Svi smo pod Vučićevim mobingom

Foto Emil Čonkić

Istom oštrinom kojom je kritikovala Borisa Tadića, Vesna Pešić u poslednje dve godine ocenjuje vlast Aleksandra Vučića. Na izborima 2012. bila je najglasniji beli listić a na poslednjim, bezrezervna podrška Đilasovoj Demokratskoj stranci. U međuvremenu je imala reči pohvale za susrete premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu ali i niz tekstova i nastupa u kojima je ukazivala na greške vlasti.

Početkom nedelje, u iščekivanju formiranja vlade i imena budućih ministara jedino što je javnosti bilo poznato jeste da je Aleksandar Vučić svojoj stranci izneo program, a novinarima preneo da će se on zasnivati na strukturnim reformama, a da će sredinom godine biti rebalansa budžeta. Vesna Pešić od svega što smo čuli veruje jedino da će rebalansa budžeta sigurno biti, jer deficit raste i sada je najveći u Evropi. Javne finansije su u katastrofalnom stanju i nezadrživo tonemo, pa sve što priča Vučić posle tih partijskih sastanaka, samo su prazne reči i opšta mesta tipa: svom silinom jačati privatni sektor, najagresivnije udariti po javnom sektoru, ne možemo da izdržavamo tolike neradnike, a sam ih zaposlio, pa sad hoće takve da prebaci kod privatnika. Kruna svega je kad kaže da to sve radi za budućnost naše dece, a štetiće njegovoj partiji! A ništa se još nije dogodilo, ni deci ni partiji. I tako već dve godine. Ja više ne čekam šta će Vučić da kaže. Shvatila sam da on sam režira ta iščekivanja da bi pumpao sopstveni ego. Eto, svi čekamo njegove presvetle reči. A ono ništa pucanj u prazno. Čisti mobing celokupne javnosti.

Nije li paradoks da je Vučić najpre sam napisao program a da još uvek nemamo vladu?

Nema tu paradoksa, jer nema ni tog teksta. A vladu nemamo jer on nema ideju šta da radi. I nigde ne žuri, polako će, iako je zemlja pred stečajem. Da ima program, do sada bi već pokazao šta je napisao. Mogao je izneti neki detalj iz tog programa, na primer, šta će raditi sa Srbijagasom, EPS-om, Galenikom, propalim bankama, penzijama. Nije valjda program vlade tajna koji on sam, pri sveći, svake noći piše. Vučiću stalno neko i nešto smeta a nigde nema nikoga, opoziciju je skoro uništio a medije kontroliše. Smešno je što ta stranka insistira na marljivosti, kao oni rade od jutra do sutra, a onda kaže Selaković: trebaju nam oni koji će da zasuču rukave. Pa što ne zasučete već jednom te rukave, radite nešto! Do sada se Vučić najviše bavio policijom i tabloidima. Sada se očekuje ipak da više ne bude koordinator svih službi bezbednosti i premijer. Valjda će biti i drugog posla za predsednika Vlade osim nameštanja policijskih intriga i najava hapšenja koja uteruju strah u kosti.

Zbog čega su mu potrebni koalicioni partneri i koga od njih vidite u budućoj vladi?

Ne bi mu bili potrebni kad bi on sam i ostali iz njegove stranke znali da rade posao jedne efikasne i dobre vlade. Tu leži važan problem, pa se zato najviše pominju nestranačke ličnosti. Mada, u razvijenim demokratijama, ministri su političke ličnosti, a administracija je stručna. U SNS nema ljudi koji imaju dovoljno sposobnosti, iskustva i samostalnosti da rešavaju ogromne probleme koje imamo. Vlada treba da otkloni glavne disfunkcionalnosti u društvu i državi, a to po pravilu šefovima stranaka ne odgovara. Od kada se priča da ne možemo izdržati partijsko zapošljavanje koje gazi stručnost i sposobnost, a videli smo da je SNS zapošljavao na hiljade svojih ljudi. Pare građana se arče bez kontrole, privreda je opterećena, nema stabilnosti, porez plaća ko kako hoće, privilegije su ogromne, nema stručne administracije, ali se ti defekti i problemi ne otklanjaju. Pa šta sada očekivati? Ja ne verujem da će se nešto bitno promeniti, možda će biti samo gašenje najvećeg požara. Konkretno, mislim da će u vladi biti SVM, manjinci lepo zvuče, a mogu biti potrebni i zbog izbora u Vojvodini. Biće tu i deo stare ekipe koja je draga Vučiću, verovatno će upasti i poneka nestranačka ličnost koja ume nešto da radi. Pretpostavljam da će nešto dobiti Dačić lično, verujem da su mu Vučić i Nikolić obećali nešto kada je potpisao prelazak vlade u tehnički mandat a možda ga i Rusi podupiru. Nešto će dobiti i NDS, najverovatnije će dobiti Miki Rakić, Vučićev prijatelj. Ali razvlačiće i njih i nas dokle može, iako ima takvu većinu da je odmah mogao napraviti vladu. On je sam razlog zašto još nema vlade, niti se nešto o njoj zna.

Kakva je sudbina Dačića ukoliko bude van vlade? Može li SPS onda da bude stožer opozicije ili će nestati u aferama?

Nije isključeno da Dačić završi u opoziciji, ali teško će da bude njen stožer. SPS ne ume da bude opozicija, niti ga to zanima. Pored toga, u tom položaju, takva stranka ne može da održi ni samu sebe, ni biračko telo. Čim nema javnih preduzeća koja dobijaju stranačke filoksere, ljudi u tim strankama ne znaju šta tu da traže. Sve stranke jure u vlast, jer se tako održavaju, kao javno-tajne agencije za zapošljavanje neradnika i nesposobnjakovića preko kojih pune stranačku kasu.

Može li taj stožer da bude DS? Od čega zavisi njena budućnost?

Ta stranka će opstati i pored svih udara Vučićeve vlasti i cepanja iznutra, koje je takođe režirano. NJeni članovi i birači će se polako vraćati, jer je stranka započela svoju obnovu i konsolidaciju i nije dopustila da se spolja nametne haos posle loših izbornih rezultata. Kad učvrste svoje demokratske procedure i mirno pripreme promene u stranci za izbornu skupštinu moraće da postave kriterijume da nijedan funkcioner ne može imati mrlju u svojoj karijeri, a zatim, da još jednom kritički odbace sve loše iz perioda vladavine Borisa Tadića, a toga je bilo mnogo. Verujem da će tako uspeti da vrate kredibilitet koji je izgubljen, da okupe ljude koji su u stranci zbog njenih ideja, a ne radi interesa i profita i da vrate poziciju vođstva ka EU, da idu dva koraka ispred događaja. Praktično to nam je jedina stranka koja nam je ostala. Zato je sada veliki teret na njoj.

Čuli smo od Vučića da se još ne bavi konstituisanjem vlasti u Beogradu ali da će se to završiti u zakonskom roku.

Ovako, bez konstituisanja gradske vlade i postavljanja odgovornih lica, dugo može da se lovi u mutnom i da se nikome ne polažu računi. To je za te ljude idealna situacija. Oni su mogli za nedelju dana da naprave gradsku vladu. Da li se sada čeka njegov program i za to? Vučić i tu oteže da bismo ga mi što duže čekali, a možda nije svestan da tako demonstrira i prezir prema javnosti i građanima. On često kaže baš me briga, pa tako i sada - baš me briga za gradsku vladu, neka čeka. Druga je stvar što on ne maltretira samo javnost i građane tim stalnim odlaganjima, nego i sopstvene ljude u stranci. Ne kaže ko će od njih biti gradonačelnik, neka se nadaju i preispituju. On ne kaže ko će od njih šta da bude i niko od njih ništa ne zna, a niko ne sme da pita ništa. I oni moraju stalno da se peku na žeravici, što duže to će bolje biti ispečeni. Pa neka se krčkaju!

Šta se kod vas promenilo u odnosu na Vučića i period od pre dve godine kada ste hvalili vlast?

Nisam ja nikada hvalila Vučića, tu mnogi greše. On je od početka bio u kampanji protiv Dačića, to jest, hteo je izbore. Kada je Dačić otpočeo pregovore sa Tačijem počeli su aplauzi odavde i iz Brisela. A onda je krenula priča o Miši Banani i svi su rekli: evo ga premijer je kriminalac. Pa izađe Čeda, pa izađe Đilas i traže da padne vlada. I onda sam ja postavila pitanje zašto sada da se ruši vlada kada smo počeli dijalog sa Tačijem i počeli da rešavamo Kosovo. To je bila moja logika i branila sam Dačića da bi se napravio taj Briselski sporazum.



Može li Srbija da vodi politiku i Brisel i Moskva?

Zasada može, jer je Srbija još jako daleko od EU. Još uvek se pitamo da li će Srbija biti u stanju da do juna otvori prva poglavlja, a ja ne vidim tu neku veću aktivnost. I to nekako stoji, operativni tim nije napravljen. Nisam sigurna ni da je Srbija ozbiljno na tom putu, bar po onome šta se dešava unutar zemlje. Toliko sve institucije, mediji, sudovi, privreda i sve javne službe propadaju, pa se stiče utisak kao da se udaljavamo od standarda Evropske unije. Moskvu ništa ne košta da nas drži za gušu, kao nekakav čuvar našeg Kosova, ali Srbija mora da raščisti sporazume i ugovore koji su napravljeni na štetu Srbije. Stvari u vezi energetskih ugovora veoma loše stoje, ali se nema hrabrosti da se ta pitanja otvore. Dovoljno je da pomenem Srbijagas. Mi ugovore nemamo sa privatnim licima, nego sa ruskom državom, pa su stvari utoliko teže, jer se s njom treba sukobiti. A kako od sadašnje vlasti očekivati da će tu nešto uraditi, kada ona Srbiju održava kao kuću sa dvoja vrata, jedna za Brisel a druga za Moskvu.

Nedavno ste napisali da spinovanje Miloševićevih zločina prikriva ruski uticaj na formiranje nove vlade. Šta je ključni argument takve teze?

Podsetiću vas da je i sadašnja vlada pokušavala nešto da menja u vezi katastrofe koja se zove Srbijagas, da postavi pitanje niske rudne rente koju plaćaju Rusi, pa da NIS funkcioniše i na našu korist. Sada Vučić traži naše pare od vlasništva koje iznosi 29 posto. Da li to znači da ih do sada nismo dobijali? Dakle, ni ti raniji pokušaji da se uspostave pravedniji odnosi i nešto menja u tim sporazumima nisu uspeli. Podsećam vas da se predsednik Nikolić kod Putina izvinjavao za neke pokušaje Vlade Srbije da uspostavi drugačije odnose u energetici, tražeći neke promene u NIS-u i Srbijagasu, ali Rusi nisu ni tada dozvolili da se išta menja. A meni se čini da to traže sada i od nove vlade. Ako Srbija mora da plaća onolike garancije Srbijagasu, i da trpi sve šta se preko tog preduzeća valja i koje se pare tu vrte, teško će se krenuti u ozbiljne reforme. Kada sam videla ono spinovanje navodno završenih istraga oko Miloševićevih likvidacija o kojima institucije ništa ne znaju, a pritom je bilo naređeno da mediji to prenesu, zaključila sam da je to smišljeno da bi se provocirao SPS kako bi uleteo u sukob sa Vučićem, a Vučić tako da se izvlači kod Rusa i kaže nikako ne mogu sa ovima. Videli ste i da je Dačić zabranio da bilo ko iz njegove stranke nešto odgovori SNS-u. I svi zaista ćute. A što je Vučić krio zašto je išao u Moskvu, nego izmislio da je išao tamo na lečenje? Dešavalo se upravo to da su se Rusi mešali u sastavljanje vlade, u delu koji se odnosi na sve u vezi s energetikom. A ko drži Srbijagas, pa to se zna! Žalosno je čime se sve služi vlast i šta sve krije od svojih građana. A krije se i SPS. Hrabrosti nema niko ni koliko mali miš.

Jedna od ključnih stavki Vučićevog programa je borba protiv korupcije. S obzirom na to da svakodnevno imamo najave i hapšenja, može li se reći da je taj deo programa uspešan?

Ne, ta borba nije uspešna. To je kampanja koja može da traje večno, jer još dvesta godina mogu da jure neke koji krše zakon, a ovde naprosto svi krše zakon, i bogati i siromašni i vlasti na svim nivoima, čak je i glavna u tome. Samo nema ko da je pojuri. Veoma malo smo videli slučajeva korupcije gde se razotkriva sprega države i privrede, bilo da je reč o ministarstvima, javnim preduzećima i državnim bankama, niti smo videli kako od ministarstava dobijaju poslove razne lobističke kancelarije. Tamo gde ministri dele pare, to vam je unapred zagarantovana korupcija. Pogledajte samo oglašivače, gde se pravi i novac i kontrolišu mediji a sada je tu kontrolu preuzeo Vučić. Da li je finansiranje stranaka i za milimetar postalo transparentnije, a znamo da ih finansiraju i to lično preko predsednika stranaka tajkuni i kriminalci - darodavci. Tu leži politička korupcija. Da li možemo da kontrolišemo kako se dobijaju provizije kod svakog ugovora? Te ugovore neće da nam pokažu, jer je uvek neko milionče više predviđeno za podmazivanje. Zapošljavanje bez konkursa svojih ljudi koji su zaštićeni i arče pare ove sirotinje već godinama, a još je gore to što ruše profesionalnu strukturu društva. A kad se to ruši, to znači da se ruši i sam temelj modernog društva. Da li sud i celo pravosuđe, uključujući i policiju i BIA mogu da budu u ovako raspadnutom stanju a da postoji stvarno borba protiv korupcije? Šta znači ovo delkanje miliona evra Zvezdi i Partizanu, a uvodi se porez na platu lekarima?! Konačno, da li može o svemu da odlučuje jedan čovek a da se dalje tvrdi kako imamo uspešnu borbu protiv korupcije. Nemojte da se zasmejavamo više oko toga.

Imali smo prilike da vidimo Vučićevu promenu tokom godina. U kom pravcu će dalje ići?

NJegova prošlost je s moralne i političke strane zaista mračna. Bio je agresivni i kolerični nacionalista koji širi strah i mržnju, služio je verno Šešelju, kod njega je ispekao nauk o apsolutnoj poslušnosti i podaništvu, što i sada neguje. Zato tu nema sposobnih ljudi. On je doduše u nekoliko mahova rekao da je ranije grešio, ali za stvarnu promenu to nije dovoljno, jer su u pitanju ratovi i zločini. To nisu neke obične greške, pa da kažeš, eto, grešio sam. Nije bilo iskrenog suočavanja sa prošlošću. Ali možda tu ne leži glavni problem. Moj je utisak da je Vučićev najveći problem u tome što on stvarno ne veruje ni u kakvu ideologiju, pa može da bude i ovo i ono, po potrebi, sve zavisi od toga šta mu odgovara za opstanak na vlasti. U tom smislu, možemo očekivati i nove transformacije, zavisi kako njemu lično ide. On je sam sebi projekat, i preko toga ga ništa ne interesuje. DŽaba priča kako ga interesuje samo narod i Srbija. On je sam cilj po sebi, a sve ostalo je reklama, glumatanje i rejting. To je najveći problem, a problem je i to što ne govori istinu. Naši političari su toliko komotni i toliko preziru narod, nas građane, da im ništa nije da kako usta otvore izbace neistine. Volela bih da se od toga oduče, ali zasada smo slabi da im to nametnemo, a oni neće da se samokoriguju, da sami od sebe naprave i bolje ljude i bolje političare.