Kad slonovi kolo vode

Nije netačno. Miševi se sklanjaju da ne stradaju dok se slonovi biju. Ali miševi to mogu samo dok slonovi još mare da ih ne zgaze. Zato bi svaki miš trebalo odmah da odluči iza leđa kog slona će da se sakrije, da ga ne bi zgazili svi. Tako bi na basnovito objašnjenje Aleksandra Vučića o odsustvu reakcije srpskih vlasti na nemire u Ukrajini mogla basnovito da se prepriča replika francuskog ambasadora u Srbiji koji je sa Kopaonika poručio da nijedna srpska vlada više neće moći da se premišlja i skrene sa puta ka Evropskoj uniji. Niti će moći da bira sopstvenu spoljnu politiku, čak ni po pitanju Ukrajine. Srećna okolnost, koja naprednjacima još daje priliku da u izbornoj kampanji seju strah od ekstremista raubujući kovanicu „ukrajinski scenario“, za Vučića je to što se ni slonovi još nisu odlučili s kim će se i kako boriti. Sve pretnje američke administracije obile su se o Vladimira Putina, koji je na koncu izrekao jedinu ozbiljnu. Kaže da neće prezati od vojne intervencije svuda gde su prava Rusa ugrožena, pa ni na Krimu. Ekonomska, gasna, pregovaračko-posrednička isprepletanost Rusije i Nemačke još drži ruke Angele Merkel toliko vezanim da čak ni ideja o izbacivanju Rusije iz G8 (što Putin ne smatra ni vrednim komentara) ne izlazi iz njenog kabineta. I kako bi kad se od Rusije očekuje da odigra ključnu ulogu u smirivanju sukoba u Siriji i pregovorima o iranskom nuklearnom programu, kad se očekuje da kroz svoju teritoriju dozvoli povlačenje zapadnih trupa iz Avganistana? A i zašto bi kad Nemačka preuzima četvrtinu ruskog gasa, a njen izvoz na rusko tržište je dve milijarde evra veći od uvoza? Za razliku od sitnijih evropskih zemalja, Nemačka ima pravo na „tradicionalno“ dobre odnose sa Rusijom. Ipak, isuviše mnogo poređenja sa skorijom srpskom istorijom dali su nam kreatori (bivši, a još uticajni) neokolonijalnih ambicija i svetskih geopolitičkih tokova. Nakon što je Vladimir Putin neprincipijelno, ali očekivano, upotrebio kosovske Albance da bi njihovo pravo na opredeljenje uporedno sa pravom krimskih Rusa, da bi, opet, kako to tumači ruska ambasada u Srbiji, dokazao neprincipijelnost Zapada, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder se jednako neprincipijelno „pokajao“ za bombardovanje SRJ koje sad proglašava suprotnim međunarodnom pravu da bi dokazao da Rusija to isto pravo krši sad na Krimu. Najbolje situaciju u kojoj je danas podeljena Ukrajina, a onomad Jugoslavija, opisuje Vaclav Klaus, koga Ukrajina podseća na bivšu Jugoslaviju gde je, takođe, spolja isprovociran tragičan sukob. Aleksandar Vučić prikriva svoju nemoć prema stranim silama uveravanjima da Srbija treba da iskoristi momenat u kome je Moskva, zbog situacije u Ukrajini, spremna da uveze sve što Srbija u poljoprivredi proizvede. Obrazloženje se delom čita i iz istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju podeljenost u srpskom biračkom telu između EU i Rusije. Od nove vlade 46 odsto birača očekuje da nastavi EU integracije, a samo četiri odsto manje dobre veze sa Rusijom (CeSID). Ukoliko, ipak, bude potrebe, Srbija će pomoći narodu Ukrajine, ništa manje neodređen bio je srpski premijer Ivica Dačić. Kom narodu? Onom s Majdana ili sa Krima? I koja se to pomoć ne pakuje u konzerve (ne računajući srpske četnike na Krimu i predizbornu posetu podrške Čedomira Jovanovića ukrajinskom ambasadoru), a da je vojno neutralna? Srpski establišment, međutim, zna da se o neutralnosti neće diskutovati, jer za sukob tako očigledno nisu ni slonovi. Pa bi u zamenu za Krim Rusija mogla da prizna nezavisnost Kosova, a onda bi kao parče sira za miša, Srbija, na primer, mogla da dobije organizaciju evropskog šampionata u košarci, koje Ukrajini izmiče. Tu bi se možda rešila i dilema da li će se u „završavanju započetog“ nova srpska vlada posvetiti realizaciji evropskog ili projekta Južnog toka. Kad krimski i srpski narod budu istoga dana, 16. marta, glasali, ni jedni ni drugi neće biti baš sasvim sigurni šta biraju. Jer ono što toga dana budu zaokružili za njih će biti izraz potrebe da se zadovolje njihove male nacionalne pravde, koje će potom Rusija ili EU, azijski ili evroatlantski savez, oblikovati prema svojoj. Onoj slonovskoj, pravdi jačeg.