Državne tajne kriju propuste MUP i BIA oko ubistva Đinđića

O tome zašto je izostalo razotkrivanje političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, ko je sve i na koje načine pokušavao da usmerava proces za ubistvo premijera i navodi na pogrešan trag, koji su sve direktni pritisci na svedoke, tužioce i sudije, za NIN govori Maja Kovačević, tada portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal, danas sudija Vrhovnog kasacionog suda. Ubijani su svedoci saradnici, diskreditovane sudije i tužioci. Bilo je raznih brutalnih događaja. Ovaj koji se odnosi na Maju Kovačević samo je detalj. Pripadniku MUP-a zaduženom za njenu bezbednost, prišlo je vozilo bez registarskih tablica, iz koga je čovek delimično sakriven zatamnjenim staklima rekao: Ni deset takvih kao što si ti neće je spasiti.

Bilo je i nekih ruža koje su slate?

Da, sudiji Nati Mesarović. U svojoj vikendici, na pustom mestu, prenoćila je s porodicom. Ujutru su bile zadenute crvene ruže u grm ispred njene kuće, a zna se ko nosi istetoviranu crvenu ružu, pripadnici crvenih beretki.

Kako ste se osećali u tim momentima? Šta Nata Mesarović radi kada vidi te ruže? Kad čujete da je ubijen svedok?

Čudili se, brinuli, a znali smo da moramo da nastavimo.

Imali ste obezbeđenje?

Imam ga i danas.

Kako ste se osećali?

Kada je formiran Specijalni sud, 2003. godine, jedno od prvih suđenja bilo je suđenje za atentat na premijera Đinđića za koje je vladalo veliko interesovanje javnosti. Smatram da je na tom suđenju država polagala ispit da li je sposobna da se bori protiv organizovanog kriminala. Upravo na početku tog suđenja doživeli smo da nas sa svih strana neko diskredituje i opstruira, ali smo imali podršku države koja je i osnovala Specijalni sud. Godine 2004, dok traju suđenja za atentat na premijera, za ubistvo Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi i druga, izgubili smo podršku države. Preko svih medija najavljeno je ukidanje Specijalnog suda i to bez ikakvih argumenata.To je dalo podstreka organizovanom kriminalu na još jače opstrukcije suđenja i diskreditaciju sudija. U toj situaciji pitate se zašto su pokrenuta ova suđenja, kome su ona potrebna, da li samo nama, za koga i s kim mi to radimo. Tada smo se osećali usamljeno.

Nemate državu iza sebe?

Osetili smo se kao glineni golubovi, ali smo nastavili sva započeta suđenja. U tom periodu potpuno smo se otvorili za javnost i medije, što je bila dobra odluka. Mislim da smo upravo zbog podrške medija i javnosti opstali. Sud nije ukinut, a suđenja su nastavljena.

Pritisci su odgovor na pitanje zašto je izostala istraga o političkoj pozadini atentata?

Ne postoji ubistvo premijera bez političke pozadine. Ali, ne može sud da se bavi ničim čega nema u optužnici. Zašto optužnica nije išla i šire od neposrednih izvršilaca, ne znam, pretpostavljam da nije bilo političke volje.

Zašto je sudsko veće odbilo predlog za saslušanje Koštunice, Mikelića, Tijanića?

Sudsko veće je na suđenju, koje je bilo javno i kome su prisustvovali predstavnici svih medija, dalo obrazloženje zbog čega su odbili predlog advokata Popovića za saslušanje ovih svedoka. Ja nisam učestvovala u tom sudskom veću i o tome znam samo ono što je zvanično rečeno - da je činjenično stanje dovoljno utvrđeno i da je dodatno saslušanje svedoka nepotrebno. Moje lično mišljenje je da je trebalo saslušati i te svedoke. Ali, ni tužilaštvo nije predložilo saslušanje ovih svedoka i očigledno je da nije bilo dovoljno političke volje da se ide u tu širu priču. Da sam ja političar koji je spomenut na tom suđenju, a da mi je čista savest, sama bih došla da svedočim i ne bih čekala da sud odluči da li je moje svedočenje potrebno ili ne.

Nisu podržali proširenje optužnice na oružanu pobunu, predlog Srđe Popovića, što je uvod u otkrivanje političke pozadine?

Tužilac podiže optužnicu, zastupa optužnicu pred sudom, predlaže dokaze u prilog optužnice, može da je menja, može da je proširi, može da odustane od nje, a sud sve to ne može. Sud samo proverava tačnost optužnice.

Nije se sud bavio ni time kako se Legija skrivao u svojoj kući?

To takođe nije bila tema optužnice. Kada se Ulemek prvi put pojavio pred sudom, pitan je o tome i dao je svoj odgovor o skrivanju koje je trajalo više meseci, ali pošto to nije bila tema optužnice, nije se išlo dalje.

Ni time zašto je Legija neposredno nakon predaje sproveden u zgradu MUP-a, a ne direktno u pritvor?

Ulemeku je određen pritvor po odluci suda. U skladu sa zakonom morao je biti sproveden direktno u CZ, a sva komunikacija sa njim mogla je da se odvija samo uz pismenu saglasnost predsednika veća.

Je li postojala saglasnost?

Ne.

I odveden je u zgradu MUP-a?

Predao se jednom od policajaca koji je bio u blizini njegove kuće. Taj policajac je telefonirao generalu Radosavljeviću Guriju, koji mu je naložio da ga dovede u zgradu MUP-a.

Gde ga je čekao ministar policije?

Prema podacima sa suđenja, u MUP-u ih je sačekao general Milošević. U početku je preko medija osporavano da je bio prisutan i ministar Jočić, a kasnije je to ipak potvrđeno.

Nikada nije utvrđeno šta su tom prilikom razgovarali?

Ko da utvrdi? Nakon predaje, sud je dobio zvanično pismeno obaveštenje iz Centralnog zatvora da je Ulemek lišen slobode po našem rešenju i da se nalazi u CZ.

Čiji je zadatak bio da se time bavi?

Nemojte mene to da pitate. Zadatak sudskog veća je bio da se bavi optužnicom podignutom zbog atentata na premijera.

Tokom suđenja je bilo dovoljno elemenata za istragu o političkoj pozadini?

Slažem se, ali tužilaštvo odlučuje da li ima ili nema dovoljno elemenata za takvu istragu. Ukoliko ima dovoljno elemenata, ta istraga može i danas da se radi. Protok vremena ne može tu mnogo da izmeni. Ali to je stvar tužilačke istrage.

Tokom akcija Sablja uhapšeni su general Aco Tomić i Rade Bulatović, pa dobili odštetu od države?

Specijalni tužilac Srbije Jovan Prijić, nakon atentata, podigao je optužnicu i protiv generala Ace Tomića. Ta optužnica je nakon sudske provere dobila pravnu snagu, što znači da nije bilo smetnji da počne suđenje. Međutim, pred početak suđenja specijalni tužilac je obavestio sud da odustaje od krivičnog gonjenja generala Tomića i još pet, šest lica. Kada tužilac odustane od optužnice, ona više ne postoji, nema suđenja, postupak se obustavlja.

Imali ste utisak da je država tada pokušala da zaštiti optužene?

Ne cela država, pojedinci.

Pojavilo se pismo koje je Legija uputio Velji Iliću i Nebojši Čoviću. Zašto se sud nije time bavio?

Pominjana su imena raznih političara koji su, prema svedočenjima, imali neke informacije, Šešelj, Čović, Velimir Ilić, Koštunica. Bilo je predloga punomoćnika oštećene porodice Đinđić da se ti ljudi saslušaju. Sudsko veće je donelo odluku da se oni ne saslušavaju.

Zašto?

To je stvar ocene sudskog veća. Lično mislim da je trebalo saslušati sve te pomenute ljude, upravo zbog značaja suđenja. Ali činjenica da takav predlog nije dalo tužilaštvo, govori da nije bilo političke volje da se ide prema pozadini.

Moguće je sada utvrditi političku pozadinu?

Teoretski da. Ništa se nije desilo što bi to onemogućilo.

Svi ovi pritisci rezultirali su izostankom istrage o političkoj pozadini?

Pritisci su odgovor organizovanog kriminala državi na borbu protiv organizovanog kriminala. Šta ste očekivali?! Da je lako boriti se sa organizovanim kriminalom?! Za organizovani kriminal se podrazumeva da ima zaštitnike u raznim institucijama. Ako nemaju svoje ljude u raznim strukturama društva ili institucijama, onda to i nije organizovani kriminal, već obični kriminal kojim se bavi pojedinac ili banda.

Na suđenju se čulo o odlasku Legije i Spasojevića kod Ace Tomića, pominjana su i druga imena?

General Tomić je bio optužen, između ostalog, upravo zbog tih susreta, ali tužilac je odustao od krivičnog gonjenja, kao što sam vam rekla. Zbog čega, to je pitanje za tužioca Jovana Prijića.

Izveštaj Komisije Žarka Koraća imao je na desetine hiljada stranica, 155 ispitanih ljudi. Da li je to sud razmatrao?

Ne.

Zašto? Pa taj izveštaj Komisije se odnosio i na učešće službe državne bezbednosti i policije

Nije bilo u predlogu tužilaštva, sud je smatrao da su svi oni dokazi koji su neposredno izvedeni na suđenju, su dovoljni za donošenje presude. Komisija Žarka Koraća bavila se propustima u radu MUP-a i BIA, koji su pomogli da dođe do atentata, ne utvrđujući da li ti propusti imaju elemenata za krivičnu odgovornost. Sadržaj tog izveštaja nikada nisam videla.

Zašto sudsko veće nije tražilo skidanje oznake državna tajna?

Ne znam.

Srđa Popović je govorio da je Đinđić sve vreme bio na meti DB i da ga je DB ubila. JSO je bila jedinica Službe državne bezbednosti. Ta jedinica je imala svog komandanta, a on rukovodioce u službi, nadređenog?

Tako je. Deo JSO-a bio je povezan sa zemunskim klanom.

I taj deo klana je imao službene legitimacije DB. Obavljali su posao za službu? Ubistvo premijera bio je zadatak? Te veze nagore, kojima se sud nije bavio više nas zanimaju od tih veza nadole?

Legija je bio pukovnik u penziji.

A Spasojević sa legitimacijom SDB?

Mislim da postoji materijal da se uđe u istragu. A to je i uslov EU, sadržan je u paketu broj 23 Evropske unije. Otkrivanje pozadine atentata na premijera države važno je za sve nas i za državu i bez tog zahteva Evropske unije. Svi želimo da živimo u pravnoj državi. Ako je još neko, osim onih koji su već osuđeni, učestvovao u tome, podstrekivao izvršioce na atentat, pomagao, ili im obećavao pomoć, onda i on treba krivično da odgovara.

Je li vama bilo jasno zašto država hoće da vas ukine?

Ne, bili smo zapanjeni. Ubijen je premijer države praktično u zgradi Vlade. Na mestu gde je najviše trebalo da bude zaštićen. Upravo ta činjenica je govorila o snazi organizovanog kriminala. To je bio šamar državi. Podiže se optužnica, počinje suđenje koje ceo svet prati i tada, bez ikakvih argumenata, najavljuje se ukidanje tek formiranog suda za organizovani kriminal. Ne može sud da uvede red u državi ukoliko država to ne želi.

Da li je i ostavka Jovana Prijića bila rezultat političkih pritisaka?

Kažem da je bila velika negativna kampanja protiv tužioca. Ružni naslovi protiv njega, njegove supruge, članova porodice i nisam se iznenadila kada je podneo ostavku. Međutim, tog dana, 12. marta, nakon što je izvršen atentat, on se vratio i nastavio da radi. Formiranje Specijalnog suda je nastavljeno i počeli smo s radom 1. maja 2003. Jedno od prvih suđenja bilo je suđenje za ubistvo premijera.

Koji su još pritisci i opstrukcije bili?

Podneto je bezbroj zahteva za izuzeće predsednika veća, članova veća, zamenika specijalnog tužioca, glavnog specijalnog tužioca. Pojedinačno su podnošeni, tako da se svaki čas prekidalo suđenje. U toku suđenja advokati optuženih podneli su krivičnu prijavu protiv predsedika veća Marka Kljajevića da je pripadnik zemunsko-surčinskog klana. Branioci su grupno napuštali suđenje, odlagali ga zbog lošeg zdravstvenog stanja, neuračunljivosti optuženih Kada smo osnovani, imali smo veliku podršku države koja nas je formirala, ali smo je 2004. potpuno izgubili. Zvanična vlast je najavila ukidanje suda.

U to vreme na vlasti su?

Ministar pravde Zoran Stojković, koji je javno rekao da će sud ukinuti, da ne treba da postoji, u trenutku kada se odvija pred očima celog sveta suđenje za ubistvo premijera, suđenje Makinoj grupi

Šta je bilo obrazloženje?

Praktično bez argumenata. Na novinarsko pitanje ministar pravde je odgovorio da su nama veće plate od sudija redovnog suda i da to pravi razdor. Značaj suđenja nije važan, u prvom planu su naše plate. I normalno, počele su manipulacije u glavama ljudi na optuženičkoj klupi, odugovlačenje procesa dok ne dođe do ukidanja suda.

I sudija Marko Kljajević je pod pritiskom podneo ostavku?

Pre toga, dešavale su se druge stvari, ubijen je svedok saradnik Zoran Vukojević i svedok očevidac Kujo Kriještorac. Po medijima je prećeno svedocima saradnicima da će izgubiti status i da će biti vraćeni na optuženičke klupe. Desio se napad na sestru Zorana Đinđića. Majka i sestra su pratile suđenje redovno, posle jednog takvog suđenja ona je napadnuta, neko je sačekao ispred stana i ubrizgao joj neku tečnost iglom, špricom i završila je u bolnici. I baš kada je ubijen svedok očevidac Kujo Kriještorac, ministar policije je rekao da ubistvo svedoka očevica nema nikakve veze sa procesom za ubistvo Đinđića i njegovim svedočenjem?! Shvatili smo to tako da ako ministar policije zna da to ubistvo nije motivisano njegovim svedočenjem, onda zna čime jeste motivisano i očekivali smo da će vrlo brzo taj slučaj ubistva Kuje Kriještorca biti razrešeno.



Slučaj do danas nije razrešen?

Koliko je meni poznato, do danas, a sada je 2014, to ubistvo nije rasvetljeno.

Da li se i hapšenjem brata sudije Kljajevića manipulisalo?

Nije moje da razmatram da li je brat sudije Kljajevića, koji je uhapšen, kriv, ukoliko jeste treba da odgovara. On je međutim uhapšen i doveden u zgradu Specijalnog suda. Bilo je neobično da se predsednik veća, od koga se traži da završi najvažnije suđenje u državi, svakog jutra suočava sa bratom koji je na optuženičkoj klupi. Posle toga je podneo ostavku.

Sudsko veće preuzima Nata Mesarović?

Bila je već član veća kada je predsedavao Marko Kljajević.

Ali je to značilo da glavni pretres ide iz početka?

Da, ali taj ponovni početak nije dugo trajao.

Kasnije se ispostavilo da je u timu zaštite Nate Mesarović pripadnik JSO?

Nije bio u obezbeđenju Nate Mesarović, već raspoređen u jedinicu za zaštitu učesnika krivičnog postupka. Radio je na obezbeđivanju objekata.

To je čovek koji se pojavio kao svedok Legije?

Da, na Ulemekov poziv.

Bilo je i smena u tužilaštvu?

Smenjen je Prijić s objašnjenjem da mu je istekao mandat.

Čija je to bila odluka?

To je odluka države. Prvi zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović, koji je zastupao optužnicu za ubistvo Đinđića, uhapšen je

Dobio je kasnije srčani udar?

Da, preminuo je.

Ko je još odustao?

Optužnicu su zastupali Radovanović i Nebojša Maraš. Nakon što je Radovanović preminuo, Maraš je podneo ostavku, razloge ne znam.

U međuvremenu, na suđenju se pojavljuju pripadnici JSO sa majicama?

O, da. LJudi zaposleni u Žandarmeriji, koji su nekada bili u JSO, došli su u majicama rasformirane jedinice JSO sa slikom vuka razjapljenih čeljusti. Došli su grupno. Bio mi je neobičan taj mir njihov, neka samouverenost, ležernost, kao da imaju dobru podršku. Na kraju, tu majicu je obukao i Ulemek.

Ulemek je osuđen, optužnica je faktički neoboriva. Zar je tako teško proveriti čiju podršku je imao?

Može da se proverava da li je postojala podrška i da li je u toj podršci bilo i nekih kriminalnih radnji u smislu obećavanja da će ih zaštititi, podstrekivanja, pomaganja. Možda i nema dokaza za to, ali dobro bi bilo da se uđe u tu proveru, tu istragu, pa šta bude. Ne mora da znači da će to završiti optužnicom, ali da bi se znalo da li će da završi optužnicom ili neće, morate da počnete.