Tuberkuloza

Činjenica da su u 19. veku mnogi svetski pesnici, i većina naših, umirali od sušice (neka vrsta poetičnog naziva za tuberkulozu), bila je deo imidža pre svega velikih pesnika. Maltene onaj koji nije skončao od grudobolje nije pravi pesnik. Kad mlidijah umreti... Od tuberkuloze nisu skončali samo pesnici, kao naš Branko ili engleski DŽon Kits, već i romanopisci Orvel i Kafka, kao i kompozitor Šopen.

Najpoznatija žrtva tuberkuloze iz literature, koja se preselila iz proze Dime Sina najpre u dramu, a zatim sa Verdijem u operu jeste Violeta Valeri, poznatija kao Travijata, dama s kamelijama. Kad sam kao mladi avangardist tražio razloge da se podsmehnem operi kao takvoj, onda smo ja i moji istomišljenici govorili: Na samrti i peva li peva pola sata svoju veliku ariju, kakav smešan argument za jednu prihvaćenu uslovnu formu kakva je opera.
Naziv tuberkuloza naučnici u oblasti medicine u 19. veku skovali su na osnovu latinske reči za izraštaj tuberculum, oteklina, nastale od glagola tumere, oteći.

Jedan od najzanimljivijih opisa tuberkuloze nalazi se kod Čarlsa Dikensa (1812-1870) u romanu Nikolas Niklbi: To je bolest u kojoj su smrt i život tako isprepleteni da smrt ima sjaj i boju života, a život sumorni i jezivi oblik smrti... To je boljka koju medicina nije iskorenila, bogatstvo sprečilo, a siromaštvo izbeglo. Katkad napreduje krupnim koracima, katkad okleva, ali bila brza ili spora, nikad ne omaši.