Panorama

Košmari operacionih sala

Stanje očuvane svesti uz potpunu budnost pacijenta za vreme hirurške intervencije nije tako retka pojava kao što se obično misli. Na svakih hiljadu operacija u opštoj anesteziji dolazi po jedna hirurška intervencija posle koje se pacijent seća bar nekih njenih delova. Tada se obično radi o neprijatnom iskustvu koje se brzo zaboravi, ali pojedini pacijenti ostajali su tokom operacije kristalno čiste svesti i prolazili kroz košmar koji se ne može lako opisati. Oni koji su doživeli košmar kažu da su iskusili kako izgleda biti živ sahranjen. Strah čoveka oduzetog tela, onemogućenog govora, uz potpuno očuvanu svest i sposobnost da oseti hirurški rez i čuje razgovor hirurga tokom operacije, najstrašniji je deo košmara.
Nedavno je pronađena naprava nazvana BIS monitor i već se upotrebljava u pojedinim bolnicama u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji. Aparat je sposoban da otkrije i na vreme spreči patnje bolesnika. Ovaj uređaj predstavlja vrstu elektroencefalografa (EEG) koji registruje električnu aktivnost mozga putem elektrode postavljene na čelo pacijenta i na taj način procenjuje “dubinu” proizvedene anestezije. Moždana aktivnost direktno zavisi od metabolizma, stanja svesti i funkcija pamćenja koji su podložni dejstvu anestetika tokom operacije. Lekari smatraju da bi se BIS monitor morao obavezno koristiti kod svih hirurških intervencija.

Empatija je prisutna i kod životinja?

Do sada se smatralo da je sposobnost saosećanja sa drugim živim bićima jedinstvena karakteristika čoveka i da predstavlja rezultat kompleksnih procesa zaključivanja i apstraktnog mišljenja. Skorašnji eksperimenti holandskih istraživača otkrivaju da sposobnost da se razumeju i dožive osećanja drugih nije funkcija specijalizovanog dela mozga, već da mozak jednostavno pretvara ono što vidimo u osećaj kakav bismo doživeli da se nađemo u istoj situaciji.

Slatkiše obavezno pre injekcije

Kako proizlazi iz novijih i još neobjavljenih istraživanja, deca koja su jela slatkiše neposredno pre nego što dobiju injekciju osećaju manji bol od dece koja ih nisu jela. Iz eksperimenata na životinjama došlo se do rezultata da konzumiranje šećera, tj. saharoze, oslobađa prirodne opioide koji telo dovode u blaženo stanje. Drugim rečima, šećer deluje kao analgetik, a kašičica šećera kao jedna analgetična pilula.

Ispitujući ponašanje 243 deteta na Floridi, Menila i Janina Pepino, istraživači na polju hemijskih receptora, utvrdile su da deca koja su pila sok sa 36-procentnim sadržajem saharoze mogu držati zaronjene šake u hladnu vodu dva puta duže od dece koja nisu htela da piju zaslađeni sok ili su pila sok sa manjom koncentracijom šećera.

Nauk koji je proizašao iz naučnih pregnuća dve Amerikanke, ukazuje da je mnogo bolje deci davati slatkiše pre nego što dobiju injekcije i vakcine nego ih slatkišima nagrađivati naknadno.

Kreditna kartica - samo uz glas vlasnika

Čak i kad je kartica ukradena lopov je ne može koristiti ukoliko ne imitira glas vlasnika.

Kreditne kartice u budućnosti neće biti ni od kakve koristi ukoliko se ne čuje govor njihovog vlasnika. Kartica traži od korisnika da izgovori šifru koja se proverava uz pomoć čipa u samoj kartici. Ova ideja sprečavaće lopove u korišćenju tuđih kartica u tzv. on-lajn kupovini, tj. kupovini preko Interneta.

U karticu koja je normalne veličine ubačen je mikrofon, zvučnik, baterija i čip za prepoznavanje glasa. Gigant kao što je VISA, koja koristi identifikaciju glasa prilikom telefonskih transakcija, ideju sa novom vrstom kartica smatra interesantnom, ali nedovoljno efikasnom budući da se gubi dosta vremena tokom obrade podataka.

Da li roditelji mogu biti istog pola?

Kako bi izgledalo dete nastalo ukrštanjem Merilin Monro i, recimo, Madone. Do današnjeg dana, ovakvo pitanje smatralo bi se potpuno besmislenim. Međutim, dogma po kojoj dve ženske osobe ne mogu istovremeno biti majke istog deteta kao i da je za stvaranje ploda među sisarima potreban spoj muškog i ženskog partnera, pala je u vodu.

Ukrštanjem dve ženke miša dobijen je miš-beba, a da se pri tome mužjak nije ni pojavio. Ovako nešto zadivljujuće je i sa naučnog stanovišta potpuno neočekivano. Da se ovaj neverovatan naučni izveštaj sa obiljem podataka nije pojavio u ovogodišnjem aprilskom broju “Nejčera”, jednom od najznačajnijih svetskih naučnih časopisa, ceo događaj bi bio smatran senzacionalističkim i neutemeljenim i verovatno lažno uspelim eksperimentom na polju molekularne biologije i genetike.

Danas se već u osnovnim školama, u celom svetu, uči da dve jajne ćelije ne mogu svojim spajanjem dati plod tj. embrion. Odskora znamo da to pravilo više ne važi. O tome nas je obavestio Tomohiro Kono, istraživač na Univerzitetu u Tokiju. On je realizovao mogućnost koja je bila samo naslućena pre nekoliko godina i objavljena u časopisu “NJu sajentist” od 19. septembra 1998. godine.

Spojivši jajne ćelije dve ženke uz komplikovanu genetsku manipulaciju,doktor Kono je uspeo da proizvede mišicu Kagaju, koja je kako smo saznali dovoljno porasla i već okotila svoje miševe posle normalne oplodnje sa pravim pravcatim mišem.

Pticama nije potreban muški partner kao ni pčelama i insektima. Kad nema izbora i ćurka se samooplođuje. Proces je poznat kao partenogeneza. Kod sisara, partenogeneza se odigrava kad se jajna ćelija slučajno ili namerno aktivira - kao da je oplođena spermatozoidom. U takvim slučajevima jajna ćelija zadržava ekstra-set hromozoma u formi telašca koje se, inače, pod okolnostima normalne oplodnje odbacuje. Jajna ćelija se deli i umnožava kao da je embrion. Međutim, kod sisara, za razliku od ptica i pčela, insekata i biljaka, partenogeneza ne uspeva već embrion umire ili se pretvara u jednu vrstu tumora, tzv. teratom.

Kad je rođena ovca Doli, naučnici su proces kojim je ona nastala nazvali kloniranje budući da ona nije nastala polnim ukrštanjem, već jednostavno, ubacivanjem obične tkivne ćelije u jajnu ćeliju iste ovce. Na taj način je omogućeno stvaranje kopije koja se od svoje majke ni po čemu, pa ni genetički ne razlikuje.

Kagaja je, međutim, nastala polnim odnosom. Doduše, u pitanju su bile dve jajne ćelije. Zbog toga je Kagaja imunološki i genetički različita od svojih majki, te se smatra prirodnijim stvorom od ovce Doli.

Naše današnje znanje, a možda i sva buduća znanja neće biti od pomoći u predviđanju mogućnosti stvaranja ljudske Kagaje. Iako profesor Kono tvrdi da je pitanje primene njegove tehnologije rekombinacije hromozoma na ljudski rod besmisleno, mnogi misle da je još besmislenije ne postaviti takvo pitanje.

On-lajn terapija Uobičajeni odlazak kod doktora uskoro može biti sasvim drugačiji nego danas. Pacijenti će moći putem Interneta da precizno zakažu svoj sastanak sa lekarom. Na raspolaganju će biti i mogućnost da tokom jednog odlaska u bolnicu istovremeno posetite dva ili više lekara ili se možda prijavite za grupna savetovališta, kao što su ona koja se bave lečenjem astme ili šećerne bolesti. Takođe, pre nego što posetite doktora, spisak vaših tegoba i neophodnih informacija o toku vaše bolesti možete direktno isporučiti u njegovo poštansko sanduče (e-mail). Sve lepo zvuči, ali ovome će se radovati samo oni koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama.

Priredio dr M. B. Momčilović