Ustavni sud zatire autonomiju Vojvodine

Reakcije na odluku Ustavnog suda Srbije o neustavnosti brojnih odredaba Statuta AP Vojvodine još se ne stišavaju, sve u zavisnosti ko i kako na nju gleda. Za Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam u Novom Sadu, odluka Ustavnog suda nije nikakvo iznenađenje, s obzirom na to da je došla posle odluke ovog suda od pre godinu dana, kada je Zakon o nadležnostima AP Vojvodine takođe proglašen neustavnim. Ustav iz 2006. godine je autonomiju Vojvodine sveo na nivo bilo koje lokalne zajednice. Jedino izvorno ovlašćenje u tom ustavu je donošenje znamenja grba i zastave. Sve ostalo je rešeno Ustavom i ustavnim zakonom, kaže Popov.

Znači li nešto činjenica da su sporne samo neke odredbe, ne i ceo statut?

To je isto kao i kada je bilo reči o zakonu o nadležnosti. Faktički, mora se raditi na donošenju novog i zakona i statuta.

Delite li mišljenje predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića da je Ustavni sud bio izložen političkim pritiscima da u celosti obori Statut i da su se tome oduprle pojedine sudije?

To sada uopšte nije bitno, što će se videti po koracima koji će uslediti prilikom usaglašavanja osporenih odredaba sa Ustavom Srbije.

Hoćete reći da šestomesečni rok, koji je Ustavni sud ostavio pokrajini za usaglašavanje odredaba neće biti dovoljan?

Nije problem vreme. Oni mogu to da urade, da predlože izmene. Međutim, stvar je u konfuziji Ustava Srbije i njegovom članu 186. koji govori o donošenju Statuta. U njemu ima jedna rečenica koja kaže da Skupština Vojvodine donosi Statut, uz prethodno pribavljenu saglasnost Skupštine Srbije. Dakle, pitanje je postojanje političke volje i druge strane. Ako se prisetimo da su najveća stranka vladajuće koalicije SNS, zatim DSS i još neki, sa likovanjem dočekali odluku Ustavnog suda, tvrdeći da je pokrajinska vlast već samim tim nelegitimna, teško će se u roku od šest meseci sve strane usaglasiti.

Kako gledate na mišljenja da je i pre četiri godine bilo pritisaka da se usvoje baš ovakav zakon o nadležnostima i Statut Vojvodine?

Pitanje je zašto su tada pristali. Naročito SPS. Oni su i tada bili u vladajućoj koaliciji. Čak je tada, pred samu verifikaciju u Skupštini Vojvodine, došao Ivica Dačić i stavio čuveni zarez, posle kojeg se više nije znalo šta je Novi Sad, sve tvrdeći da su tako pobedili autonomaše u Vojvodini.

Mislite li da je ovom odlukom ugrožena autonomija u Vojvodini?

Umesto da se ide u afirmaciju specifičnosti Vojvodine, kao dela Srbije koji ima istorijsku tradiciju autonomije, ide se na to da se zatre svaki trag autonomije. Mislim da se ide u pogrešnom pravcu, jer odluka je takva kakva je zato što je i Ustav takav kakav je. Mogu jedino da kažem da je ovo jedno rigidno tumačenje Ustava i da je sudu trebalo četiri godine da se oglasi o tome. Baš sada, kada je veliki pritisak na pokrajinu da se raspišu vanredni izbori.

Na odluku Ustavnog suda već se naslanjaju zahtevi za vanredne pokrajinske izbore. Koliko su takvi zahtevi osnovani?

Oni koji to traže sve će da urade, jer im je svaki argument za to dobar. Kada su bili lokalni izbori u nekoliko opština u Vojvodini, u kojima sadašnja republička vladajuća većina pre nije ni imala nikakvu vlast, čak ni uporište, sada prekomponovanje te lokalne vlasti navode kao argument da je pokrajinska vlast izgubila legitimitet. To bi bilo isto kao kada bi, recimo, vladajuća stranka u Babušnici izgubila vlast i to bio argument za raspisivanje vanrednih republičkih izbora.

Iz pokrajine sve češće stižu zahtevi za promenu Ustava. Da li je u tome rešenje?

LJudi su malo kratkog pamćenja. Zaboravlja se da su 2005. godine stigle dva nacrta Ustava Srbije iz dva veoma relevantna izvora, a tiče se autonomije Vojvodine. Jedan je sačinila ekspertska grupa predsednika Republike Srbije, a drugi Vlada Srbije, čiji premijer je tada bio Vojislav Koštunica. U oba nacrta je bilo predviđeno da Skupština Vojvodine donosi pokrajinske zakone. To jesu bili neki državotvorni elementi, ali u odnosu na njih ovo što je do sada bilo na snazi sasvim je benigno. Strašno je to što se Vojvodina doživljava kao plen, kao veliki resurs, koji još nije pod njihovom kontrolom, kako bi se namirili stranački i neki drugi interesi.