Takmičenja u drugom planu

Sve što se kaže predsedniku Vladimiru Putinu je gubljenje vremena - on reaguje samo na pritiske iz inostranstva, rekle su prošle nedelje u Hagu Nadežda Tolokonikova i Marija Aljohina, članice ruske pank-grupe Pusi rajot koje su, nakon što su marta 2012. bile uhapšene u Moskvi pod optužbom za vandalizam, bile osuđene na dve godine zatvora, da bi nedavno Putinovim ukazom bile pomilovane. NJihova izjava samo je jedan segment negativnog publiciteta koji prati prvu zimsku olimpijadu koja će se održati na morskoj obali. Umesto da se priča o sportistima i medaljama, svetska štampa bavi se pitanjem bezbednosti, ljudskim pravima, korupcijom i faraonskim legatom koji će posle igara ostati kao spomenik koji je Putin, kažu kritičari, sam sebi podigao. Tačno ili ne, u medijima van Rusije smatra se da je zimska Olimpijada u Sočiju Putinov lični hir, demonstracija ekonomske (i svake druge) moći Rusije, koja će za četiri godine biti organizator još većeg sportskog spektakla - Svetskog prvenstva u fudbalu. Jedna grupa takmičiće se upravo na novom stadionu u Sočiju sa 40.000 mesta, na kome će se održati ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara.

Mnogo je otvorenih frontova i pitanje je šta je glavna tema uoči početka Igara. Sama takmičenja to svakako nisu, osim za one najupućenije koje jedino zanima ko će biti prvi u alpskim ili nordijskim disciplinama, skokovima ili hokeju. Ako je pitanje korupcije tokom izgradnje objekata unutrašnja stvar Rusije, bezbednost svakako nije, i čini se da je upravo taj aspekt ono što najviše brine svet. Predsednik Barak Obama savetovao je prošle nedelje američke sportiste da van borilišta ne nose obeležja SAD da ne bi nikoga provocirali. Rekao je kako očekuje da će igre biti sigurne, ali da rizik uvek postoji. Takođe je dodao da američke obaveštajne službe sarađuju sa ruskim kolegama. Atentati u Volgogradu krajem decembra i nedavno otkrivanje šest leševa u kolima u kojima je nađeno i dosta eksploziva na putevima koji vode u Soči podigli su pitanje bezbednosti na najviši mogući nivo.

O sigurnosti učesnika i posetilaca brinuće 75.000 policajaca i vojnika. Soči je zatvoreni grad u koji mogu ući samo njegovi stanovnici i akreditovani učesnici Olimpijade. Federalna služba bezbednosti, naslednik čuvenog i zloglasnog KGB-a, kontroliše putne prilaze gradu dok vojska brine o vazdušnom prostoru a ratni brodovi paze na luku. Prvi put u istoriji olimpizma policija će imati registrovane sve posetioce, od učesnika preko funkcionera do turista. Smatra se da glavna opasnost preti od islamista na čijem je čelu Doku Umarov, samoproklamovani emir od Kavkaza, koji je prošlog leta javno pozvao saborce po ideji i veri da učine sve kako bi Olimpijada u Sočiju pretrpela krah. Analitičari korene sukoba vide u 1864. kada je vojska carske Rusije u krvi osvojila Kavkaz i proterala Čerkeze koji su većinom završili u Otomanskoj imperiji. A ove godine je 150. godišnjica tog događaja... Vladimir Pučkov, ruski ministar za vanredne situacije, kaže pak da će sve biti u redu i da će mere bezbednosti biti na svetskom nivou.

Olimpijada u Sočiju je pljačka bez presedana u koju su uključeni predstavnici Putinovog režima i oligarsi bliski njemu, izjavio je Boris NJemcov, bivši ruski vicepremijer iz vremena vladavine Borisa Jeljcina, i kandidat za gradonačelnika Sočija 2009. On tvrdi da je Olimpijadu Putin zamislio kao trijumf u zenitu njegove karijere, ali dodaje da će umesto trijumfa ispostaviti kao sramota, festival krađe i korupcije. Izazivački kaže da je najbolji dokaz da je u pravu činjenica da ga niko nije tužio zbog takvih tvrdnji.

U komplikovanom sistemu finansiranja nije lako utvrditi odakle dolazi novac, ali je izvesno da najveći deo stiže iz državne kase, potom od velikih firmi poput Gasproma i Ruske železnice koja je od Sočija do terena za alpsko skijanje izgradila prugu sa mnogo tunela i vijadukata koja je koštala 5,9 milijardi evra. Novac stiže i u vidu bankarskih kredita, a veliki biznismeni dobili su velike poslove, ali na sopstveni rizik jer je pitanje kada će se uloženo, i da li će se uopšte vratiti. Jedan tajkun, Oleg Deripaska, gradio je novi aerodrom u Sočiju, trgovačku luku i olimpijsko selo; drugi, Vladimir Potanjin, finansirao gradnju osam hotela oko skijališta Rosa Hutor u Krasnoj Poljani. Kažu da je, zapravo, zimska Olimpijada u Sočiju ideja upravo Potanjina, velikog ljubitelja skijanja, koji je ubedio Putina da se upusti u tu avanturu. Potanjin je, inače, vlasnik najvećeg proizvođača nikla na svetu, firme Nornikl koja je i glavni finansijer košarkaškog kluba CSKA. A NJemcov tvrdi da su braća Arkadij i Boris Rotenberg, Putinovi prijatelji iz detinjstva i sa džuda, dobili 21 infrastrukturni projekat u vrednosti oko 5,3 milijarde, ili 15 odsto od ukupnog budžeta Igara.

Optužbe za korupciju i naduvavanje cena namernim odugovlačenjem radova doveli su do smene više rukovodilaca. Putin je tako lane smenio Ahmeda Bilalova, glavnog čoveka Olimpijade, zbog probijanja troškova u izgradnji skakaonica za čak 700 odsto. Koliko tačno košta Olimpijada verovatno će znati samo Putin i najuži krug saradnika. Do sada su najskuplje zimske igre bile one u japanskom Naganu 1998, 15 milijardi evra. Procena je da će ove u Sočiju biti barem duplo skuplje. Jedina moguća komparacija je sa letnjom Olimpijadom u Pekingu 2008. ali zbog takođe specifičnog (državnog) vida finansiranja pravi troškovi su nepoznati; procene idu od skromnih 20 do impresivnih (i skandaloznih) 40 milijardi...

Neke cifre se ipak pominju. Premijer Dmitrij Medvedev je rekao da će ukupna vrednost svih investicija biti 50 milijardi, ali da je neposredni trošak Olimpijade samo 6,4 milijarde. Najveći deo ide na izgradnju objekata, olimpijskog sela, infrastrukture i svega onoga što bi trebalo da ostane građanima Sočija kao dugotrajno olimpijsko nasleđe. Kako će to izgledati ostaje da se vidi. Trenutna cena od 2.000 evra po kvadratnom metru za apartmane u Krasnoj Poljani deluje još i povoljno u poređenju s cenom na obali, s pogledom na more, gde se penje i do 5.000 evra po kvadratu. A Deripaska je, inače, izjavio kako će biti potrebno još dve ili tri milijarde dolara ulaganja da bi olimpijsko selo postalo rentabilno

Eksploatacija stranih radnika

Najveći deo objekata izgradili su radnici iz inostranstva, od kojih su mnogi radili ilegalno jer su posrednici verovatno bili u dosluhu sa lokalnim vlastima. Kako je to izgledalo osetili su i naši radnici; njih 33 nedavno je deportovano, naravno bez isplaćenih zarada, jer su radili na crno. Semjon Simonov, predstavnik nevladine organizacije Emigracija i pravo, kaže da je samo tokom 2012. i 2013. registrovao žalbe više od 1.500 radnika. Tvrdi i da je bio svedok nehumanog tretmana stranih radnika, a uočio je i diskriminatorski tretman stranaca i kad su zarade u pitanju; na primer, ruski elektromonter zarađivao je oko 1.800 evra, a za isti posao Uzbek ili Dagestanac - 450.