Čišćenje

Foto Beta

Smena Dragana Kolarevića, pomoćnika ministra kulture i informisanja, i imenovanje Saše Mirkovića na to mesto, kazuju da ministar kulture Ivan Tasovac polako, ali izvesno, preuzima vlast u ministarstvu koje je dobio od socijalista.
I da se, samo tamo gde je neophodno, oslobađa kadrova iz redova naprednjaka koji su do rekonstrukcije Vlade vodili to ministarstvo.

Najpre je podneo ostavku državni sekretar Zoran Avramović, ali na njegovo mesto niko nije postavljen. Kada je ministar tražio Kolarevićevu smenu, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić se na sednici Vlade tome usprotivio, i ta formalnost je na kratko odložena. Ako je suditi po izvorima sa sednice Vlade, Vučić je u tome video čišćenje Ministarstva od kadrova SNS, što je u ovom slučaju sasvim pogrešna premisa. Dragan Kolarević je morao da ode jer nije ni trebalo da dođe na to mesto. Zbog svoje profesionalne prošlosti i ideološke ostrašćenosti, od velikog dela javnosti dočekan je na nož, a potom se pokazalo da jednostavno nije sposoban da obavlja tako važan posao kao što je izrada medijskih zakona. Rečju, ne ispunjava upravo one uslove koje prvi potpredsednik traži od onih koji treba da se kandiduju za ovakva mesta. Očigledna nestranačka samostalnost ministra kulture je prednost za koju se izborio, kako to za sada izgleda. To je veliki preduslov za provođenje politike za koju sa zalaže, ali i daleko veća odgovornost od stranačke. Jer, u slučaju njegovog prethodnika, znalo se da je morao da izvršava stranačke, tačnije liderske zahteve.

Tako je Bratislav Petković za specijalnu savetnicu jednostavno morao da uzme izvesnu Slavicu Kezunović, dizajnerku, koja je od preporuka imala zahtev od strane supruge predsednika Srbije da joj se obezbedi neki posao, jer je ona njena stilistkinja! Partijski zadatak je bio i da savetnik za medije bude kadar SNS Aleksandar Avramović, a zahtev iz vrha stranke je bio i da specijalni savetnik bude izvesni Vilibald Erić. NJegova supruga je bila viđena za direktorku Filmskog centra, ali, nije prošla na konkursu, bez obzira na stranačke želje. Slično je bilo i sa željom anonimnog snimatelja, sa zanemarljivom profesionalnom biografijom i članstvom u Komisiji za kulturu SNS, da bude direktor Jugoslovenske kinoteke. Svestan kakve bi to reakcije izazvalo u kulturnoj javnosti, Petković je sprečio njegov dolazak, tako što je Radoslavu Zelenoviću produžen v. d. mandat.

Ako Ivan Tasovac ne mora da ispunjava ovakve želje, ostaje mu najteži izbor - da sam bude odgovoran za sve što preduzima, a posebno da bude odgovoran za svakoga koga je doveo ili će dovesti u ministarstvo. Da ništa ne mora, već da radi ono što misli da je najbolje i u šta veruje. Tu vrstu odgovornosti je već stavio na probu povodom raspisivanja konkursa za čelne ljude Narodnog pozorišta i Muzeja savremene umetnosti. U saopštenju koje je upućeno javnosti tim povodom, Ministarstvo upozorava medije i kulturnu javnost na njihovo dobrovoljno odsustvo iz procesa koji je pokrenut u slučaju ovih konkursa, a kojima se garantuje apsolutna transparentnost rada upravnih odbora u izboru upravnika: Ministarstvo je zapanjeno pred činjenicom da kulturna javnost u Srbiji, kao ni kulturne rubrike u srpskim medijima, uopšte ne učestvuju u tom veoma važnom procesu, ni raspravom u javnosti, ni predlozima, ni sugestijama, ni kritikama.

Mnogima ovo saopštenje liči na prvu javnu ljutnju ministra kulture, mada bi i za ministra i za one kojima je upućeno, imalo više svrhe da se tretira kao pokušaj dijaloga. Baš kao što se tako može gledati i na otvoreno pismo ministru kulture u kojem se u šest tačaka predlaže Redefnisanje stanja u umetničkom stvaralaštvu, a koje je potpisalo 35 književnika. Od Filipa Davida i Svetislava Basare, do Davida Albaharija i Milete Prodanovića, Mirjane Đurđević, Vladimira Arsenijevića... Ivan Tasovac je odmah odgovorio i zakazao javni razgovor.