Prvi zadatak nove vlade uštede u budžetu

Sve to čeka nas već u maju, jer kako Krstić objašnjava u kratkom razgovoru za NIN, nova pregovaračka Misija MMF-a doći će u Srbiju ubrzo nakon formiranja nove vlade, a pregovaraće se o potpisivanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti, koji ne predviđa povlačenje sredstava.

Šta je potrebno da nova vlada Srbije učini kako bismo dobili novi aranžman sa MMF-om? Kolike bi trebalo da budu ukupne uštede u trogodišnjem periodu i kako ih postići?

S obzirom na visok nivo i progresiju javnog duga u poslednjih pet godina, jedan od ciljeva nove vlade će biti i stabilizacija i zaokret u putanji javnog duga u toku njenog četvorogodišnjeg mandata. Da bi se ovo ostvarilo, biće neophodne značajne uštede u budžetu u kratkom i srednjem roku kako bi se deficit smanjio na prihvatljivih dva-tri odsto BDP-a, ali je u pregovorima sa MMF-om mnogo više pažnje posvećeno strukturnim reformama i planu za borbu protiv sive ekonomije.

Uštede u budžetu moraju da budu praćene donošenjem seta reformskih zakona, pre svega zakona o radu i zakona o dobijanju građevinskih dozvola, reformom državne uprave, naročito zdravstva, školstva i lokalne samouprave, te završetkom procesa restrukturiranja državnih preduzeća.

Da li je MMF predlagao ili sugerisao smanjenje plata i penzija kako bi se uštedelo 400 miliona evra u ovoj godini i da li se tolike uštede mogu ostvariti bez toga?

Nije bilo eksplicitnog insistiranja na konkretnim merama, jer nije bilo realno da se vlada u tehničkom mandatu izjašnjava o tome. Jedan od prvih zadataka nove vlade biće da uštede u budžetu definiše i ostvari na najprikladniji, ali kredibilan način.
Nova vlada će svakako voditi računa da se uštede ostvare tamo gde je to moguće, tako da se ne ugrozi normalno funkcionisanje osnovnih funkcija države i da se ostvari socijalna pravičnost prilikom podnošenja tereta fiskalne konsolidacije. Nije tajna da su osnovni uzroci disproporcionalnog fiskalnog opterećenja Srbije troškovi zarada u preglomaznom javnom sektoru, troškovi budžetskih transfera PIO fondu usled visoke nezaposlenosti i visoke kamate koje država plaća na do sada povučene kredite za finansiranje deficita u prethodnim godinama.

Da li je procenjeno koliko ima viškova zaposlenih u javnom sektoru i da li je tačno da bi oko 100.000 ljudi u trogodišnjem periodu trebalo da ostane bez posla?

Pored preduzeća u restrukturiranju, preliminarne procene ukazuju da postoje značajni viškovi administrativnog osoblja u svim velikim državnim sistemima, a prevashodno u lokalnoj samoupravi, zdravstvu i obrazovanju.
Suština reformi u ovim sektorima će se ipak fokusirati na povećanje kvaliteta usluga koje građani dobijaju u ovim oblastima i u tom kontekstu tek predstoje detaljne analize javnih institucija, njihovih funkcija i zaposlenih u njima, nakon čega će biti jasnije koliko je zaposlenih višak i koje je najbolje rešenje za njih.

Ovde je uputno podsetiti da je od 2008. do 2012. godine broj zaposlenih na neodređeno vreme u užem javnom sektoru ostao stabilan, dok je u privatnom sektoru bez posla u istom periodu, prema zvaničnim podacima, ostalo preko 260.000 ljudi, a izvesno i više.

Da li se pravi plan eventualnih podsticaja za privredu kako bi Srbija izbegla recesiju u ovoj godini, koje grane bi se podsticale i u kolikom ukupnom iznosu?

Vlada će zajedno sa paketom reformskih zakona predstaviti i Nacionalni prioritetni plan koji definiše načine na koje će država pomoći rast privrede. Zadatak ovih podsticaja će biti dvojak - da podstaknu otvaranje novih radnih mesta u kratkom roku, ali i da usmere strane i domaće investicije ka onim regionima koji budu najviše pogođeni završetkom procesa restrukturiranja.

Privredu će država u sledećem periodu stimulisati prvenstveno kroz stvaranje dobrog ambijenta za domaće i strane investicije, ali i kroz vremenski ograničene poreske i direktne podsticaje. Radi se na uspostavljanju novog okvira za podsticaje investicija koji će garantovati transparentnost i usaglašenost sa pravilima EU o dodeli državne pomoći, kao i na novoj organizaciji koja bi te podsticaje najefikasnije pretvorila u nova radna mesta za građane Srbije.