Ništa od tačerizma

Da li je ovo bivši vladar ekonomskih mera i resora još jednom umešao svoje prste ili će biti da njegova vizija nema alternativu, tek najnovije mere pomoći srpskoj privredi neke ekonomiste i privrednike neodoljivo podsećaju na one koje je kreirao i sprovodio Mlađan Dinkić. Predizborna i postizborna zastrašivanja teškim i bolnim reformama, prolivanjima krvi, suza i znoja, pretočena u konkretne mere ekonomskog oporavka i ne izgledaju toliko strašno. Višedecenijski problem sa preduzećima u restrukturiranju, čija sudbina je u narednih nekoliko dana trebalo da bude zapečaćena, rešen je odlaganjem rešenja za još pet meseci, a umesto krupnih i bolnih rezova koji bi trebalo da smanje zabrinjavajuće visok budžetski deficit, reformisanje je započeto namerom da se iz budžeta iskešira još oko 200 miliona evra kako bi se pomogla posrnula građevinska industrija i ništa bolji ostatak privrede.

U dobre namere i volju prvog čoveka Vlade Srbije da gotovo bankrotiranu Srbiju podigne sa dna, ekonomisti i privrednici sa kojima je NIN razgovarao uopšte ne sumnjaju, ali strahuju od načina na koji je rešen da to uradi. Merama koje su manje-više već sprovođene i čiji su rezultati merljivi, ali nisu dobri. Barem ne za većinu privrednika u Srbiji od čijeg opstanka zavisi i budućnost postojećih i novih radnih mesta. Jer, da je politika subvencionisanja kamatnih stopa za kredite za likvidnost privrede, koja se u različitim oblicima sprovodila poslednjih pet godina, dala nekakve rezultate, izuzev potrošenih para poreskih obveznika, privreda danas ne bi grcala u još većim dugovima i dubljoj nelikvidnosti.

Banke su poslednjih godina kroz politiku subvencionisanja kamatnih stopa plasirale privredi 2,2 milijarde evra, a efekat toga je zarada banaka od 200 miliona evra i korist za ona preduzeća koja su i inače solventna, imaju pozitivan bilans i dobra sredstva obezbeđenja. Dakle, krediti su usmeravani onima kojima su najmanje potrebni. U pitanju je potrošena, kratkoročna mera koja će nekim preduzećima omogućiti da se razduže, ali čim ove subvencije nestanu stari problemi će se vratiti, kaže za NIN Milan Knežević iz Komore malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, koji nije prisustvovao sastanku sa premijerom, iako se tvrdi da će se najveći deo kredita usmeravati ne velikim, nego upravo malim preduzećima i preduzetnicima koje nelikvidnost najviše i muči.

Knežević, ipak, vidi i nešto dobro u nameri Vučićeve vlade da sa bankama dogovori plasman 1,2 milijarde evra povoljnih kredita za likvidnost tako što će država sa 60 miliona evra iz budžeta subvencionisati deo kamatne stope, a bankari će dinarske kredite odobravati na najduže godinu i po dana sa počekom od šest meseci. Dobro je to što će ovakva mera omogućiti jednom delu privrede da se razduži i oslobodi skupih kredita, a država će profitirati na povećanju prihoda od potrošnje, zato što će taj novac otići na potrošnju i od carine, jer će se povećati uvoz. Pitanje je samo šta će biti kada se tih 60 miliona evra subvencije potroši a ostanu stari problemi. Suludo je stimulisati zaduživanje u uslovima smanjene tražnje i najave da će ona biti još manja, jer se očekuje smanjenje plata, moguće i penzija i rešavanje viškova u preduzećima u restrukturiranju, kaže Knežević.

Ovaj privrednik, pri tome, nudi i dosta radikalno rešenje kako bi se povećala tražnja i potrošnja stanovništva, a onda i privredna aktivnost u zemlji. Strogo kontrolisanom primarnom emisijom, odnosno štampanjem novca, koji bi se onda trošio na kapitalne projekte, poput izgradnje hidrocentrale, navodnjavanja zemljišta, izgradnje fabrika hrane sa višim nivoima prerade...
Strah od hiperinflacije u tom slučaju je neopravdan, pogotovo ako bi to bila kontrolisana emisija koja ide isključivo u infrastrukturu, a ne u potrošnju, predlaže Knežević.
U želju države da najveći deo od 1,2 milijarde evra kredita privredi budu novi plasmani, a mali procenat krediti za refinansiranje sumnjaju i privrednici i bankari.

Nije realno u sadašnjim uslovima očekivati da samo 10 odsto sredstava ide na refinansiranje, iako nema sumnje da će program subvencionisanja kredita privredi doprineti smanjenju troškova finansiranja u bilansima dobrih preduzeća, kaže za NIN Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke. On dodaje da su bankari sa premijerom razgovarali i o visokom učešću nenaplativih kredita, sporom povlačenju međunarodnih zajmova, zakonskom okviru, ali i obavezi države da bankama isplati dugove nastale prilikom njihovog učešća u nekim ranijim programima subvencionisanja privrede.

Naime, kako je NIN već pisao, država je bankama dužna oko 80 miliona evra za subvencije koje je davala od 2009. do 2012. iako je rok za izmirenje tog duga istekao pre više od godinu dana.
Obećanje premijera Vučića i ministra finansija Lazara Krstića da će to biti isplaćeno nakon usvajanja rebalansa budžeta, ujedno znači i novo povećanje rashoda države. Mada, niko ne spori da se dug bankama mora vratiti.
Ceo ovaj paket mera i jeste novo povećanje rashoda umesto njihovo smanjenje. Zato sam razočaran najavljenim merama, pogotovo posle onoga što je premijer govorio u kampanji i u ekspozeu. Onaj ko najavljuje fiskalnu konsolidaciju i reformu javnog sektora, kako bi u nekom srednjem roku imali povećanje zaposlenosti i stabilan privredni rast, ne počinje reforme usvajanjem ovakvih mera. Umesto ovoga, očekivao sam plan reformisanja penzijskog sistema, plan za smanjenje viškova u javnom sektoru i rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, kaže za NIN ekonomista Pavle Mihajlović.
On najavljene mere naziva Dinkić na steroidima i podseća, baš kao i Milan Knežević, da su i subvencionisanje kamatne stope privredi i masovna stanogradnja i pomoć građevinskoj industriji već primenjivane mere čiji rezultat je još gora nelikvidnost privrede i još gore poslovanje građevinaca.

Komentarišući nameru države da otpočne izgradnju jeftinih stanova čiji kvadrat neće prelaziti 500 evra, Mihajlović podseća da je tražnja za stanovima zamrla i da ne vidi svrhu izgradnje novih kvadrata kada se ni stari ne mogu prodati.
Sa druge strane, Duško Bojović, vlasnik građevinskog preduzeća Napred podržava nameru Vlade Srbije da gradi jeftine stanove, ali uz napomenu da tek predstoje razgovori o detaljima.
Ništa još nije poznato, ni gde bi se ti stanovi gradili, ni koliko bi oni koštali, ni ko bi ih kupovao. Ako su to jeftini stanovi za vojsku, policiju i određene ciljne grupe onda je to u redu, ali nikako nećemo podržati izgradnju jeftinih stanova koje će moći da kupi svako. Zato bi država i poreski obveznici ulagali svoje resurse da i najbogatiji kupuje stanove i onda ih rentiraju, kaže Bojović.
On napominje da bi takav projekat, naravno, doprineo građevinskoj industriji i operativi, kao i da se protivi najavi u nekim medijima da bi takve stanove mogli graditi Arapi.
O tome na sastanku sa premijerom nije bilo govora, ali naravno da smo protiv, jer kakve koristi domaća građevinska industrija ima od toga, kaže Bojović za NIN.

Premijerovu najavu da će se ubuduće svaka dva meseca sastajati sa privrednicima, stranim investitorima i bankarima, pohvaljuje Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora Metalca koji kaže da je za njega pozitivan iskorak želja Vlade da sasluša i uvaži stavove privrednika, kao i njihova namera da usvoje reformske zakone i smanje nepotrebne administrativne propise i barijere. Raduje me što vidim da postoji volja da se to uradi, a što se predloženih mera tiče one nisu ništa novo i nisam optimista da će one doneti neke rezultate, kratko komentariše Vukadinović.
NIN-ovi sagovornici jednako su skeptični i prema meri kojom se predviđa stimulisanje zapošljavanja i borba protiv sive ekonomije, tako što bi država poslodavcu koji na tri postojeća radnika zaposli još jednog pokrivala 70 odsto troškova za doprinose penzijskom i zdravstvenom osiguranju.
Ova mera ne eliminiše razloge koji su doveli do ovako visoke stope nezaposlenosti, a to su visoki porezi i doprinosi, siva ekonomija i crno tržište, neuređena država i preskup kapital. Mi najpre moramo rešiti te probleme i stabilizovati zaposlenost, pa onda početi borbu da se ona poveća. Jer, ako ćemo stimulisati zapošljavanje uz istovremeno otpuštanje kod drugih poslodavaca, efekat će biti nula, upozorava Milan Knežević.

Posebno, kažu, zabrinjava namera Vlade da subvencionisanjem kredita privredi, jeftinim stanovima, ali i plaćanjem doprinosa za novozaposlene, diskriminiše učesnike u tržišnoj trci. Knežević zato tvrdi da su ove mere neustavne, jer se njima subvencioniše konkurencija i narušava tržišna utakmica. Isto je i sa prevođenjem radnika iz sive zone u legalne tokove. Plaćanjem doprinosa za novozaposlene, kako bi poslodavac bio stimulisan da radi legalno znači nagrađivanje onoga koji je do sada kršio zakon, dok za one koji su do sada zakon poštovali nagrade nema.
Pavle Mihajlović podseća i da odlučna borba protiv sive ekonomije, kroz strože kontrole inspekcija i Poreske uprave, može samo smanjiti zaposlenost, jer će oni koji rade na crno zatvoriti svoje radnje i otpustiti radnike koji trenutno možda nemaju plaćene doprinose, a država poreze, ali barem imaju platu. To onda znači manju potrošnju, još veće siromaštvo i još manji privredni rast. Zapošljavanje se stimuliše nižim porezima na rad za sve poslodavce, a ne oslobađanjem od plaćanja poreza i doprinosa samo za neke. Protiv sive ekonomije se bori povećanjem podsticaja za legalne učesnike na tržištu, a ne smanjenjem podsticaja za ilegalne, objašnjava Mihajlović.
Zbog toga, sagovornici NIN-a očekuju skromne efekte najavljenih mera. Kratkoročno povećanje zaposlenosti za nekoliko desetina hiljada i još kratkoročniji finansijski predah za privrednike koji uspeju da se zaduže kod banaka. A kad taj predah nestane, omča oko vrata će se, čini se, samo još više zategnuti. Za neke možda i prejako.