Ministarstvo zdravlja koje je uputilo predlog Ministarstvu prosvete da se već od prvog razreda u škole uvede zdravstveno vaspitanje, u okviru kojeg bi seksualno obrazovanje bilo samo jedan segment, a ostali bi se ticali nasilja, narkomanije i svih srodnih problem koje imamo. Ministarstvo prosvete je predlog dostavilo Zavodu za unapređivanje obrazovanja i tu se stalo. Utvrđeno je da su učenici već preopterećeni i da ih ne možemo izložiti još jednom predmetu, već da je edukacija moguća samo kroz postojeće. Recimo, već postoje predavanja iz humanizacije odnosa među polovima, ali su ona vezana za časove razrednog starešine.

OSNOVCI
Da li je to dovoljno? Pokazalo se da nije, kaže Radmila Grujičić i dodaje: Potrebno je da se predmet koncipira na osnovu statistike koju dobijamo iz klinika. Ginekolozi i infektolozi su ti koji u praksi prate kada se koji problem pojavljuje i na osnovu njihovih zapažanja bi trebalo procenjivati u kom uzrastu bi koje teme trebalo obraditi u školi. Tačno je da su učenici preopterećeni, da se umesto u dve radi u tri smene, ali bi trebalo reformisati ceo školski sistem, postaviti kao na Zapadu nekoliko obaveznih predmeta, a da svi ostali budu izborni. Mogli bi da se uče i u ciklusima, recimo: tri meseca seksualno vaspitanje, tri meseca prevencija nasilja ili narkomanije...

Svakako bi to bilo bolje od mogućnosti da se na sedam časova dnevno osnovcima doda i osmi ili da se jedan tako osetljivi problem kao što je seksualno obrazovanje uvrsti u druge predmete. Pre svega zbog nastavnog kadra. Mnogi su iz škola izašli i izlaze sa traumama sećajući se nekog profesora iz matematike ili geografije kojiž ih je kinjio i to na nivou brojki ili geografske širine, što je ipak podnošljivije nego kada se događa na nivou seksualnosti u uzrastu kada hormoni tek prorade.