Kap vode iz pustinje

Čekajući povoljan kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbija će već u narednim nedeljama da se zaduži za milijardu dolara emitovanjem evroobveznica i to po kamatnoj stopi barem tri puta većoj od one koju za arapski kredit najavljuje prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić. Tako se novi ministar finansija Lazar Krstić našao u gotovo identičnoj situaciji kao i njegov prethodnik Mlađan Dinkić pre godinu dana - nasledio je relativno praznu kasu i potrebu da se dalje zadužuje, a razlika je samo u tome što će nam kamate na kredite biti veće i što je u međuvremenu javni dug uvećan za više od 20 odsto, na 19,15 milijardi evra. Drugim rečima, izgubili smo godinu dana, a startna pozicija nije ni nulta, nego malo gora.

Srbiji je za poslednja četiri meseca u ovoj godini potrebno milijardu i po evra za otplatu javnog duga i pokriće budžetskog deficita. Rebalansom budžeta planirano je da se ove godine država zaduži ukupno za 2,5 milijardi dolara emisijom evroobveznica, a do sada je povučeno 1,5 milijardi u februaru, rečeno je NIN-u u Ministarstvu finansija, u kome ne žele da preciziraju kada će tačno emitovati novu milijardu dolara obveznica, tvrdeći da pomno prate dešavanja na globalnom finansijskom tržištu i čekaju najpovoljnije uslove za to. U svakom slučaju, očekuje se da to bude vrlo brzo, već u narednim nedeljama.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, navodi da su trenutno depoziti države svega oko 500 miliona evra, što je kritičan nivo, pa je zaduživanje na stranom tržištu urgentno. Kamatne stope sada nisu najpovoljnije ne samo zbog rizika zemlje već i zbog trenda povlačenja kapitala sa tržišta u razvoju, pa je verovatno da će Srbija sada prodati evroobveznice sa kamatom od 7-7,5 odsto.

To su jako nepovoljne stope, višestruko veće od našeg privrednog rasta koji će biti do dva odsto. To je na dugi rok neodrživo iz dva razloga. Prvi je taj što će kreditori vremenom prestati da kupuju naše obveznice, pa više nećemo ni moći da se zadužimo, a drugi predstavljaju troškovi kamata, koji će toliko da narastu da će suzbiti sve druge rashode budžeta. Neće ostati novca za investicije, kapitalne rashode, a na kraju ni za plate i penzije, objašnjava Vučković, napominjući da Srbija još nije došla do trenutka kada više nema gde da se zaduži, ali se taj levak opasno sužava.

I Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, veruje da će kamate biti nepovoljnije od pet odsto za februarske evroobveznice, ali smatra da će nijanse u procentima između šest i sedam ili više odsto jasno govoriti o percepciji investitora. To će nam pokazati da li je jači signal rekonstrukcija Vlade, što bi značilo nešto niže kamate, ili su novi izbori jači signal, tvrdi Pitić, dodajući da na kamate budućih kredita utiče i percepcija investitora o političkim pitanjima, kao što su izbori na Kosovu, početak pregovora sa EU itd. Kao loš znak vidi to da se država trenutno na međunarodnom tržištu zadužuje po višim kamatama od nekih boljih kompanija u zemlji, što je svojevrsni alarm za državu.

SENKA
Planirano zaduživanje države na međunarodnom tržištu pod visokim kamatama, slučajno ili ne, ostalo je u senci najavljenog kredita iz Emirata od dve-tri milijarde dolara, koji bi trebalo da stigne do kraja godine. Vučić je prethodnih dana najavio da se radi o povoljnom kreditu, gotovo poklonu, na 20-30 godina, sa kamatom ispod 2,5 odsto, što je daleko povoljnije nego što nude EBRD, EIB ili Svetska banka. Iako dogovor o arapskom kreditu još nije postignut, novac je u javnosti takoreći potrošen- na krpljenje budžetskih rupa, prevremenu otplatu dela nepovoljnih kredita i na upumpavanje novca u privredu. Oprezu nas nisu naučila ni ranija slična obećanja - o donatorskoj konferenciji za vreme Đinđićeve vlade, ni obećani ruski krediti, ni često duge procedure za realizaciju ovakvih kredita.

I u Ministarstvu finansija za NIN potvrđuju da postoji velika šansa da se Srbiji odobri ovaj vid kreditne podrške od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, a najavljuju da bi dobar deo tih sredstava bio iskorišćen za restrukturiranje javnog duga u cilju smanjivanja troškova kamata u srednjoročnom periodu.

Takvu vrstu prepakivanja javnog duga, refinansiranjem ranije uzetih skupih kredita, čime bi se bitno smanjili troškovi kamata, koje prete da pojedu budžete u narednim godinama, većina ekonomista pozdravlja. Tim pre što Srbiju u narednim godinama čeka dramatičan rast troškova za kamate, za koje će samo ove godine morati da se iskešira više od 90 milijardi dinara ili oko 800 miliona evra. Kamate će, ako se ništa ne preduzme, u 2014. pojesti čak 1,1 milijardu evra, u 2015. oko 1,2 milijarde evra, dok bi u 2016. narasle na blizu dve milijarde evra.
Uz moguće prepakivanje duga, troškovi za kamate bi u 2014. godini mogli da ostanu na ovogodišnjem nivou, a u 2015. da padnu na 70 milijardi dinara. Ovakav scenario bi ostavio prostor za postepeno obaranje budžetskog deficit i umanjio opasnost od preteće krize javnog duga, na koju Fiskalni savet već nekoliko godina upozorava.

Zato Vučković eventualno uzimanje novog kredita od UAE vidi kao nužno zlo i iznuđen potez, odnosno posledicu činjenice da nismo konsolidovali javne finansije.
Evidentno je da ni sledeće godine nećemo izbeći ozbiljan deficit budžeta. Postoji mogućnost da se zadužujemo na kašičicu, na domaćem tržištu, kao što smo i do sada činili, ili na kašiku, na međunarodnom tržištu, a ovo sa Emiraćanima bi bilo na kutlaču, ali sa bitno nižim kamatama. Problem je u tome što ni to zaduženje zajedno sa eventualnom prodajom Telekoma, nije dovoljno da se pokrije deficit za celu 2014. Dakle, opet ćemo u drugoj polovini 2014. morati da se zadužujemo, jer su postavljeni temelji za to, tvrdi Vučković i upozorava da će novi krediti podići javni dug na 70 odsto BDP-a, što nije presudno bitno, ako se reše neki problemi poput smanjenja troškova kamata.

SKEPSA
Da bi otplata skupih kredita jeftinijim bio dobar potez, smatra i Pitić, koji veruje da međudržavni aranžmani mogu da donesu niz pogodnosti. Skepsu oko mogućih političkih i ekonomskih uslova za Srbiju, koji bi se mogli kriti iza povoljnog kredita Emirata i dilemu zašto bi nam šeik Muhamed davao povoljne zajmove, Pitić objašnjava sve češćom potrebom pojedinih država da optimizuju višak sredstava. Tako Kina ulaže u američke hartije od vrednosti, ne zbog visokog prinosa već zbog njihove sigurnosti. U našem slučaju, moguće je da Emiraćani žele da ovde razviju bazu za čitav region. To se vidi po aranžmanu za Jat, interesu za poljoprivredu, turizam, telekomunikacije i bankarski sektor, pa bih rekao da je to nešto između potrebe da plasiraju višak sredstava i ostvarivanja određene ekonomske dobiti, veruje Pitić, uz opasku da su ti iznosi za nas veliki i važni, ali ne i za zemlje poput Emirata.

Ipak, ne slažu se svi ni sa tezom da je kredit iz UAE povoljan, ni oko njegovih motiva. Danijel Cvjetićanin, profesor Univeziteta Singidunum smatra da je arapski kredit slamka spasa za ovogodišnji budžet, ali je zato malj u glavu budućim generacijama, koje će ga otplaćivati.
Nijedan kredit nije poklon i ne treba stvarati takvu euforiju. A povoljan kredit je samo onaj koji može da se vrati, a da njegovo korišćenje da veći profit od kamate koju plaćate. Dakle, ako je kamata na arapski kredit dva odsto, prinos bi morao biti veći. Sumnjam da će tako biti. Ovo je nastavak Dinkićeve politike zaduživanja, a očito je da je novi ministar finansija Lazar Krstić u potpunosti preuzeo njegovu politiku - zaduži se, prodaj i potroši. U perspektivi to nas vodi ka tome da postanemo banana-država bez ikakve privrede, tvrdi Cvjetićanin, napominjući da Vlada zastupa evroatlantske interese, te ga ne čude prijateljski krediti baš iz Emirata, koji su interesna zona SAD. Cvjetićanin podseća da se 70-ih godina prošlog veka Jugoslavija tako naglo zadužila pod povoljnim uslovima, što je kasnije dovelo do sloma i dodaje da kredit nikada nije uspeh.
Besmisleno je tako nazivati situaciju u kojoj smo nasred okeana, pred davljenjem, nekako uhvatili šlauf. To je dodatno produžavanje muka, uveren je Cvjetićanin.

ŠLAUF
Iako šlauf u našoj situaciji davljenika jeste pomoć, izvesno je da dalje ubrzano zaduživanje nije trajno rešenje. Ako do kraja godine, uz milijardu dolara evroobveznica, zaista stigne i kredit iz UAE, Srbija će biti zaduženija ukupno za tri do četiri milijarde dolara, čime bi se javni dug zemlje popeo na 22-23 milijarde evra, ili na 70 odsto BDP-a. Tako se trend vrtoglavog zaduživanja ne samo nastavlja nego i dodatno ubrzava u odnosu na vladu Mirka Cvetkovića. Dok nas je Cvetkovićeva vlada zadužila za šest milijardi evra za četiri godine mandata, nova vlada je u prvih godinu dana dug podigla za 3,6 milijardi evra. Prema računici stručnjaka sa sajta makroekonomija.org, nova vlada se dnevno zaduživala za 9,88 miliona evra, a prethodna za 4,66 miliona evra. Ako bi nastavila tim tempom, Dačićeva vlada bi za četiri godine zadužila zemlju za 14,4 milijardi i javni dug podigla na ogromnih 33,5 milijardi evra ili na više od 100 odsto BDP-a. Drugim rečima, ovakvo stanje je potpuno neodrživo.

Gde je rešenje?
U smanjenju budžetskog deficita iz godine u godinu. To se mora videti već u budžetu za 2014, kada deficit mora biti smanjen sa ovogodišnjih šest na ispod četiri odsto BDP-a. Tu dolazimo na teren praktične primene i realnosti, koja zahteva smanjenje rashoda, kontrolu plata i penzija, smanjivanje subvencija, uterivanje sive ekonomije I posebno vođenje računa o tome da najavljena poreska reforma ne produbi budžetsku rupu već da makar bude fiskalno neutralna, objašnjava Vučković, koji ističe da smanjenje deficita neće doći samo od sebe i na Vladi je da nađe prostor za uštede. On podseća da je Fiskalni savet taj prostor video u kriznom ili solidarnom porezu na veće plate u javnom sektoru, što je predloženo u maju ove godine.

I Pitić veruje da ćemo vrlo brzo znati u kom pravcu se kreće zemlja, već do kraja oktobra. I on smatra da će prvi test za Vladu biti budžet za 2014, koji će pokazati da li se prave loši kompromisi, bez smanjenja rashoda, koji vode daljem ogromnom zaduživanju ili budžet sa hrabrim potezima, koji će nam omogućiti da malo odahnemo. Samo tada bi najavljeno zaduživanje imalo smisla, da se omogući predah u otplati kamata i smanji budžetski jaz.
U suprotnom, već dogodine trebaće nam novi šlauf i novi šeik ili ćemo nepovratno skliznuti put bankrotstva.

I Stros-Kan pomaže

Uz šeika Muhameda, Srbiji će pomoći, ali savetima, i bivši generalni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan, koji se u utorak u Beogradu sastao sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrima finansija i privrede Lazarom Krstićem i Sašom Radulovićem.
Srećan sam što sam u Srbiji i pokušaću narodu Srbije da pomognem da reši problem, rekao je Stros-Kan, dodajući da srpska ekonomija ima ozbiljne probleme, koji su ipak rešivi. Dobra vest je da će Stros-Kan i njegov tim prva tri meseca raditi besplatno, a deo njegovog tima biće ovde, a deo u Parizu.
Vučić je istakao da će se uz pomoć bivšeg direktora MMF-a definisati kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere za izlazak Srbije iz krize, da će konsultovati Stros-Kana o svim važnim pitanjima, ali da će odluke donositi u skladu sa najboljim interesima Srbije. Od eksperta MMF-a, čije je dovođenje u zemlju izazvalo brojne polemike očekuje se da pomogne Krstiću u prepakivanju javnog duga i rasterećenju budžeta.