Ivica egzistencije

Isto tako, tokom prošle godine pozorišna, a i sveukupna javnost bila je i te kako zainteresovana (skandaloznim) događanjima u Narodnom pozorištu, imali smo potom Sterijino pozorje koje je izazvalo oštru polarizaciju pozorišnih profesionalaca i javnosti, Bitef koji je ocenjen kao jedan od slabijih, a pamtićemo i nekoliko žestokih novinskih polemika (neke još uvek traju). Preživeli smo Milanski edikt, Konstantina i sve što je uz to išlo, a kako stvari stoje treba se naoružati strpljenjem za sve što jubilej Velikog rata može da inspiriše kod domaćih stvaralaca. Najzad, bilo je i dobrih predstava. Ne mnogo, ali ipak dovoljno da se pokaže kako je pozorište i dalje jedan od najvitalnijih segmenata nacionalne kulture.

Od predstava prestoničkih pozorišnih kuća čiji smo rad kontinuirano pratili treba svakako izdvojiti Jugoslovensko dramsko pozorište sa najradikalnije sprovedenom koncept predstavom prošle godine - Zločinom i kaznom u režiji Ane Tomović. Krajnjom redukcijom pozorišnih sredstava unutrašnja dinamika teksta dovedena je do kristalne čistoće. Reč je o ogromnom, detaljnom, gotovo filigranskom radu koji, da bi se razumeo u potpunosti, zahteva od gledaoca da se naoruža strpljenjem. Beogradsko dramsko pozorište iznenadilo je odličnom verbatim predstavom Milene Depolo i Bobana Skerlića Trpele. Kroz sedam slučajeva porodičnog nasilja, socijalno i kontekstualno vrlo različitih, ali opet suštinski sličnih, autori su uspeli da pruže jednu umetnički temeljnu angažovanu analizu datog problema. Verovatno najveći crowd pleasere prethodne godine bila je predstava Gospođa ministarka pozorišta Boško Buha u režiji Tanje Mandić Rigonat. Na stranu odlični Goran Jevtić kao Živka Ministarka, ova travestirana produkcija vratila je Nušića svom izvorištu na jedan inteligentan način, dokazujući svu neiscrpivost ove, po mnogo čemu ključne komedije domaće pozorišne literature. Pomenimo najzad i Psihozu u 4:48 Sare Kejn, u režiji Mirjane Karanović, koja nam je dala jedno ubedljivo i nadahnuto tumačenje ovog izuzetnog teksta. Tokom godine bila je živahna i nezavisna scena gde bi pre svega izdvojili projekat Parobrod teatra U samoći pamučnih polja Bernar Mari Koltesa, u režiji Stevana Bodrože. Precizna, uzbudljiva, zahtevna predstava koja minimumom sredstava postiže mnogo toga.