Omča starih vremena i novih obaveza

Da li želite da vam se sin oženi Srpkinjom ili Hrvatom? Iza ciničnog vica koji ovih dana kruži Beogradom, krije se možda i najtačniji opis onoga što se poslednjih nedelja događa u Hrvatskoj i odnosa jednog njenog vrlo uticajnog dela prema manjinama. Sasvim nevažno da li je reč o nacionalnim ili seksualnim manjinama. Između dva referenduma u Hrvatskoj, onog održanog, o zabrani istopolnih brakova i onog za koji ćemo videti da li će biti održan, o dvojezičnosti, stižu neuverljiva objašnjenja zvaničnog Zagreba o izoliranim incidentima, i upadljivo ćutanje Beograda. Ono bi se moglo tumačiti i kao ritualno rasturanje i ono malo dostojanstva koje su kreirali oni za koje bi muk o antisrpskim incidentima u Hrvatskoj trebalo da predstavljaju evropsku inicijaciju. Neće tu mnogo promeniti to što je ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić uputio stranim zemljama non-pejper, neslužbeni diplomatski dokument u kojem nabraja nedavne incidente, od razbijanja dvojezičnih tabli u Vukovaru, napada na srpski konzulat u Rijeci, do ustaškog pozdrava fudbalera Josipa Šimunića. Još manje će se neko uzbuditi u Zagrebu zbog toga što je otpravnica poslova ambasade Srbije Bosa Prodanović prenela pomoćniku ministra spoljnih poslova Hrvatske Željku Kuprešaku da su ovakvi incidenti neprihvatljivi i uznemirujući. Štaviše, odluka suda da kontroverznog nogometnog radnika Zdravka Mamića oslobodi odgovornosti za verbalno šutiranje hrvatskog ministra obrazovanja Željka Jovanovića, razume se - Srbina, samo ukazuje da je u pitanju racionalni politički predumišljaj.

TEŠKOĆE
Nedavno je hrvatska književnica Dubravka Ugrešić u autorskom tekstu za Radio Slobodna Evropa ovako opisala poslednje događaje u Hrvatskoj: Kako od dvadesetogodišnjaka očekivati da glasa drukčije kada je rastao u sredini u kojoj je mržnja prema Srbima, Ciganima, pravoslavcima, Balkancima, ženama, crncima, pederima, Židovima, strancima poticana i često nagrađivana kao dobro ponašanje?!

S druge strane, okretanje glave najviših zvaničnika u Beogradu, možda je pre nekoliko godina najbolje definisao Dragan Marković Palma rekavši da se patriotizam ne sipa u traktore. Ova niskooktanska mantra svih ultimativnih evrofanatika i sada određuje meru ćutanja Beograda. Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić za NIN kaže da se vlast u Beogradu ne oglašava upravo zato što je svesna da je EU daleko i da Hrvatska može biti jedna od prepreka. Imaćemo omču oko vrata, koju je stavila Hrvatska. Što se tiče incidenata, sve je manje-više u ravni verbalnih ispada, nema terorističkih akata i ne treba imati iluzije da će Evropa plakati nad sudbinom Srba, kaže Simić, ali i naglašava da bi u slučaju raspisivanja referenduma o dvojezičnosti glas morali da dignu ljudi poput Tomislava Nikolića ili bivšeg predsednika Borisa Tadića koji u Hrvatskoj ima određeni autoritet. I predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, Milorad Pupovac, koji je u međuvremenu dobio i pretnje smrću, kaže za NIN da razume uzdržanu reakciju Beograda. Srbija ima svoje teškoće i gradi svoju poziciju unutar EU. Pod stigmom starih vremena i novih obaveza, očito je da bi bilo kakva odlučnija reakcija srpskih vlasti mogla biti zloupotrebljena. Ako je vlast nešto i propustila, imaće priliku da ispravi. On dodaje da je čitav proces još otvoren i da dalji redosled poteza zavisi od onoga što će se događati. Nenad Đurđević, koordinator Foruma za međuetničke odnose, za NIN kaže da je za Srbiju dodatno otežavajuća okolnost bila to što ima predsednika, premijera i Vladu čiji je deo tokom ratnih devedesetih ili aktivno učestvovao ili koristio tešku nacionalističku retoriku.

Ponašanje Beograda u ovom trenutku moglo bi se razumeti kao racionalna politika koja kalkuliše posledicama, ali i postaviti pitanje da li je Srbija kandidat za Evropsku uniju ili tek blatnjava periferija. U ovom slučaju ćutanje ne izgleda kao čin prihvatanja moralne krivice za ono što je učinjeno u naše ime, pre kao svest o sopstvenoj slabosti.

Sagovornici NIN-a slažu se u oceni da niz antisrpskih incidenata u Hrvatskoj nije slučajnost, već organizovana akcija koju vode takozvani branitelji, stranke desne orijantacije i Crkva. Oni ističu da je to i obračun sa aktuelnom vladom, i da su, pre svega u HDZ-u, osetili gde su slabe tačke vlade Zorana Milanovića kojoj zaokupljenost ekonomskim problemima otkriva mekani trbuh zaštite manjinskih prava. A čitava priča je dobila na zamahu nakon oslobađajućih presuda u Hagu za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, tvrde naši sagovornici.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović, premijer Zoran Milanović i ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić imali su dobre namere, ali su dozvolili da se otrgnu kontroli jedna vrlo uticajna institucija i jedna uticajna grupacija - Crkva i branitelji, kaže za NIN direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac. On dodaje da upravo ova dva činioca vode antisrpsku kampanju i ukazuje na opasnost da bi u ovakvim okolnostima broj Srba do popisa 2021. godine mogao da padne sa sadašnjih 4,6 na oko tri procenta.

Istovremeno, u hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova niko personalno nije želeo da komentariše učestale incidente, ali su u saopštenju poslatom NIN-u ponovili stav da je reč o izoliranim incidentima, a ne o kampanji usmjerenoj protiv srpske zajednice, te da su sve incidente promptno osudili svi hrvatski dužnosnici. Hrvatska provodi Ustavni zakon o nacionalnim manjinama kojim se svim nacionalnim manjinama jamče prava, u skladu s europskim standardima i hrvatskim zakonima. NJegovim dosljednim provođenjem Hrvatska štiti svoje građane koji su i pripadnici manjinskih zajednica. Podsjećamo kako Hrvatska kontinuirano radi na povratku i obnovi, a do sada se vratilo preko 133.000 pripadnika nacionalnih manjina, od kojih je većina srpske nacionalnosti. Pripadnicima manjina zagarantirano je osam zastupničkih mjesta u Hrvatskom saboru, naveli su u saopštenju za NIN u hrvatskom ministarstvu inostranih poslova.

RAČUNI
Šta i kako se jamči manjinama mogli bismo uskoro saznati imajući u vidu da je za dve nedelje prikupljeno 650.000 potpisa za referendum o upotrebi manjinskog jezika i pisma, što je dovoljno za raspisivanje referenduma. Ukoliko se dogodi da ovaj referendum prođe, za upotrebu dvojezičnog pisma bilo bi neophodno da manjine čine 50 odsto građana u određenim sredinama umesto dosadašnjih 30 procenata. Paradoksalno je što bi u slučaju podizanja cenzusa manjine zapravo prestale to da budu. Činjenica da se o pravima manjina odlučuje na referendumima bila bi vrlo ozbiljan presedan i vrlo ozbiljan ispit i za EU. Tu negde Hrvatska podseća na Srbiju sa svojim deklarativnim zalaganjem za manjinska prava, koja su u stvari puka kozmetika, kaže Nenad Đurđević i naglašava da se kroz niz incidenata manjinska prava prelamaju kao refleksija ratnih dešavanja u Vukovaru, a Srbi iz Hrvatske tretiraju kao ispostava Srbije, a ne manjina.

Istovremeno, Milorad Pupovac ističe da je referendum o istopolnim brakovima prošao u Briselu kroz žuto, a da bi eventualno raspisivanje drugog moglo naići na crveno svetlo i zatvoriti Hrvatskoj fondove Unije. On podseća da bi takvo izjašnjavanje bilo u suprotnosti sa članom 36. Pristupnog ugovora o poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Nismo aktivirali sve mehanizme koji su nam kao saborskim zastupnicima omogućeni ukoliko dođe do ovog referenduma. Bude li neophodno učinićemo to, a čuće se i videti o čemu se radi, ostaje zagonetan Pupovac.

Nije, međutim, sa referendumom popisu nenaplaćenih računa kraj. Srbiji i Hrvatskoj predstoji ročište pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu za međusobne optužbe za genocid, problem povratka izbeglih, rešavanje graničnih sporova, odnosno, pitanje Šarengradske ade.
Kako sada stvari stoje, moglo bi se desiti da nam se dvadesetogodišnji mir isporuči kao nastavak rata iz devedesetih drukčijim sredstvima. I još nešto, ne bi bilo dobro da svi budući događaji u Srbiji, a biće i dramatičnih, budu uslovljeni time dokle je Srbija stigla sa Unijom.