Šampanjac za glavobolju

Foto fonet-ap

Pobedom kandidata Srpske liste za gradonačelnike u devet od deset opština viđenih za učešće u Zajednici srpskih opština, Vlada Srbije konačno je dobila priliku da realizuje sve što je u predizbornoj kampanji obećala. Rečju, sada treba da se dokaže da će za tamošnje birače koji su izabrali da poslušaju Vladu sve ostati isto - radna mesta, teritorijalni integritet Srbije, nepriznavanje Kosova iznutra i spolja, a posebno u sedištu UN. Jer, samo su kandidati Srpske liste mogli da obezbede biračima neraskidive i nepromenjene finansijske i druge veze sa Srbijom, prema nedavnom obećanju Ivice Dačića. Pošto drugi nisu ni pokušali da garantuju isto, na Aleksandru Vulinu je da dokaže da su zdravstvo i prosveta stubovi Srbije na KiM. Pobedom Krstimira Pantića za predsednika opštine Severna Mitrovica i ostalih kandidata sem Bratislava Nikolića u Štrpcu, koga je porazio Ivan Redžić iz SLS, došlo je vreme za naplatu.

A možda i nije. Formiranju zajednice srpskih opština i stvaranju mogućnosti da se realizuju ta obećanja, prethodiće konstituisanje opštinskih organa i njihove pojedinačne odluke o pristupanju zajednici. U neraskidive veze u većini opština moraće da se uvežu i druge srpske liste. Boljim uvidom u rezultate CIK-a Kosova, vidi se da je za Srpsku neizbežna saradnja ne samo sa Tačijevim Srbima nego i sa originalnim Albancima u ponekim opštinama.

PARTNERI
U Novom Brdu DSK, a u Štrpcu i Partešu SLS osvojili su više odborničkih mesta od Srpske, dok je u većini opština barem po jedan odbornik pripao i DPK Hašima Tačija. Ispada da Vlada Srbije, ako ne želi da prepusti opštine, neće moći da izbegne ma kakvu saradnju sa SLS Slobodana Petrovića (koji je pobedivši Srpsku u dve skupštine i jednom mestu za gradonačelnika, izgubio vlast koju je imao u još dve opštine), a koji je za za NIN (3282) kazao da će rado učestvovati u formiranju ZSO i ostavio mogućnost da u opštinama formira vlast sa Srpskom. Nesumnjivo bi, u tom slučaju, zahtevi važnijeg, prištinskog partnera liberala bili neprihvatljivi biračima Srpske. Netrpeljivost su dodatno podgrejala sporadična privođenja i kratka saslušavanja aktivista Srpske na sam dan izbora. Sem te sitnice aktivisti SLS osumnjičeni su da su pretukli jednog snimatelja, ali dramatične neregularnosti se ovog puta nisu ponovile. Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, kaže za NIN da je pored fundamentalnih problema sa legitimnošću i legalnošću, budućnost ZSO krajnje neizvesna. Konačan dogovor oko funkcionisanja ZSO nije napravljen, što ostavlja mogućnost za dalja popuštanja i razvodnjavanje nadležnosti. Formiranje i kasnije funkcionisanje kakve-takve ZSO će dodatno slabiti pod udarcima albanskih i srpskih odbornika iz partija koje su već deo Vlade nezavisnog Kosova. Svako ko govori da će napraviti paralelni srpski sistem na Kosovu ili je krajnje naivan ili svesno obmanjuje javnost, jer je upravo ukidanje tog sistema bio razlog za potpisivanje Briselskog sporazuma.

Isti sporazum, međutim, potpisao je i kosovski premijer koji ima sopstveni interes u njegovoj realizaciji, ali ne i podršku biračkog tela. DPK je izgubila oko 40.000 birača na ovim izborima i dodatno je oslabljena pred ekstremno desnom opozicijom - Samoopredeljenjem, ali i DSK i Alijansom za budućnost, Ramuša Haradinaja. Iako se povremeno činilo da i sam Tači pomaže odziv Srba i zbiranje njihovih glasova u jedinstvenu listu, srpske opštine bi, kad je ta formalnost završena, kosovskom premijeru mogle da posluže da povrati poverenje tako što će nivo nadležnosti njihove zajednice i faktički svesti na ne više od ingerencija bilo kakve asocijacije. Na drugoj strani, njegova odgovornost prema zapadnim partnerima da za Srbe omogući realan deo onog što im je Srpska obećala, zavisiće od faktičke snage ZSO i insistiranja Beograda.

PRELAMANJE
Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku kaže da su uloga i snaga ZSO jasni u kosovskim zakonima i Briselskom sporazumu. Činjenica da je Srpska u većini u ZSO neće imati nikakvog uticaja na jačanje ili slabljenje formalne snage te zajednice, jer je ona već utvrđena u kosovskim zakonima i Briselskom sporazumu. Za Srpsku je sada važno da stvori što širi koalicioni kapacitet do toga da sarađuje i sa albanskim predstavnicima. Biće potrebno nekoliko meseci da se konstituišu vlasti, donesu odluke o pristupu i donese statut ZSO koji će biti najteži zadatak, jer će se u njemu usaglašavati različiti interesi na Kosovu, ali i između Beograda i Prištine.

Mitić, s druge strane, podseća da je Erdutskim sporazumom 1995. godine, koji je podržao zvanični Beograd, oformljeno Zajedničko veće opština sa srpskom većinom u istočnoj Slavoniji, a od kojih do danas nije ostalo ništa. Briselski sporazum napravljen je po modelu Erdutskog. Uoči koordinisanog proglašenja nezavisnosti Kosova, decembra 2007. godine, na samitu EU predstavljen je plan švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta koji se, praktično, sprovodi već šest godina. On je za sever Kosova predvideo postepenu reintegraciju severa u nezavisno Kosovo a u planu je već tada pisalo da bi Srbija i Kosovo trebalo da imaju sporazume o dobrosusedskim odnosima koji bi bili direktno vezani za SSP Srbije i Kosova. Primenom Briselskog sporazuma i izborima, Biltovo prolazno vreme ka punopravnoj nezavisnosti nije loše, i zato i on i Eštonova, Merkelova, Stejt department i Tači imaju razloga da otvore šampanjac. Pitam se samo šta je zamišljao Krstimir Pantić kada je u nedelju otvarao svoj?

Konačno, CIK je objavila rezultate i za Leposavić, Zvečan, Zubin Potok gde je nezvanično pobeda kandidata Srpske proglašena već u prvom krugu. Odziv je u drugom krugu izbora porastao na 17,2 odsto u Severnoj Mitrovici, što je procenat koji je išao naruku Pantiću. On nije mogao da računa na glasove kandidata koji nisu prošli u drugi krug, već samo na izlaznost veću od 15 odsto zasnovanu i na strahu od moguće saradnje Ivanovića sa Albancima. Pre nego što je uspeo da dovrši misao o lideru SDP kao albanskom kandidatu koji je sa neprijateljem sklopio tajni pakt, Pantić je morao da mu ponudi razgovor o koaliciji da ga ne bi nudio Agimu Devi. Ali, čak su i u tom gradu Srpskoj, koja kao i SDP ima šest odbornika, za formiranje većine potrebni dogovori sa nekom od preostalih lista (DPK ima tri, a DSK, ABK, BSDAK i SLS po jednog), pa se s pravom očekuje da će Mitrovica biti grad na kome će se prelomiti koalicije u srpskim opštinama. Postizborna kombinatorika, ne daje mnogo prilike Vladi Srbije da ostane dosledna obećanjima. A prvi pravi test te doslednosti uistinu će biti funkcija Agima Deve u Severnoj Mitrovici.

Koalicije u brojkama

U Štrpcu, na primer, Srpska je osvojila šest odborničkih mesta i pred njom su mogući partneri: sa pet SLS, koja učestvuje u kosovskoj vladi i DPK Hašima Tačija sa dva odbornika. U Klokotu je odnos pet prema šest obrnut u korist SLS, a u obe opštine u ponudu ulazi još i DSK, bivšeg gradonačenika Prištine Ise Mustafe upravo poraženog od Špenda Ahmetija, kandidata Samoopredeljenja, koje je nakon ovih izbora i zvanično najveća opoziciona partija. Doskorašnji partner u vlasti, DSK, u Novom Brdu je osvojila četiri, a Srpska tri odbornička mesta. Po dva odbornika dobile su Demokratska inicijativa DS i Opstanak, a Srpska inicijativa, Zajednička budućnost, SLS i DPK po jednog. U Gračanici, sa Srpskom, kojoj pripada devet odbroničkih mesta, mogu da budu Savez kosovskih Srba koji je zvanično podržala vlada u Prištini sa šest odborničkih mesta, SLS sa tri i Vidovdan sa jednim odbornikom. U Ranilugu je situacija jasnija, jer je pobedu za 0,5 procenata Vladina lista (šest) odnela nad Srpskom narodnom partijom Kosova koja će imati pet predstavnika u lokalnom organu vlasti. SLS, koji u tom mestu ima ulogu jezička sa tri odbornika, u Partešu je ubedljivo pobedio GI Srpska rezultatom 34,64 spram 9,46 odsto.

Izbori za odbornike su se ponavljali u Zvečanu na tri biračka mesta 1. decembra, a po objavljivanju rezultata za gradonačelnike CIK je saopštila i da je u Leposaviću lista Srpska osvojila osam, DI četiri, SLS i SDP po dva, a liste Zajedno, Narodna pravda i Inicijativa za bolji život po jednog odbornika. U Zubinom Potoku Srpska je osvojila 11 odborničkih mesta, DSK ima dva, a DPK i Socijaldemokratija po jednog. GI Srpska imaće odbornike i u većinski albanskim sredinama i to dva u Kamenici i po jednog u Prištini, Klini, Istoku, Kosovu Polju, Lipljanu, Obiliću, Peći i Vučitrnu.