Priznala sud svoje partije

Sasvim u duhu ovog vremena, Alenka Bratušek je minulog ponedeljka odluku o ostavci obznanila i na Tviteru: „Ako svi zaista misle ono što govore, onda idemo na izbore pre leta“. Istovremeno je poručila Slovencima da nemaju razloga za zabrinutost i paniku, jer je stanje u privredi bolje nego pre njenog dolaska na tu funkciju, marta prošle godine. „Slovenija se vratila na pravi put“, rekla je ona. Pa ako je već tako i ako je njena politika bila uspešna, zašto je dobrovoljno odstupila? Najnoviju političku krizu je izazvao njen dosadašnji mentor, gradonačelnik LJubljane Zoran Janković, kada je ubedio delegate svoje stranke Pozitivna Slovenija da ga ponovo izaberu za šefa partije. Tu funkciju je obavljala kao vršilac dužnosti Bratušekova. Janković je znao da će to neminovno dovesti do pada četvoropartijske koalicione vlade, jer ostale stranke nisu želele vladu čijeg najjačeg partnera predvodi Janković. Bratušekova je rešila da da ostavku kako se ne bi u parlamentu potezalo pitanje njenog poverenja. Od ovog Jankovićevog manevra, sem njega samog, koristi će imati i konzervativne opozicione partije, koje prema svim anketama vode po popularnosti pred izbore za Evropski parlament krajem ovog meseca. To znači da imaju dobre izglede i za uspeh na prevremenim izborima, koji bi se mogli održati već krajem juna. Tačno deset godina od prijema u EU, Slovenija je dokaz da to članstvo nije garancija boljeg života, već samo sredstvo kojim se do njega može doći, konstatovao je ovih dana slovenački dnevnik Primorske novice. „Sve dok je Slovenija zemlja u kojoj političari stvaraju uslove u kojima postsocijalistički biznismeni uspevaju, zemlja može računati na slučajeve kao što su Istrabenz, Pivovarna Laško, NLB banka i druge. Korupcija cveta, a osuđenici i ljudi pod istragom su deo elite“, navodi ovaj list. Tu se misli na državne firme sa ogromnim gubicima, koje su legla afera i skandala, kao i na bivšeg premijera Janeza Janšu koji je osuđen na dvogodišnju robiju zbog primanja mita. Ništa bolja nije situacija ni oko Jankovića, kojeg godinama prate repovi finansijskih i korupcionaških afera. Janša i Janković su, simboli duboko ukorenjene korupcije i „burazerske politike“, isprepletanosti ličnih i političko-privrednih interesa, koji su postali sistem u deželi. Najbolji dokaz toga je nedavna ostavka šefa komisije za sprečavanje korupcije, Gorana Klemenčiča, koji je javno izjavio da je nailazio na otpore. Slovenija je, gubitnik među novim EU-članicama, konstatovao je ovih dana britanski Ekonomist. To se ilustruje podacima da je slovenački BDP u protekloj deceniji porastao za samo sedam odsto, dok je Litvanija zabeležila rast od 55 odsto. Ipak, Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošlog meseca podigao prognozu slovenačkog privrednog rasta na 0,3 odsto u odnosu na ranije očekivani pad od 1,1 odsto. Bankarski sektor je od 2008. u velikoj krizi, te se dosadašnja vlada fokusirala na njegovu sanaciju, kao i na uravnoteženje budžeta. Za to je dobijala pohvale iz Brisela, pa je Bratušekova najavila da će, dokle god je na toj funkciji, nastaviti sa planom privatizacije. Najveći dragulj u državnom vlasništvu, Telekom Slovenija, procenjen na oko milijardu evra, trebalo bi da se privatizuje, a vlada želi i da se odrekne dela akcija u bankama, na čiju sanaciju su do sada potrošene 3,2 milijarde evra. Da li će i buduća vlada ostati pri tim namerama, ostaje da se vidi.