Sunčanje je štetno

Bakarni ten i osunčana koža, modni su trend novijeg datuma i vezuju se za prve decenije 20. veka i francusku modnu kreatorku Koko Šanel, koja je ličnim primerom popularisala tamnu put. Nekada je u Evropi beo i nežan, proziran tek bio visokoestetski vrednovan, pa su žene koristile čak i živu kako bi izbelile kožu lica.

Danas je preplanuli ten “in” tokom cele godine, a do njega se dolazi zimi boravkom na planini, leti na moru, dok se ostatak godine koriste solarijumi.

Zanimljivo je da su nekada u solarijume išle isključivo žene, međutim, danas gotovo isti broj pripadnika jačeg pola do preplanulog tena dolazi provodeći vreme na veštačkom suncu, u solarijumu.

Leto je pred nama. U uslovima kada nas od opasnosti koje nosi sunčanje, otanjeni i oštećeni ozonski omotač koji je nekada efikasno regulisao koliko će i kakvih zračenja stići do nas, više ne štiti, možemo li se bezbrižno prepustiti sunčevim zracima?

- Sunčanje nesporno ima i korisnih efekata, posebno kod nekih kožnih oboljenja, kao na primer kod psorijaze. Međutim, opreznost na koju poslednjih godina upozoravaju lekari, više je nego opravdana. Statistički podaci širom planete jasno pokazuju da su u porastu i rak kože i maligni melanom, što se uglavnom povezuje sa sunčanjem, u uslovima oslabljene atmosferske zaštite, jer je ozonski omotač oštećen, kaže za NIN dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.

Koža ima zaštitnu ulogu i to je njena osnovna funkcija, objašnjava naš sagovornik i dodaje da koža “upija” polovinu sunčevog zračenja kojem smo izloženi, dok se polovina reflektuje zahvaljujući površinskom sloju ćelija koje se ljušte i otpadaju.

Tamniji ten rezultat je delovanja sunčevih zraka (ultravioletni - UV, deo spektra odgovoran je za tamnu boju) na bazalne ćelije u koži, koje sadrže i luče pigment koji prožima epiderm kako energija sunčevih zraka ne bi prolazila dublje u tkivo i oštetila ga, ističe dr Adamović.

UV deo spektra sunčevih zraka ima tri dela - A, B i C, pri čemu UVA prodire u dublje slojeve, oštećuje kolagen i elastična vlakna i smatra se vodećim uzročnikom težih oštećenja kože.

Kad se isključe opekotine koje izaziva prekomerno sunčanje, jedno od čestih štetnih dejstava sunca je takozvani “solarni eritem” (crvenilo nastalo zbog proširenja sitnih krvnih sudova kože).

- Postoje individualne razlike kod reakcije kože na zračenje i trebalo bi, kod korišćenja solarijuma, svakome individualno odrediti takozvanu eritemsku dozu, tačnije, vreme potrebno da se kod nekoga, nakon izlaganja ograničenog polja kože zračenju, pojavi crvenilo. Nažalost, to se kod nas retko radi i uglavnom se i bez te provere kreće sa tretmanom od 10 minuta, iako to vreme kod nekoga može uzrokovati crvenilo i eritem, dok kod nekoga prolazi bez vidljivijeg efekta, objašnjava naš sagovornik.

Najviše štete kod sunčanja izaziva kumulativno dejstvo sunčevih zraka.

Ukoliko ste malo izloženi suncu, pojavljuje se lako crvenilo. Međutim, upozorava dr Adamović, ukoliko se više puta, na duže vreme, izlažete jakom suncu, kako kaže - “ozbiljan ste kandidat da jednog dana dobijete promene, pa čak i rak kože”.

Deca koja do svoje desete godine “izgore” nekoliko puta, sasvim sugurno “kandidati” su da jednog dana dobiju rak kože, jer u ranom dobu sunčanje dovodi do težeg oštećenja genetskog materijala epidermalnih ćelija, objašnjava naš sagovornik.

Kumulativno dejstvo može se javiti tek nakon 10-20 godina. Sunčanje, uz to, ubrzava starenje kože, dovodi do gubitka vlage, masti koja ima ulogu zaštite, stvaraju se duboke bore evidentne kod ljudi čiji posao je vezan za dugotrajno izlaganje sunčevim zracima - mornara, zemljoradnika, putara, železničara, pružnih i obalskih radnika...

- Sunčanje nesumnjivo ima i povoljne terapijske efekte. Kod psorijaze je to “lek izbora” i doslovce, sunčanje kod ovog oboljenja deluje citostatski, jer je osnovni poremećaj nepravilno sazrevanje određenih slojeva kože. Od bazalnog sloja do površine, ćelije kod normalne kože putuju 28 dana, dok kod psorijaze taj put traje samo 4-5 dana; naime, one se razmnožavaju po principu kancerogenih ćelija, jedino što nemaju osobinu da metastaziraju. Pod dejstvom sunčevih zraka taj put traje znatno duže, što omogućava oporavak kože, objašnjava dr Adamović.

Blago jutarnje i kasno popodnevno sunce, kod dece sa ekcemom takođe ima povoljan terapijski efekat.

Preterivanje i prekomerno izlaganje jakom suncu nosi opasnost i rizike, ukazuje dr Adamović i navodi iskustva turista koji su boravili u Egiptu, i koji su, zbog prekomernog izlaganja suncu, “zaradili” teške opekotine, nakon čega je i lečenje potrajalo.

Pitamo, koliko je tačno rašireno shvatanje da sunčanje pomaže stvaranju rezervi vitamina D.

- Možete sunčati lakat 5-10 minuta i imaćete rezervi D vitamina za celu godinu, ne treba vam 20 dana boravka na moru, napominje naš sagovornik.

Najteža posledica prekomernog sunčanja je pojava raka kože, koji je poslednjih godina u porastu (bazalni karcinom, spilaniom, maligni melanom).

U Australiji, na primer, registrovana je pojava 50-60 slučajeva malignog melanoma na 100 000 stanovnika, dok se kod nas stopa obolevanja kreće oko 4-5 na 100 000 stanovnika, precizira dr Adamović, uz opasku da je taj porast verovatno rezultat dva faktora - efikasnije dijagnoze i češćeg obolevanja.

Maligni melanom se najčešće javlja u životnom dobu od 20 do 60 godina, i to dva puta češće kod žena nego kod muškaraca, pri čemu je njegovo učešće u stopi ukupnog obolevanja od svih malignih bolesti - oko dva odsto.

Nije potvrđeno, ukazuje dr Adamović, da baš onaj mladež koji ima promene (obim, ivice, boja, površina...), daje i primarnu malignu promenu, može se dogoditi da neka od ćelija koja je maligno izmenjena, putem cirkulacije “ode” u neku drugu regiju i tamo se pojavi, objašnjava naš sagovornik, ističući da je teško precizno ustanoviti lokaciju one prve, najvažnije promene.

Dermatolozi danas imaju na raspolaganju i savremenu dijagnostičku metodu - dermoskopiju, koja omogućava da se tačno vidi kako mladež, u odnosu na ostale anatomske strukture izgleda, ima li promena i kakve su. Postoji niz obrazaca koji se koriste za postavljanje dijagnoze.

- Čim se primeti promenu na mladežu, treba odmah otići dermatologu, koji će uraditi stručan pregled i proceniti kakva terapija je potrebna, savetuje dr Adamović, napominjući da ima i dermatoza koje mogu da liče na malignu promenu, kao na primer seboroična keratoza, a da u stvari nije reč o malignoj promeni.

U svetu se danas savetuje da se uklone svi mladeži koji su na onim površinama kože koje su stalno izložene nekom nadražaju, suncu ili trenju delova odeće, kaže na kraju naš sagovornik.

Zorica D. Marković