Dinar na infuziji

Nepisano pravilo svih izbora jeste da stabilan dinar garantuje i stabilan izborni rezultat. Jer to je ono što građani prvo osete na svojoj koži, daleko pre ogromnog javnog duga, budžetske rupe i drugih problema visoke ekonomije. Ni ovoga puta, predizborno održavanje stabilnog dinara nije izostalo, ali nas je koštalo daleko više nego ikada pre - u prva dva i po meseca 2014. NBS je na odbranu kursa dinara potrošila čak 820 miliona evra. Iako je ovolika intervencija prošla gotovo neopaženo, u tišini, pomenuta suma identična je odobrenom arapskom zajmu od milijardu dolara, kome se radujemo kao velikom poklonu. I gotovo je dvostruko veća od ukupnih intervencija na odbrani dinara u čitavoj 2013, kada je potrošeno oko 435 miliona evra.

Zbog snažnih intervencija iz deviznih rezervi, kurs je od početka godine mahom mirovao na oko 116 dinara za evro, iako za to nije bilo nijednog valjanog razloga. Naime, privreda Srbije nikada slabija, budžetski deficit nikada veći, a strane investicije nikad manje. Uz predizbornu neizvesnost, koja uvek znači pritisak na dinar, činjenicu da Srbija još nema aranžman sa MMF-om, kao i promenu politike Američkih federalnih rezervi (FED), koja je prouzrokovala povlačenje novca iz zemalja u razvoju, jasno je da bi dinar bio u slobodnom padu. O tome svedoči i visina intervencije NBS, koja bi, ovom dinamikom do kraja godine dostigla fantastične četiri milijarde evra i bila skoro dva puta veća od ukupnih intervencija u najcrnjoj 2010, kada je na odbranu dinara utrošeno 2,3 milijarde evra. To se, jasno je, neće desiti, delom zbog manjih pritisaka, a delom i zbog verovatnog slabljenja dinara tokom godine. Kojom brzinom i koliko, zavisi od mnogo faktora, a najviše od brzine fiskalne konsolidacije, pečata MMF-a i naravno deviznog priliva u zemlju.

Ovog puta je jasno da je intervencija bilo zbog izbora, tvrdi Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u SAD. Prepoznaje nekoliko razloga za pritisak na dinar, u koje spada i smanjenje referentne kamatne stope sa 11 na 9,5 odsto. To uvek dovodi do slabljenja dinara. Uz to, kad se videlo da od reformi neće biti ništa, to je povećalo budžetske neizvesnosti i rizik javnog duga, zbog čega je deo dinara otišao u devize. I na kraju, deo fluktuacija je sasvim normalan, zbog povećanog uvoza energenata i drugih stvari i otuda tražnja za devizama. To je sasvim normalno ako imate plivajući kurs, podvlači Tasić, ali tvrdi da nije normalno da NBS insistira na plivajućem kursu, a onda mu ne dozvoljava da pliva, već arbitrarno interveniše.

Takve intervencije smo u poslednjih pola godine videli u oba smera. NBS je u poslednjem kvartalu 2013. kupila 515 miliona evra da spreči prekomerno jačanje dinara. Upućeni veruju da bi bez te intervencije evro pao na 112 dinara. Tek bi tako jak dinar bilo teško braniti pred izbore, pa bi se u tom slučaju na predizborno bildovanje dinara utrošilo i mnogo više od 800 miliona evra, a i uz ovolike intervencije dinar je oslabio od početka decembra do kraja februara za 1,6 odsto.
Poslednja odbrana dinara imala je i politički momenat, a to je veoma skupa stvar, tvrdi za NIN Boško Živković, bivši predsednik Saveta guvernera NBS i podseća da se i ranije, kad bi kurs krenuo brže da menja vrednost, podizao pritisak ne samo iz političkih već i iz poslovnih krugova i sektora stanovništva. Otpor slabljenju dinara, kaže, pružali su uvek veliki dužnici, kako u privredi tako i stanovništvo, a sve to utiče na javno mnjenje.

Da su predizborni razlozi bili ključni za ovolike intervencije na odbrani dinara smatra i LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Uz izbore, kao neizvesnost koja je gurala dinar nizbrdo, u istom pravcu delovali su i slab dotok deviza od stranih investicija i doznaka dijaspore. Iako je nova politika FED-a izazvala pritisak na valute mnogih zemalja u razvoju, Savić smatra da to nije bilo presudno, jer je dinar očito već duže vreme precenjen, a sada je sve došlo na naplatu. I sve je plaćeno iz deviznih rezervi.
U NBS tvrde upravo suprotno, da je spoljni faktor, a pre svega restriktivnija politika FED-a, bio presudan, zbog čega su sve valute u regionu slabile, a dinar nešto manje. Snažan odliv kapitala primorao je Argentinu da devalvira svoju valutu, Tursku da vanredno i u značajnoj meri podigne kamatne stope i kao i druge zemlje prodaje devize u velikom obimu na deviznom tržištu, kažu u NBS, podsećajući da je Centralna banka Turske do 19. marta prodala 7,4 milijarde dolara, a Centralna banka Rusije čak 14 milijardi dolara u prva dva meseca 2014. Ipak, upućeni tvrde da se na tržište Srbije koje nije tako jako vezano za dolar, poput Turske i Rusije, ovaj efekat nije mogao tako snažno odraziti.

Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera i profesor na FEFA, uz potrese na međunarodnom tržištu, kao faktor koji će na srednji rok presudno uticati na stabilnost dinara, navodi fiskalnu konsolidaciju. Ako država smanji javnu potrošnju i uravnoteži budžet, spoljni uticaj neće biti presudan, objašnjava Savić, napominjući da se ne može očekivati da monetarna politika obezbedi sve i nadoknadi propuste na fiskalnoj strani, jer one deluju po principu spojenih sudova. Iako ne želi da prognozira dalje trendove u kretanju kursa, kaže da će oni zavisiti na prvom mestu od fiskalne konsolidacije. Nije ključno hoće li intervencija biti za 100 miliona gore ili dole, već da se stvore uslovi za monetarnu politiku i to rešavanjem problema javnih finansija.

Šta nas čeka dalje, hoće li dinar slabiti i da li je politika kursa odgovarajuća?
Iz NBS poručuju da će u narednom periodu kretanje kursa i dalje biti izloženo uticajima međunarodnog kretanja kapitala, ali veruju da su ti pritisci dobrim delom već iscrpljeni, a dozu optimizma unose tvrdnjom da bi sa prilivom najavljenih investicija i daljim naporima u pravcu fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi u zemlji, trebalo da dođe i do trajnije stabilizacije kretanja na deviznom tržištu. Ostali sagovornici NIN-a nisu toliki optimisti, očekuju dalje slabljenje dinara u ovoj godini, jer je trenutno precenjen, a veštačko održavanje na uslovno fiksiranom kursu od 116 dinara za evro je očito skupo. Upravo zbog snažnih intervencija NBS postavljaju pitanje da li nam je monetarni režim odgovarajući i koliko je smislen. Predlozi o tome šta i kako menjati ipak se razlikuju. Tako Tasić smatra da postojeći režim treba napustiti i preći na fiksni kurs (valutni odbor). Savić predlaže uvođenje stimulativnog, za 10-15 odsto višeg kursa za određene izvozne grane, kakav su primenjivali i Japan i Južna Koreja da bi podstakli izvoz. Živković smatra da nam precenjeni dinar pravi problem, pre svega u bilansu plaćanja, ali kaže da bi brze, nagle promene kursa mogle da izazovu inflaciju i finansijsku nestabilnost, jer bi onda veliki deo kredita bio nenaplativ.

Šta je rešenje? Da se pokuša sa blagom relaksacijom sadašnje tvrde politike kursa, koja bi dopustila lagano slabljenje dinara da bi se izbegao efekat neočekivanih, naglih promena kursa, koje mogu da izazovu havariju. Drugi razlog zašto dinar treba blago da slabi jesu velika dospeća, koja čekaju Srbiju u 2016. i 2017, pa je mudro štedeti devizne rezerve, ističe Živković, dodajući da je povoljna okolnost što će inflacija i u 2014. ostati niska, pa se nešto viši kurs evra ne bi snažno prelio na cene.
I dok se čeka sređivanje budžetskih neprilika i sklapanje aranžmana sa MMF-om, čini se da većeg priliva stranih investicija ni ove godine neće biti, uprkos grandioznim predizbornim obećanjima. Sve to znači dalji pritisak na kurs dinara.
Zato je Savić uveren da će dinar blago slabiti tokom godine, ali i da će NBS nakon izbora biti nešto opuštenija u njegovoj odbrani. Ako se tome doda i činjenica da privreda vrši snažan pritisak da se referentna kamatna stopa NBS dodatno obori, kako bi pojeftinili krediti (što bi oslabilo dinar), čini se verovatnim da će dinar do kraja 2014. biti na nizbrdici. Baš kao i srpska ekonomija.